Učenje na greškama - ruske strateške odluke konačno počinju da dobijaju vojni smisao

Iako su Rusi nastavili da prave mnoge gluposti, Moskva je izgleda postala pametnija. Ruske strateške odluke konačno počinju da dobjaju vojni smisao. Delimična mobilizacija rezervista koju je ruski predsednik Vladimir Putin naredio u septembru ojačala je ruske snage na frontu. Kampanja bombardovanja ukrajinske energetske infrastrukture, koja je počela u oktobru, primorava Ukrajinu i njene saveznike da preusmere resurse na odbranu gradskog stanovništva, ranjivog na zimske vremenske prilike zbog nedostatka struje. A povlačenje ruskih snaga iz grada Hersona u novembru spasilo je sposobne jedinice od uništenja i oslobodilo ih za akciju na drugim mestima.

Ovo nije rat koji jednostavno ide kaskadno u korist Ukrajine. Umesto toga, on se pretvara u rat iscrpljivanja - takmičenje u kome će bilo kakva dobit bilo koje strane biti postignuta uz veliku cenu. Čak i magloviti obrisi ovakve budućnosti bi trebalo da nateraju i Ukrajinu i Rusiju da je izbegnu, ali nijedna zemlja nije spremna da pregovara, a još manje da napravi teške kompromise koji bi mogli da obezbede rešenje. Ukrajina i države koje je podržavaju se možda nadaju da će se Rusija opametiti i jednostavno odustati od rata, ali taj ishod izgleda malo verovatan. Oni se takođe mogu nadati ruskom kolapsu na frontu ili kod kuće, ali su šanse za oba scenarija takođe male. Najbolje bi bilo da Sjedinjene Države primoraju dve strane da sednu za pregovarački sto, pošto samo Vašington ima moć da to učini. Ali, tamo su odlučili da to ne urade. I tako se rat nastavlja, iz tragično velike žrtve i materijalna razaranja.

Ovo nije rat koji jednostavno ide kaskadno u korist Ukrajine. Umesto toga, on se pretvara u rat iscrpljivanja - takmičenje u kome će bilo kakva dobit bilo koje strane biti postignuta uz veliku cenu

Putinov prvobitni plan — da zbaci ukrajinsku vladu u napadu specijalnih  vazdušno-desantnih snaga — spektakularno je propao. Kako su Putinove nade u brzu i laku pobedu nestale na bojnom polju, gubici na obe strane su rasli.

Uz sve kritike, čini se da je mobilizacija razuman odgovor na operativne i taktičke probleme ruske vojske. Vojsci je potrebno 200.000 novih vojnika da bi 40 brigada koje su ostale u Rusiji postigle punu borbenu snagu, plus 100.000 da bi nadoknadile trupe poginule ili ranjene u borbi. Iako neki mobilisani ruski rezervisti možda nemaju vojne veštine, mnogi verovatno imaju. Čak i pre invazije, ruska vojska je svake godine obučavala oko 250.000 regruta i vraćala ih u civilni život. Verovatno je veliki broj njih mobilisan. Doduše, da bi sprečila trenutnu katastrofu, Rusija je na front slala mešavinu obučenih i neobučenih, kompetentnih i nesposobnih vojnika. Ali oko 200.000 vojnika dobija značajnu obuku u Rusiji i Belorusiji.

Američke obaveštajne agencije bez sumnje čine sve što mogu da otkriju da li je ovaj napor ozbiljan. Godine 1982. u memorandumu međuagencijskih obavještajnih službi zaključeno je da bi Sovjeti mogli da mobilišu rezerviste i preobuče ih tako da budu spremni za ofanzivne operacije za otprilike mesec dana. Ako je današnja ruska obuka više od pukog pozorišta, 40 svežih i umereno dobro obučenih brigada trebalo bi da budu spremne za borbu u roku od nekoliko meseci. Šta će Rusi uraditi sa ovim snagama, ostaje da se vidi. U najmanju ruku, ove brigade će pojačati odbranu na frontu i značajno podići cenu ukrajinskih napora da povrate četiri okruga na koje Rusija polaže pravo. One bi čak mogle da budu iskorišćene za obnavljanje ofanzive, iako s obzirom na snagu i odlučnost koju je pokazala ukrajinska vojska, takav potez ne bi bio mudar.

