понедељак, 18. новембар 2024. | |
Страни универзитети моћи ће да раде у Србији, а следеће године биће потписани први уговори о сарадњи са универзитетима у Италији, као што су Луис и Бокони, најавила је Ана Брнабић. Конференција универзитета Србије затражила је да се предлог повуче. Бранимир Јованчићевић, професора Хемијског факултета, за Н1 наводи да су страни факултети "можда договор појединаца који су закључили да то може да буде добар бизнис у Србији". „Ово је све тако учињено да се отвара јака сумња, сви размишљамо коме је пало на памет да ово уради. Долазим до закључка да је то можда договор појединаца који су закључили да то може да буде добар бизнис у Србији: они ће да отворе стране универзитете, студенти ће плаћати између три и пет хиљада евра месечно и то је врло солидна пара. Неколико пута ће ти професор доћи у Београд и одржати неколико часова. Да то не би ишло сувише споро кроз Национално тело за акредитацију, то ће ићи кроз неку Комисију министарства“, каже Бранимир Јованчићевић, професор Хемијског факултета и члан Демократске странке. Он додаје да је декан Хемијског факултета покренуо питање ванредне седнице Сената због овог питања, а тој идеји се прикључило 22 од 31 факултета који су чланови Сената, те се јуче ректор огласио и послао текст у јавност који је, како Јованчевић каже, „солидан“. „Државни факултети коначно стављају прст на чело. Они нису ставили прст на чело неколико година и сад је крајње време да размисле где их је довео њихов став да по питању многих других проблема у Србији ћуте, а сада морају да реагују када је ђаво закуцао на наша врата“, рекао је. Јованчићевић је навео да претпоставља да декани факултета који су затражили ванредну седницу, јесу декани оних факултета са највишим критеријумима. „Од самог ректора бисмо очекивали реакцију много раније – она је уследила у недељу. Зашто је морао да чека реакцију 22 декана факултета? Ја мислим да ректор универзитета мора да буде лидер, а не да пушта друге испред себе и да трчкара испред њих“, рекао је професор. Коментаришући одлуку доласка страних универзитета, Јованчићевић каже да то „ништа не доприноси развоју високог школства у Србији“. „Зашто да доводимо стране универзитетске институције у наш високообразовни систем, када имамо у готово свим областима довољно јаке, у неким областима и врло јаке установе које тај образовни циклус могу саме да изведу“, каже за Н1 Бранимир Јованчићевић. То што млади одлазе – нема много везе са високим школством Он додаје да млади у Србији имају прилике да стекну „врло солидно образовање“. „Зашто млади одлазе – је питање које нема много везе са високим школством. Готово сигурно млади неће отићи на неку другу високошколску установу у неку земљу Европске уније јер ће тамо да стекну боље образовање или ће да ураде бољи докторат него да би отишли у иностраство, то је прилика. По предлогу закону можемо да наслутимо и да се уплашимо, јер акредитацију и пријем високошколских установа не би радила наша Национална агенција, него нека Комисија министарства, иако наш НАТ то ради на солидан начин. Он јесте установа под великим политичким пристисцима, али ипак одолева“, навео је он. Јованчићевић додаје да, чим ће то да ради нека Комисија министарства, а не Национално тело за акредитацију, „ту ствари нису чисте“. „Страни универзитети можда јесу добри, али је питање да ли ће они сву доброту показати у нашој средини. Да ли ће слати најбоље наставнике? Да ли ће ти наставници бити овде цео семестар, да ли ће да проведу три месеца са нашим студентима или ће да долете авионом да одрже 45 минута час, преноће у неком луксузном хотелу и да све то добро наплате?“, пита се професор Хемијског факултета. (Н1) |