Kako se armija Izraela priprema za rat na više frontova

Plan Izraelskih odbrambenih snaga (Israel Defense Forces – IDF), smišljen kako bi one bile pripremljene za ratovanje na više frontova, ulazi u svoju treću godinu.

Tokom govora u Interdisciplinarnom centru u Hercliji, početkom januara, načelnik glavnog štaba IOS-a Gadi Ajzenkot, identifikovao je pet frontova koji predstavljaju pretnju po Izrael.

On je primetio da, „veliki, jak iranski kišobran natkriljuje“ svih pet sektora. Prvi front je Liban, gde je Hezbolah, uz pomoć Irana, izgradio znatan kapacitet. Zasnovana na relativno jednostavnom konceptu, Hezbolahova uporišta u Libanu su osmišljena da imaju jake pojaseve odbrane oko njih, uz sposobnost da se nanesu teški udari projektilima po pozadini Izraela. To je model za koji iranski Korpus čuvara islamske revolucije i Hezbolah veruju da može da bude izazov za vojnu nadmoć Izraela.

Kao drugi front, Ajzenkot je imenovao Siriju, koja je prošla kroz drastične promene tokom prošle godine. Članovi koalicije koju predvodi Rusija, a koju čine Iran, Asadov režim, Hezbolah i šiitske milicije, vide sebe kao pobednike u sirijskom sukobu, i žele da budu prisutni na Golanskoj visoravni. Iran ima plan da se vazdušno, kopneno i pomorski utvrdi  u Siriji. „Opasnost po nas je značajna“, rekao je Ajzenkot.

Zapadna obala predstavlja treći preteći sektor. Hamas nastoji da usmerava terorističke napade odatle i tako preusmeri ,,vatru“ sa Gaze kojom upravlja. Improvizovani terorizam i usamljeni napadači Islamske države, takođe predstavljaju opasnost.

Gaza je četvrti sektor. U pojasu Gaze, Hamas i druge palestinske frakcije su podigle terorističko-gerilske armije koje raspolažu čitavim arsenalima projektila. Ove snage su ukorenjene u gusto naseljenu urbanu džunglu.

Sinajsko poluostrvo gde je Islamska država izuzetno aktivna je peti sektor.

Mimo ovih pet frontova, na istoku, Iran sa svojim nuklearnim ambicijama i naporima da uspostavi regionalnu hegemoniju, nastavlja da ugrožava Izrael. Potencijal da se dosegne visok nivo eskalacije je „neposredan“, upozorio je Ajzenkot.

Pripreme IOS-a za rat na više frontova počivaju na nekoliko sposobnosti. Prva je obaveštajna superiornost Izraela. To pruža vojsci visoko kvalitetnu sliku neprijateljevih položaja, aktivnosti i sposobnosti da pokrene masovne, precizne udare u slučaju rata. Druga ključna sposobnost je snažna vazdušna moć.

Tokom govora u Institutu za studije nacionalne bezbednosti (Institute for National Security Studies – INSS) 2017. godine, nekadašnji komandant ratnog vazduhoplovstva Izraela general Amir Ešel, tvrdio je, da izraelska vazdušna moć ostaje njegova najopštija vojna snaga, koja mu daje fleksibilnost da se nosi sa više frontova brzo i simultano.

„Brzina – fizika – još uvek je značajna“, rekao je Ešel. Pretnje, bilo u vidu asimetrične snage ili starijih klasičnih neprijateljskih divizija, mogu da se pojave u pograničnim oblastima, ili hiljadama kilometara daleko. „Kada se približe, postaju veliki problem. Rešenje je vazdušna moć... koja stiže u razmaku od nekoliko minuta do nekoliko sati“, rekao je Ešel.

Bez neke druge vojne moći, koja je kadra da odgovori tako brzo, ratno vazduhoplovstvo ostaje prvo sredstvo Izraela u slučaju rata na više frontova. Ešel je rekao, da RV mora da bude sposoban da dejstvuje na tri glavna pravca simultano, po svoj prilici misleći na sever (Liban i Sirija), jug (Gaza) i istok (Iran).

,,Tokom jutra, avion može da bude na severnom frontu. U podne, može da bude na istoku, hiljadama kilometara daleko. A uveče, može da dejstvuje iznad Gaze. Nijedna druga snaga to ne može“, rekao je.

RV je tako sebe ustrojio, da može da se suoči i sa simetričnim i sa asimetričnim pretnjama, i blizu i daleko, i sve to u isto vreme. Uz to, ideja preventivnih napada, ako su neophodni, vraća se u visoku vojnu komandu zahvaljujući novim vazdušnim sposobnostima.

Kapacitet napada RV-a, dva puta se udvostručio proteklih godina, rekao je Ešel, što znači da nekoliko hiljada meta može da bude pogođeno za 24 sata. Ovaj nivo vazdušne moći je bez presedana u vojnoj istoriji.

