Nezapadni svet se oslobađa globalnih kompanija – Srbi bi u tom procesu morali učestvovati

• SAD kao vodeća država Zapada počinju da koordiniraju kretanje globalnih (transnacionalnih) korporacija po svetu. To znači da ih SAD štite politički i vojno. To je drugi značajni momenat početka globalizacije – zaštita globalizacije pomoću vojne moći SAD

• Rio Tinto, sa sedištima u Londonu i Melburnu, sa transkapitalom i delovanjem po celom svetu u iskopavanju raznih ruda, pravi je primer jedne globalne kompanije. Političku i vojnu zaštitu Rio Tinto je decenijama koristio od strane Velike Britanije i SAD, i to u Latinskoj Americi, po Africi i Aziji. U slučaju litijuma u Srbiji, Rio Tinto koristi zaštitu EU, Nemačke, Francuske i Britanije
• Srbi u analizu svega treba da uključe i argumentaciju o karakteru globalnih kompanija i neokolonijalizma. To je veoma značajno imajući u vidu da se svet izvan Zapada uveliko počeo oslobađati od neokolonijalizma i kontrole Zapada

Pojava globalne kompanije Rio Tinto izazvala je veoma jake reakcije u Srbiji, ali i u Srpskoj. Mediji su puni argumentacije za i protiv kopanja litijuma od strane Rio Tinta, koja se fokusira ili na ekonomske dobiti (vlast) ili na zdravstvene i ekološke štete od iskopavanja (javnost).

Mi ćemo u ovom tekstu uvesti još jednu argumentaciju, a odnosi se na karakter i ulogu globalnih kompanija, sa kojima i započinje svima poznata globalizacija.

Globalne kompanije su poznate pod boljim nazivom – transnacionalne kompanije. Prefiks „trans“ znači „izvan ili iznad“, u ovom slučaju izvan/iznad nacionalnog, izvan/iznad države, i pravi bitnu razliku u odnosu na nacionalne kompanije. Dakle, globalne kompanije nemaju ništa zajedničko sa pojedinačnim državama, bile one velike ili male zemlje.

Ono što je bitno uočiti jeste da se globalne kompanije pojavljuju 70-ih godina prošlog veka. Njihovom pojavom počinje globalizacija.

Tih godina na Zapadu nosioci kapitala u kapitalističkim zemljama postaju po prvi put transnacionalne kompanije. One deluju u Severnoj Americi (SAD i Kanada), zapadnoj Evropi i Japanu.

To su zemlje kapitalističke trilaterale.

Za razliku od nacionalnih kompanija, u transnacionalnim kompanijama kapital je uključen iz više kapitalističkih zemalja, odnosno, kapital je postao transnacionalan (iznad države). Naime, američka elita je došla do zaključka da se kapital ne može širiti na stari način putem nacionalnih kompanija, i to u uslovima postojanja Sovjetskog Saveza i same ideje socijalizma, kao i u dekolonizovanim zemljama, jer su uglavnom one prihvatale socijalističku ekonomiju.

S tim u vezi, SAD odustaju od vojnog suprotstavljanja dekolonizaciji, ali, isto tako, to ne znači da su SAD odustale od kontrole tih zemalja. Naprotiv, američka elita počinje da koristi transnacionalne kompanije kako bi ostvarila kontrolu nad zemljama izvan Zapada, a da se u njima ne angažuju vojno. U pitanju su zemlje Trećeg sveta (zemlje koje su se oslobodile kolonijalizma, Afrika i Azija) i kapitalističke zemlje u razvoju (primer Čilea).

Oslobođene kolonije su bile siromašne, iscrpljene viševekovnim pljačkanjem sirovina, ratovima i sa neobrazovanim stanovništvom, pa zbog toga prihvataju transnacionalne kompanije, sve radi industrijalizacije. Pored toga, Sovjetski Savez, koji je vojno i ekonomski pomagao oslobađanje od kolonijalizma, u kasnijoj fazi nije imao ekonomske snage da industrijalizuje zemlje Trećeg sveta.

Globalne (transnacionalne) kompanije počinju da vrše operacije transfera tehnologija i mobilizaciju radne snage. To se dešava prvo u zemljama Zapada – Severna Amerika, zapadna Evropa i Pacifik (Japan) – a kasnije kretanje radne snage širi se i na ostale zemlje Trećeg sveta. Tako transnacionalne kompanije postaju glavni nosilac tokova bogatstva, koji od tada kruže globalno. Prema tome, onog momenta kada transnacionalne kompanije postaju vodeći faktor kapitalističkog sistema zemalja Zapada, i kada počinju da ulaze u ekonomske tokove zemalja u razvoju i zemalja Trećeg sveta – to je početak procesa globalizacije.

Istovremeno, SAD kao vodeća država Zapada počinju da koordiniraju kretanje globalnih (transnacionalnih) korporacija po svetu. To znači da ih SAD štite politički i vojno. To je drugi značajni momenat početka globalizacije – zaštita globalizacije pomoću vojne moći SAD.

Suština globalnog kapitala (transkapitala) je u tome da je nacionalna država postala prepreka upravljanju svetom iz jednog centra.

Da bi srušili nacionalnu i socijalnu državu, ideolozi stvaranja globalnih kompanija proglašavaju nacionalnu državu arhaičnom ustanovom, koju treba umanjiti kroz procese: deregulacije (ukidanje zakona koji sprečavaju delovanje globalnih kompanija), privatizacije (državne svojine), liberalizacije (ukidanje ili smanjenje poreza na uvoz i investicije) i kroz prenošenje pravnih funkcija na globalne kompanije.

Na taj način, mnoge države u svetu postaju vlasništvo velikih globalnih korporacija. Globalne kompanije su samo kratko vreme vršile industrijalizaciju zemalja u Africi i Aziji, tako da je sve bilo usmereno ka daljem pljačkanju sirovina iz tih zemalja – ali uz pomoć domaćih elita koje su za to imale zaštitu i finansijsku nadoknadu (korupcija).

Jedini zadatak domaćih elita je bio upravljanje zemljama u korist globalnih kompanija, i u korist SAD i zemalja Zapada koji vojno štite te kompanije. Tako su globalne kompanije uvele neokolonijalizam (novi oblik kolonijalizma kao zamenu za onaj stari).

Rio Tinto, sa sedištima u Londonu i Melburnu, sa transkapitalom i delovanjem po celom svetu u iskopavanju raznih ruda, pravi je primer jedne globalne kompanije. Političku i vojnu zaštitu Rio Tinto je decenijama koristio od strane Velike Britanije i SAD, i to u Latinskoj Americi, po Africi i Aziji. U slučaju litijuma u Srbiji Rio Tinto koristi zaštitu EU, Nemačke, Francuske i Britanije.

To se videlo na nedavnom potpisivanju memoranduma između EU i Srbije o iskopavanju litijuma.

Imajući u vidu da u Srbiji, a pogotovo u Srpskoj, još uvek nisu donesene konačne odluke o dolasku Rio Tinta ili neke druge globalne kompanije, i o iskopavanju litijuma, neophodno je da Srbi u analizu svega toga uključe i argumentaciju o karakteru globalnih kompanija, i o karakteru neokolonijalizma. To je veoma značajno imajući u vidu da se svet izvan Zapada uveliko počeo oslobađati od neokolonijalizma i kontrole Zapada.

To znači da se svet izvan Zapada oslobađa i od globalnih kompanija. U tome je i suština izgradnje multipolarnog sveta. Srbi moraju da to razumeju, ukoliko ne žele da postanu kolateralna šteta sadašnjeg sukobljavanja u svetu.

(sveosrpskoj.com)