Mogući povratak militantnih islamista u Libiji

Dva napada u gotovo isto toliko nedelja koji za cilj imaju strana predstavništva u Bengaziju ukazuju na mogućnost da militantne islamističke grupe oživljavaju na istoku Libije. Ukoliko libijske grupe koje podržavaju džihad nastavljaju sa svojim operacijama to će ozbiljno zakomplikovati napore za stabilizacijom i ponovnom izgradnjom zemlje vladajućeg Nacionalnog prelaznog saveta (NTC)[1]. Međutim, uzimajući u obzir naftne interese kao i reputaciju NATO pakta teško da će zapadne zemlje ostati po strani ukoliko militantne grupe postanu ozbiljna pretnja. 

Analiza

Najnoviji napad dogodio se u veče 5. juna kada je improvizovani eksplozivni uređaj detoniran ispred prednjeg ulaza u američko diplomatsko predstavništvo u Bengaziju. Niko nije povređen u eksploziji, ali su oštećena ulazna vrata predstavništva. Neimenovani libijski bezbednosni zvaničnik izjavio je listu “Nova Kjuruna” da su brigade zatočenog Omara Abdela Rahmana ostavile pisma preuzimajući odgovornost za napad. Iz američke ambasade nisu potvrdili nikakvo saznanje o odgovornosti za napad.  

Napad je usledio nakon što je 22. maja izvršen raketni napad na kancelariju Međunarodnog komiteta crvenog krsta (ICRC)[2] u Bengaziju. To je bio napad za koji su kasnije u izjavi datoj medijima odgovornost preuzele brigade uhapšenog Omara Abdela Rahmana. Bengazi je već dugo gajio islamski militantizam a sadašnji uslovi su takvi da se takva vrsta militantizma ponovo pojavi.

Nasilje milicije ili pristalica džihada

Do ovog trenutka nasilje koje je razaralo postgadafijevsku Libiju bilo je bazirano na miliciji. Nasilje milicije je uzrokovano međuplemenskim sukobima koji imaju duboke korene i koji se vode oko izvora, zemlje i lojalnosti. Takvo nasilje bilo je posebno izraženo u Tripoliju gde je milicija služila kao prelazna oružana sila nakon pada režima i širom prostranih pustinjskih oblasti Fezan, gde su se etnički Tuarezi, Toubui i arapska plemena sukobila u par naseljenih gradova. Nasilje milicije takođe može biti usmereno protiv vlade što je potvrđeno zauzimanjem međunarodnog aerodroma u Tripoliju 4. juna od strane milicijske brigade al-Avfea.

Nedavni napadi u Bengaziju bili su drugačiji. Kao prvo mete su bile međunarodne, što zajedno sa preuzimanjem odgovornosti za napad 22. maja sugeriše da su napadi bili motivisani transnacionalnom ideologijom. U izjavi napadači su optužili ICRC da distribuira biblije lokalnom stanovništvu i da predstavlja “hrišćansko utvrđenje”. Grupa je istakla da je napad upozorenje i da ICRC treba da napusti Libiju. Napadači su objavu završili rečima da će uskoro imati poruku koja će dosegnuti Ameriku- moguć nagoveštaj napada 5. juna.   

Kao drugo postoji grupa koja je navodno odgovorna za napade: brigade zatočenog Omara Abdela Rahmana. Omar Abdel Rahman takođe poznat i kao “slepi šeik” bio je vođa Gamah al-Islamijah egipatske militantne grupe povezane sa Al-Kaidom. Abdel Rahman je osuđen u Njujorku 1995. zbog svoje uloge u zaveri podmetanja bombi na nekoliko lokacija u gradu. Njegovo zatočeništvo je dugo služilo kao poziv na oružje u krugovima džihada, i mnoge prošle pretnje i napadi povezani su sa njegovim slučajem.

