Kineski pogled na Ukrajinski rat - korak u pravcu nadolazećeg postameričkog sveta

Zapadnjaci smatraju da je rat u Rusiji napad na poredak zasnovan na pravilima, ali kineski naučnici ga vide kao još jedan nagoveštaj  kraja američke hegemonije. Iako Amerikanci i Evropljani mogu da se spore sa ovim stavom, bila bi greška ne shvatiti ga ozbiljno.

PEKING – Da li je ruska invazija na Ukrajinu samo prvi u nizu sukoba zbog kojih će Evropa u narednim godinama više ličiti na Bliski istok? Kineski naučnik koji je tražio anonimnost postavio mi je to pitanje prošle nedelje, a njegovo rezonovanje je pokazalo koliko različito nezapadnjaci gledaju na rat koji preoblikuje evropski geopolitički poredak.

Dok Evropljani i Amerikanci vide sukob kao prekretnicu u globalnoj istoriji, Kinezi ga vide kao samo još jedau vojnu interventniciju – koja je je čak manje značajan od onih koje su pokrenute u Koreji, Vijetnamu, Iraku i Avganistanu u poslednjih 75 godina

U razgovoru sa kineskim naučnicima koje sam vodio da bih razumeo kako oni gledaju na svet, otkrio sam da oni polaze sa fundamentalno drugačije pozicije od mnogih na Zapadu. Ne radi se samo o tome da je verovatnije da će oni za rat u Ukrajini okriviti proširenje NATO-a a ne Kremlj; već i da su mnoge njihove ključne strateške pretpostavke takođe suprotne našim.

Dok Evropljani i Amerikanci vide sukob kao prekretnicu u globalnoj istoriji, Kinezi ga vide kao samo još jedau vojnu interventniciju – koja je je čak manje značajan od onih koje su pokrenute u Koreji, Vijetnamu, Iraku i Avganistanu u poslednjih 75 godina. Za Kineze je jedina značajna razlika što ovog puta Zapad nije taj koji interveniše.

Štaviše, dok mnogi u Evropi misle da je rat označio povratak Amerike na globalnu scenu, kineski intelektualci ga vide kao dodatnu potvrdu nadolazećeg postameričkog sveta. Za njih je kraj američke hegemonije stvorio vakuum koji sada popunjava Rusija.

Štaviše, dok mnogi u Evropi misle da je rat označio povratak Amerike na globalnu scenu, kineski intelektualci ga vide kao dodatnu potvrdu nadolazećeg postameričkog sveta

Dok zapadnjaci rusku invaziju vide napad na poredak zasnovan na pravilima, moji kineski prijatelji misle da nastaje više pluralistički svet – svet u kome kraj američke hegemonije dozvoljava različite regionalne i podregionalne projekte. Oni tvrde da je poretku zasnovanom na pravilima uvek nedostajao legitimitet; Zapadne sile su stvorile pravila i nikada nisu pokazivale mnogo griže savesti kada su ih menjale kada im je to odgovaralo (kao na Kosovu iu Iraku).

Ovo su argumenti koji dovode do bliskoistočne analogije. Moj kineski sagovornik na situaciju u Ukrajini ne gleda kao na agresvni rat  između suverenih zemalja, već kao na reviziju postkolonijalnih granica nakon završetka zapadne hegemonije. Kao i na Bliskom istoku, države dovode u pitanje granice koje je Zapad povukao posle Prvog svetskog rata.

Amerikanci su se dobitnici jer su Evropljane, Japance i Korejce uklopili u noveprioritete koje diktiraju SAD, izolovali Rusiju i primorali Kinu da se izjasni o pitanjima kao što je teritorijalni integritet. Istovremeno, Kina je dobila time što je učvrstila podređeni položaj Rusije i podstakla više zemalja na Globalnom jugu da prihvate nesvrstavanje

Ali najupečatljivija paralela je da se ukrajinski sukob naširoko smatra posrednim ratom. Kao što su ratove u Siriji, Jemenu i Libanu podsticale i eksploatisale velike sile, tako je i kad je u pitanju rat u Ukrajini. Ko su glavni dobitnicio? Moj kineski prijatelj tvrdi da to svakako nisu Rusija, Ukrajina ili Evropa. Sjedinjene Države i Kina na kraju dobijaju najviše, i obe  su pristupile sukobu kao posrednom ratu u kontekstu sve većeg međusobnog rivalstva.

 Amerikanci su se dobitnici jer su Evropljane, Japance i Korejce uklopili u noveprioritete koje diktiraju SAD, izolovali Rusiju i primorali Kinu da se izjasni o pitanjima kao što je teritorijalni integritet. Istovremeno, Kina je dobila time što je učvrstila podređeni položaj Rusije i podstakla više zemalja na Globalnom jugu da prihvate nesvrstavanje.

Dok se evropski lideri predstavljaju kao Čerčili dvadeset prvog veka, Kinezi ih vide samo kao pijune u većoj geopolitičkoj igri. Konsenzus među svim naučnicima sa kojima sam razgovarao je da je rat u Ukrajini prilično nevažan poremećaj u poređenju sa kratkoročnim šokovima do koji je doveo virus kovid-19 ili dugoročnom borbom za prevlast između SAD i Kine.

Očigledno, moglo bi se raspravljati o stavovima mog kineskog sagovornika. Evropljani svakako imaju više mogućnosti nego što on sugerira, a energičan odgovor Zapada na rusku agresiju mogao bi da spreči da rat bude prvi u dužem nizu graničnih sukoba (kao što se dogodilo tokom deceniju dugih ratova za jugoslovensko nasleđe 1990-ih).

U vreme kada je politika „povrataka kontrole“ u usponu, ne treba da budemo toliko iznenađeni kada vidimo da druge vlade ne pridaju veliki značaj Ukrajini. Tamo gde mi vidimo herojsku samoodbranu poretka zasnovanog na pravilima, drugi vide poslednji trzaj zapadne hegemonije u svetu koji brzo postaje multipolaran

Bez obzira na to, trebalo bi da se zamislimo zbog činjenica da kineski posmatrači gledaju na stvari toliko drugačije od nas. U najmanju ruku, mi na Zapadu bi trebalo više da razmišljamo o tome kako nas ostatak sveta doživljava.

Da, primamljivo je odbaciti kineske argumente kao samo teme za razgovor, osmišljene tako da ostanu na liniji neprijateljskog, nedemokratskog režima (javne rasprave o Ukrajini su u Kini u velikoj meri kontrolisane). Ali možda bi trebalo da budemo samokritičniji.

Činjenica da kineski posmatrači imaju radikalno drugačiju perspektivu može pomoći da se objasni zašto Zapad nije dobio opštu podršku za sankcije nametnute Rusiji. U vreme kada je politika „povrataka kontrole“ u usponu, ne treba da budemo toliko iznenađeni kada vidimo da druge vlade ne pridaju veliki značaj Ukrajini. Tamo gde mi vidimo herojsku samoodbranu poretka zasnovanog na pravilima, drugi vide poslednji trzaj zapadne hegemonije u svetu koji brzo postaje multipolaran.

Ukraine’s War Viewed from China By Mark Leonard, Jul 29, 2022.

Mark Leonard je direktor Evropskog saveta za spoljne odnose, autor je knjige Doba nemira: Kako povezanost uzrokuje sukob (2021).

Sa engleskog za NSPM preveo Miroslav Samardžić