Kao i mobilizacija, povlačenje Rusije iz grada Hersona u novembru imalo je vojnog smisla. Kako je sam Putin primetio, linija kontakta između ruskih i ukrajinskih snaga bila je duga, protezala se na skoro 1.000 milja, a ruske snage bile su razvučene

Kao i mobilizacija, povlačenje Rusije iz grada Hersona u novembru imalo je vojnog smisla. Kako je sam Putin primetio, linija kontakta između ruskih i ukrajinskih snaga bila je duga, protezala se na skoro 1.000 milja, a ruske snage bile su razvučene. Uspešan prodor Ukrajine u Harkovskoj oblasti u septembru skratio je front koji je Rusija morala da brani na otprilike 600 milja. Ali ni to nije bilo dovoljno kratko. Ruske snage su bile isturene na zapadnoj strani reke Dnjepar kod Hersona. Pametna odluka u vojnom smislu bila je da se oni povuku, a nakon mnogo kolebanja i značajnog ukrajinskog vojnog pritiska, Rusija je upravo to učinila. To što je Putin bio spreman da uradi nešto što očigledno nije želeo sugeriše da sada ima izvesno poverenje u svoje komandante — i da neki od njih daju dobre vojne savete.

Ne može se poreći da su Rusi bili primorani da se povuku, a sama činjenica da su to morali da učine bez sumnje je uznemirila Putina. Ali Rusi su izveli jednu od najtežih vojnih operacija - povlačenje tokom velikog napada bez raspada ili uništenja svojih snaga. Nije bio mali podvig prevesti oko 20.000 vojnika i većinu njihove borbene opreme preko Dnjepra nakon što su ukrajinske snage uništile ključne mostove. Čak i pod intenzivnim obaveštajnim nadzorom Zapada i Ukrajine, uspeli su da održe element iznenađenja. Do kraja se činilo da niko u Ukrajini ili u NATO-u nije bio sasvim siguran da ruske snage odlaze. Njihove pozadinske jedinice održavale su odbranu, iako su morale znati da im drugovi koji su bili bliže reci beže. Nekako su Rusi uspeli da poprave oštećene mostove dok su bili pod vatrom, podignu pontonske mostove i upotrebe trajekte da izvuku svoje ljude i opremu. Ukrajinska vojska će sada morati da se bori sa ovim jedinicama negde drugde, možda pod nepovoljnijim uslovima.

Ruska vojska je konačno pronašla neke kompetentne planere i komandante na bojnom polju. Po svemu sudeći, Rusi se spremaju da brane kraći front koji je formiran njihovim taktičkim porazima i povlačenjem - i to sa novim pojačanim borbenim jedinicama. Prema izveštajima štampe i satelitskim snimcima, ruske trupe kopaju odbrambene položaje duž cele linije dodira i grade uzastopne barijere od betonskih prepreka i bunkera. Oni takođe verovatno masovno miniraju teren. Jedinice sa potpunijom posadom na kraćim frontovima i dobro pripremljene odbrambene pozicije su preduslovi potencijalno efikasne odbrane. Ukoliko se ruski vojni moral ne uruši i ne dođe do masovne pobune i dezerterstva, Ukrajinci će morati da preduzmu krvavi posao izbacivanja tih jedinica sa njihovih novih položaja.

Ruska vojska je konačno pronašla neke kompetentne planere i komandante na bojnom polju. Po svemu sudeći, Rusi se spremaju da brane kraći front koji je formiran njihovim taktičkim porazima i povlačenjem - i to sa novim pojačanim borbenim jedinicama

Konačno, Rusi su pokrenuli lukavo efikasnu kampanju bombardovanja ukrajinskog sistema za proizvodnju, prenos i distribuciju električne energije. Udari na ukrajinsku električnu mrežu su posebno efikasni — i to ne samo zato što bi mogli da pretvore zimu u brutalnu borbu za opstanak ukrajinskih civila. Ova kampanja se do sada nije pokazala odlučujućom, ali kao i većina kampanja strateškog bombardovanja, nameće direktne i indirektne vojne troškove. Savremeni vojni sistemi za protivvazdušnu odbranu, komandu i kontrolu i prikupljanje obaveštajnih podataka rade na struju, a ako ne mogu da je dobiju iz mreže, moraju je dobiti od generatora. Ali taj prelaz nije tako lak kao okretanje prekidača i može da pogorša performanse ovih sistema. Štaviše, oslanjanje na generatore postavlja dodatne zahteve za gorivom za ukrajinski vojni logistički sistem. U međuvremenu, toplota koju emituju generatori omogućava ruskoj obaveštajnoj službi da napravi precizniju sliku ukrajinskih snaga.