Nije jasno da li je napad 5. juna predstavljao odgovor na smrt visokog vođe al-Kaide Abu Jahja al-Libija koji je bio aktivan u libijskoj islamističkoj borbenoj grupi (LIFG)[3], ili je povezan sa pretnjom na kraju saopštenja brigade iz 22. maja (nije potvrđeno da za napad od 05. juna odgovornost snose brigade zatočenog Omara Abdela Rahmana).[4]   

Istorija DŽihada u istočnoj Libiji

Istočna Libija, sa svojom izolacijom i trenutno prisutnom anarhijom predstavlja idealno okruženje za razvoj džihada. Zaliv Sidra razdvaja region, istorijski nazvanog Kirenaika, od zapadnog regiona, koji je istorijski poznat kao Tripolitanija. Tokom devedesetih istočna Libija bila je dom za LIFG, džihadističku grupu koju su stvorili Libijci koji su se vratili iz rata protiv sovjetskih trupa u Avganistanu. LIFG su ispoljavali pobunu protiv države niskog intenziteta i 2007. formalno su objavili da su se pridružili mreži al-Kaide.  

Aktivnost LIFG je popustila kao rezultat programa rehabilitacije koju je proklamovao Gadafijev sin Seif al-Islam, ali su militanti možda odlučili da je pad Gadafijevog režima poništio sve dogovore koji su imali sa starim režimom. Takođe je moguće da se radikalniji elementi grupe odvoje kako bi formirali sopstvenu grupu ili da su pristalice džihada u regionu oslabili veze sa LIFG. Libijska vlada u prošlosti je specifično ciljala gradove Darnah, Bengazi, i Ras al-Helal kao i al-Kjubah u DŽabal al-Akhdar regionu kako bi umanjila uticaj militantnog islama. To da su ove oblasti takođe i centri demonstracija protiv Nacionalnog prelaznog saveta nagoveštava da je bilo koja grupa u regionu sastavljena od ljute, nezaposlene omladine iz čijih redova regrutuju svoje članove. Trenutni vakuum kada je u pitanju autoritet u Libiji obezbedio je tim grupama širok spektar dejstva. 

Implikacije uspona džihada

Napadi 22. maja i 5 juna bili su veoma mali i oštetili su pri tome samo blizinu ciljanih objekata. Ali dostupnost oružja i eksploziva u oblasti nakon Gadafijevog pada znači da bi bilo veoma lako sprovesti ili održati nasilnu kampanju. Ukoliko militantne islamističke grupe stoje iza napada 5. juna i ukoliko je ista grupa odgovorna za napad 22. maja onda je verovatno da će pojačati svoje napade kada američke diplomate i ICRC ne ispune zahteve koji se navode u pretnjama. Ovo će samo povećati već veliku grupu problema sa kojima se suočava Nacionalni prelazni savet. 

Nacionalni prelazni savet je još uvek u procesu formiranja svog sigurnosnog aparata pred izbore koji su nedavno odloženi uprkos međunarodnim i unutrašnjim pritiskom da se oni održe što je pre moguće. Nacionalni prelazni savet još uvek nije uspeo da obezbedi lojalnost brojnih podeljenih plemenskih frakcija u zemlji koji se redovno sukobljavaju u regionu i uprkos postepenom porastu u izvozu nafte, libijska energetska industrija ostaje oštećena, zastarela i zavisna od multinacionalnih korporacija u pogledu razvoja- korporacije koje se uskoro mogu takođe naći na listi ciljeva. 

Nedavni napadi predstavljaju verovatno prve vidljive znake ponovne pojave islamskih militanata u istočnoj Libiji. Takav događaj bi suštinski zakomplikovao napore Nacionalnog prelaznog saveta da se krene napred sa političkom tranzicijom u post-Gadafijevskoj Libiji. To bi takođe predstavljalo još jednu nenameravanu posledicu arapskog proleća. Međutim, u slučaju Libije, naftni interesi i NATO intervencija koja je doprinela Gadafijevom padu, pružaju garant da zapadne sile imaju interesa u budućnosti Libije. Malo je verovatno da će Zapad stajati po strani ukoliko islamski militanti počnu istinski da prete zapadnim interesima.

Sa engleskog preveo: Vladimir Jevtić