Kopneni manevar

Prošla su vremena kada se IOS uglavnom oslanjao na RV u vođenju sukoba velikog opsega. U skladu sa višegodišnjim planom IOS-a, glavni napor koji je u toku, tiče se poboljšanja pripravnosti kopnenih trupa. Ove godine, operativne trupe sastavljene od regruta, imaće vežbe u trajanju od 17 nedelja, koje će biti praćene, za svaku nedelju, aktivnim bezbednosnim misijama (još 17 nedelja). To je osmišljeno kako bi se značajno podigla borbena gotovost.

Uz to, IOS je stvorio lake pešadijske brigade, i postavio ih je uz granicu sa Jordanom i Egiptom. Njihova misija je ograničena na graničnu bezbednost, omogućavajući tako borbenim trupama, sačinjenim od regruta, da se više posvete ratnoj obuci.

Zarad suprotstavljanja antitenkovskim projektilima i raketama, koje su veoma prisutne u Gazi i Libanu, IOS je pokrenuo proizvodnju modernih oklopnih transportera i tenkova. Transporteri se zovu Namer (guseničar) i Ejtan (točkaš). Ejtan može da razvije brzinu do 90 kilometara na čas, po putu, što mu daje sposobnost da uskače iz jedne bitke u drugu.

Izrael takođe masovno proizvodi tenk Merkava 4. Na sve ove platforme, Ministarstvo odbrane postavlja aktivni zaštitni sistem Rafael Trofi (RAFAEL's Trophy – Active Protection System). To daje sposobnost oklopnim vozilima da presretnu nadolazeće rakete, kao i da trenutno detektuju položaj neprijatelja koji puca na njih, omogućujući im brzu i tačnu uzvratnu paljbu.

Kako IOS razvija svoje kopnene ratne potencijale, različiti nivoi komandovanja uvežbavaju poboljšanje svoje sposobnosti da pokrenu multifrontalni napad istovremeno.

Cilj borbe na više frontova

Zvanična strategija IOS-a iz avgusta 2015. godine, navodi, da je cilj ovakvog napora primoravanje neprijatelja da se saglasi sa prekidom vatre ili diplomatskim rešenjem, sa izraelske pozicije moći, koja bi pratila vojnu pobedu.

Cilj je da se neprijatelj dovede u poziciju u kojoj je nesposoban ili nevoljan da nastavi borbu. Taktički, to znači, da se neutrališe sposobnost i motivacija neprijatelja da se bori, uništavajući njegove snage, smanjujući njegovu sposobnost da tuče po izraelskom zaleđu, gađajući mete koje neprijatelj percipira kao dragocene, i upotrebljavajući lukave pristupe zarad gađanja njegovih slabih tačaka.

Prema strategiji, sve navedeno je osmišljeno da šokira i iznenadi, i načini štetu procesu donošenja odluka kod neprijatelja.

Cilj IOS-a je da realizuje ove zadatke što je moguće brže, nakon izbijanja konflikta širokih razmera. Pokretanje direktne kopnene ofanzive, osvajanje područja, i redukovanje paljbe sa ovih teritorija po oblastima koje naseljavaju Izraelci, glavni je način da se to postigne.

Misija kopnenih snaga sastojaće se od osvajanja i uništenja vojne infrastrukture, i činjenja štete preživljavanju neprijateljske vlasti na njihovim teritorijama.

Ovo bi bilo propraćeno sa vazdušnim napadima velikih razmera.

Izraelska mornarica bi imala važnu ulogu u ovakvom scenariju. Flote raketnih čamaca i podmornica – obe modernizovane – mogu da deluju u svojstvu skupljača informacija o tome šta se zbiva na neprijateljevoj obali, i u svojstvu platformi vatrene moći, koje mogu da lansiraju rakete more-kopno.

U ovom scenariju, tajne specijalne snage bi izvodile zadatke iza linija fronta. Digitalni, mrežnocentrični sistem komandovanja, sposoban da tokom sekundi deli podatke sa bojišta, kao i one od obaveštajnih organa, već je razvijen. Ova mreža omogućiće vidovima IOS-a – kopnenom, vazduhoplovnom i pomorskom – kao i Vojno-obaveštajnom direktoratu, da integrišu svoje aktivnosti na nov način.

Mimo navedenih priprema, IDF takođe radi na svojoj sposobnosti da pokrene neprekidne operacije vazduhoplovnih i specijalnih snaga protiv pretnji koje se ne graniče sa Izraelom.

Jakov Lapin je istraživač u Begin-Sadat centru za strategijske studije (Begin-SadatCenterforStrategicStudies).

Preveo sa engleskog: Nebojša Vuković

Izvor: https://besacenter.org/perspectives-papers/israel-multi-front-war/