Industrija oružja i municije u zemlji zavisi od električne energije, kao i veći deo železničkog sistema kojim se doprema ratni materijal širom zemlje. Sa oštećenom električnom mrežom, ukrajinski vojnici i civili će morati više da se oslanjaju na vozove na dizel pogon i dizel generatore ili da pređu na generatore koji se pokreću oskudnim prirodnim gasom. Ove potrebe će angažovati goriva koja bi inače mogla da se koriste za vojne operacije, ili će jednostavno nametnuti više troškova saveznicima Ukrajine, koji će morati da isporuče gorivo.

Zapad pomaže Ukrajini da popravi električnu mrežu najbolje što može dok je ona pod stalnim napadima. Ali iz ruske perspektive, to je dobra vest, pošto popravke troše resurse koji se ne mogu koristiti za podršku borbama na frontu.

Najalarmantnija stvar za Ukrajince u vezi ruske kampanje bombardovanja je da Moskva zna šta radi. Rusi pogađaju mali broj ciljeva sa relativno malo oružja i proizvode neproporcionalne efekte. Iako su američki i britanski zvaničnici redovno predviđali da će ruska vojska iscrpiti svoje zalihe municije, očigledno je da ih je ona negde pronašla.

Najalarmantnija stvar za Ukrajince u vezi ruske kampanje bombardovanja je da Moskva zna šta radi. Rusi pogađaju mali broj ciljeva sa relativno malo oružja i proizvode neproporcionalne efekte. Iako su američki i britanski zvaničnici redovno predviđali da će ruska vojska iscrpiti svoje zalihe municije, očigledno je da ih je ona negde pronašla

Moskva se sada pomirila sa jednostavnim ratnim ciljem da zadrži teritorije koje je zauzela. I čini se da se opedelila za dve nove vojne strategije za postizanje ovog cilja. Prva je stvaranje guste odbrane kako bi Ukrajinci morali da skupo plate svaki napor da povrate teritorije. Drugi je da se iskoristi ranjivost ukrajinske električne infrastrukture kako bi se preusmerili resursi sa ukrajinskih ratnih napora na frontu, i kako bi nastavak rata bio bolan za ukrajinsko društvo i sve skuplji za saveznike.

Putin se možda nada da će ovaj pristup na kraju dovesti Ukrajinu za pregovarački sto. Ili se možda jednostavno nada da će beskrajni troškovi dovesti do toga da Ukrajina postepeno prekine svoje napade, što će rezultirati još jednim zamrznutim sukobom.

Vrlo malo ljudi zna šta je ruska ratna strategija. Takođe je moguće da je skorašnji period razumnih vojnih odluka i njihove kompetentne implementacije samo trenutan, a ne trajan. Sada je najmisterioznije pitanje da li će napori Rusije da obuči veliki broj borbeno sposobnih jedinica uspeti. I otvoreno je pitanje da li Moskva ima, ili može da proizvodi ili uvozi, oružje i municiju u količinama dovljnim za još jednu godinu intenzivne borbe.

Za sada, diplomatija ima male šanse jer svi misle da je pobeda moguća, a poraz nezamisliv. Da žele, SAD bi mogle da razviju diplomatsku strategiju za smanjenje maksimalističkog razmišljanja i u Ukrajini i u Rusiji. Ali do danas, one su pokazale malo interesovanja da iskoriste svoju moć kao bi pokušale da dve strane dovedu za pregovarački sto. Ali, ako se ova krvava, skupa i rizična pat pozicija nastavi još godinu dana, možda će se to promeniti.

(Skraćena verzija članka objavljenog na protalu američkog časopisa Foreign Affairs Russia’s Rebound, How Moscow Has Partly Recovered From Its Military Setbacks By Barry R. Posen

4. januar, 2023. godine

https://bityl.co/GaTN

(Pripremio i preveo za NSPM Miroslav Samardžić)