"Nezaboravni" memoari DŽordža Buša

(The National Interest, 8.11.2010)

Knjiga DŽordža Buša je nehotični podsetnik da ne morate biti zanimljiv lider da biste bili grozni u toj ulozi

Decision Points

I tako, Odlučilac je odlučio da izda “Odlučujuće trenutke”, njegove memoare iz vremena kada je nasledio Ameriku kao zemlju na vrhuncu svoje igre da bi iza sebe na koncu ostavio propalu naciju, ukaljanu sa dva rata i opterećenu trilionima dugova. Pa ipak objavljivanje memoara DŽordža Buša je, sve u svemu, dočekano zevanjem. Većina recenzenata napominju da Buš svojim životopisom proizvodi dremež. To navodi na zaključak da ne morate biti zanimljiv lider da biste bili grozni u toj ulozi.

Najbolji prikaz nalazimo u današnjem Vašington Postu, gde DŽonatan Jardli primećuje da je sam žanr posleratna (Drugi svetski rat, prim.prev.) kreacija i da,

“Postoje samo dve knjige memoara bivših predsednika koje su danas vredne čitanja. Prvi, memoari Julisiza S. Granta u dva toma "Lični memoari" (1885-86), su skoro u potpunosti posvećeni njegovoj vojnoj karijeri, i nude samo uzgredno pominjanje njegova dva mandata u Beloj kući. Drugi su memoari Harija S. Trumana, takođe u dva toma: "Godina odluka" (1955) i "Godine iskušenja i nade" (1956).“

Grant je, naravno, zadobio traljavu istorijsku reputaciju, uglavnom delo južnjačkih istoričara koji su nastojali da mu ocrne obraz prikazujući ga kao pijanca i budalu. Nijedno od toga nije istina. Grant, sudeći po nedavnoj biografiji autorke DŽoan Vo, u svoje je vreme zapravo smatran velikim čovekom sa dobrim rezultatima na funkciji predsednika. Dobar deo njegovog predsednikovanja bio je posvećen kroćenju neposlušnog Juga i pokušaju da ga ujedini sa Severom. Grantovo pisanje memoara je samo po sebi herojski podvig – bio je na samrti dok ih je pisao, u jakim bolovima od raka grla. Ali ju je završio i knjiga se pokazala kao vanserijski bestseler.

Bušova knjiga će se bez sumnje prodavati, iako je bleda u poređenju sa Grantovom. Ali Bušovi memoari bi trebalo da podstaknu ponovno promišljanje njegovog katastrofalnog predsednikovanja. Radi se o pravoj epskoj sagi o tome kako ’prestolonaslednik’ može preuzeti vodeću silu u svetu i ostaviti je u osakaćenom stanju svom nasledniku.

Današnji Volstrit žurnal nudi čitaocima ništa manje nego dva članka u kojima nemački i japanski lideri osuđuju Ameriku za fiskalnu lakomislenost. Konkretno, stavili su primedbe na takozvane kvantitativne olakšice koje Federalne rezerve nastavljaju da vrše - najnovija mera je upumpavanje dodatnih 600 milijardi dolara u ekonomiju SAD. Nemci i Japanci, u međuvremenu, strahuju od te politike u skladu s onim ’komšija te dovede do prosjačkog štapa’, dok vrednost dolara nastavlja da tone.

Federalne rezerve verovatno nemaju mnogo izbora. Ako bi američka ekonomija ponovo potonula u depresiju, to bi se lako moglo pretvoriti u svetsku depresiju. I upravo to je snažna opomena legata DŽordža V. Buša. Nedorastao, nepromišljen i nezajažljiv, Buš je do kraja ostao veran sebi. Njegova lična zaostavština mogla bi da ostane Americi u trajni amanet.

(Prevod: NSPM)