Militantni Islam je pretnja za sve nas

(Wall Street Journal, 07.01.2009)

Zamislite sirenu koja vam daje 30 sekundi vremena da pronađete zaklon pre nego što „Kasam“ raketa padne sa neba i eksplodira, raspršujući svoje smrtonosne šrapnele u svim pravcima. Sada zamislite da se to dešava iz dana u dan, iz meseca u mesec, iz godine u godinu.

Ako možete to da zamislite, možete da počnete i da shvatate užas kome su podvrgnute stotine hiljada Izraelaca. Pre tri godine, Izrael se povukao sa svakog kvadratnog centimetra Gaze. A od tog povlačenja, na naše civilno stanovništvo iz Gaze je ispaljeno više od 6.000 raketa i projektila. Suočen sa ovim nemilosrdnim bombardovanjem, Izrael je bio uzdržan koliko bi neka druga država teško mogla da podnese. Izraelska Vlada konačno je odlučila da odgovori.

Da bi ova akcija uspela, potrebna nam je moraln jasnoća. Ne postoji moralna jednakost između Izraela, demokratije koja teži miru i otvara vatru na teroriste, i Hamasa, terorističke organizcije podržane od strane Irana, koja teži uništenju Izraela i koja otvara vatru na nevine ljude.

Praktikujući precizne napade usmerene na raketne bacače Hamasa, njihove štabove, skladišta oružja, podzemne prolaze i kampove za obuku, Izrael pokušava da broj civilnih žrtava održi na najmanjoj meri. Međutim, Hamas namerno napada izraelske civile i smišljeno se sakriva iza palestinskih civila , što je dvostruki ratni zločin. Odgovorne Vlade čine sve da umanje civilne žrtve, i ne obezbeđuju imunitet teroristima koji koriste civile kao ljudski štit.

Međunarodna zajednica povremeno osuđuje Hamas zbog zloupotrebe palestinskih civila, ali ukoliko u isto vreme proglašava Izrael odgovornim za žrtve koje ta zloupotreba stvara, onda će Hamas i druge terorističke organizacije ovu monstruoznu metodu koristiti iznova i iznova.

Optužba da Izrael koristi neproporcionalnu silu je jednako neosnovana. Da li bi, proporcionalnosti radi, trebalo nasumično da ispalimo 6.000 raketa na pojas Gaze? Da li bi i broj civilnih žrtava na obe strane trebalo da bude isti? Sledeći tu logiku, čovek bi mogao da zaključi da su Sjedinjene Države upotrebile neproporcionalnu silu protiv Nemaca, budući da je u Drugom svetskom ratu poginulo 20 puta više Nemaca nego Amerikanaca.

U istom tom ratu, Britanija je na raketiranje svog stanovništva odgovorila obimnim bombardovanjem nemačkih gradova. A Izraelski odmereni odgovor na raketiranje svojih gradova - jesu hirurški precizni napadi. Kako bi iskorenila teroriste Hamasa na način koji umanjuje palestinske civilne žrtve, Izraelska vojska sada sprovodi kopnenu operaciju koja njene vojnike dovodi u veliku opasnost. Tepih-bombardovanje palestinskih gradova nije opcija koju bi ijedan izraelski lider podržao.

Cilj ove misije mora biti jasan: zaustaviti akciju raketiranja, i otkloniti mogućnost takvih napada u budućnosti. Jedino primirje ili diplomatska inicijativa koji bi mogli biti prihvaćeni, su oni koji pružaju ostvarenje ovih ciljeva.

Ukoliko su naši neprijatelji pomislili da će izraelska javnost biti podeljena u vreme pred izbore, pogrešili su. Kada je u pitanju demonstriranje našeg najosnovnijeg prava na samoodbranu, ne postoji ni opozicija niti koalicija. Ujedinjeni smo protiv Hamasa zato što znamo da jedno ako ga porazimo, možemo svome narodu pružiti sigurnost i nadu u budući mir.

Borimo se da bismo se odbranili, ali čineći to, mi se takođe borimo i protiv jedne fanatične ideologije koja nastoji da izvrne tok istorije i civilizovani svet baci nazad u mračno srednjevekovlje. Sukob između militantnog Islama i modernosti – bilo da se vodi u Avganistanu, Iraku, Indiji ili Gazi – odlučiće našu zajedničku budućnost. To je bitka u kojoj poraz sebi ne smemo priuštiti.

(Benjamin Netanjahu bio je osmi premijer Izraela, šef je Likud stranke i njen kandidat za premijera na predstojećim izborima)