Da li će ekonomske sankcije Turskoj naneti štetu samoj Rusiji?

Kako Rusija može iskoristiti trgovinska ograničnja protiv Turske?[1][2]

Sažetak

Razdor između Moskve i Ankare se proširuje, nakon što je Turska oborila ruski vojni avion, koji je navodno narušio njen vazdušni prostor. Vladimir Putin je 24. novembra najavio da će taj incident imati ozbiljne posledice po rusko-turske odnose. Posle toga, primetna je užurbana diplomatska aktivnost sa obe strane, a vojni kontakti među ove dve države su obustavljeni.

Ali sve ove mere možda neće biti dovoljne za rusku javnost. Sve više ruskih zvaničnika i poslovnih ljudi traži od Kremlja da ograniči trgovinske odnose sa Turskom. Rusija ima više mogućnosti kada su trgovinska ograničenja u pitanju, naročito u energetskom sektoru. Većinu potrebnog gasa Turska uvozi iz Rusije. Međutim, Putin će morati da odluči da li su koristi od kažnjavanja Turske dovoljno velike, jer Ankara će sigurno potražiti alternativne dobavljače energenata.

Analiza

Tri najvažnija sektora trgovine između Rusije i Turske su: energetski, poljoprivredni i sektor industrije metala. Ruski proizvodi i usluge čine približno 10% čitavog turskog uvoza. S druge strane, Turska čini samo 4% ukupnog ruskog izvoza.

Energetski sektor je najvažniji u sklopu rusko-turskih trgovinskih odnosa. Rusija je najvažniji dobavljač gasa u Turskoj, tačnije 55% gasa Turska uvozi iz Rusije, to je 27 milijardi kubnih metara. Poređenja radi, 13% ukupne proizvodnje prirodnog gasa u Rusiji, izvozi se na tursko tržište. Rusija doprema gas do Turske kroz dva gasovoda. Svaki od ova dva gasovoda ima kapacitet od 16 milijardi kubnih metara. Prvi je "Plavi tok" (Blue Stream), on se pruža direktno kroz Crno more, a drugi je "Gas-West" gasovod, koji prolazi kroz Ukrajinu, Rumuniju i Bugarsku. Turska uvozi ostalih 45% gasa iz Azerbejdžana preko "Južno-kavkaskog" (South Caucasus) gasovoda, iz Irana kroz gasovod Tabriz-Dogubajazit, a iz Alžira i od drugih zemalja uvozi tečni gas kroz luke Marmara Ereglisi i Aliaga.

Ako Rusija odluči da obustavi isporuke gasa Turskoj, ova maloazijska država će imati veliki problem da nabavi potrebnu količinu gasa od ostalih izvoznika. Svi ostali gasovodi, luke i skladišni kapaciteti Turske su već blizu maksimuma. Turskoj je preostalo mesta za još 7 milijardi kubnih metara u lukama kroz koje uvozi tečni gas i još 4 milijarde kubnih metara skladišnog prostora (koji je možda već popunjen). Ako bi Rusija uskratila Turskoj 27 milijardi kubnih metara gasa, koliko trenutno izvozi, Turska ne bi mogla da nadoknadi ni polovinu od toga od drugih izvoznika.

Rusko Ministarstvo energetike je već obećalo da će nastaviti da ispunjava sve ugovore koji se tiču izvoza gasa prema Turskoj, a i u Kremlju imaju dovoljno razloga da ukidaju ove sporazume. Naime, ako bi Rusija presekla snabdevanje turske gasom, ona bi morala isto to da učini Ukrajini, Rumuniji i Bugarskoj. Rusija nerado koristi mere prekida snabdevanja gasom jer želi da održi uticaj na Zapadu, nakon što je restriktivni Treći energetski paket EU smanjio politički kapital Rusije, koji ona ostvaruje putem trgovine gasom. Shodno tome, ako Rusija odluči da uskrati turskoj gas, ona će to učiniti tako što će prekinuti snabdevanje preko crnomorskog Plavog toka.

Svaka kaznena mera koju Putin osmisli, moraće da uzme u obzir dugoročne interese saradnje sa turskom na projektu "Turski tok" (Turkish Stream). Ovaj kontroverzni gasovod je osmišljen da zaobiđe Evropu, i preko Crnog mora se poveže sa Turskom. On treba da ima minimalni kapacitet od 30 milijardi kubnih metara, a maksimalni od 63 milijarde kubnih metara. U nedeljama koje su prethodile incidentu načinjen je napredak u dogovoru o realizaciji ovog projekta. Planirana je i diplomatska poseta Rusiji, turskog predsednika Erdogana, koja će vrlo verovatno sada biti otkazana. Ako Rusija bude ograničila postavke gasa Turskoj, ovaj projekat će sigurno biti zamrznut, jer Turska neće pristati na još veću zavisnost od ruskog gasa.

Moskva ima i druge mogućnosti

Ruski najjači adut su trgovinska ograničenja u domenu energetike, ali bi posledice naštetile ruskim dugoročnim interesima. Moskva će verovatno tražiti drugo rešenje. Rusija je takođe i veliki dobavljač metalurških proizvoda u Turskoj. Turska uvozi iz Rusije 31% aluminijuma, i 15% gvožđa i čelika. Međutim ponuda ovih proizvoda na svetskom tržištu je velika, te bi Turska mogla da zadovolji svoje potrebe od drugih izvoznika. Ograničenja u sektoru industrije metala bi bila samo privremeni udarac od koga bi se Turska oporavila uz pomoć proizvođača iz Evrope i SAD.

Alternativno, Rusija bi mogla da ograniči izvoz žitarica, a naročito žita u Tursku. Čak 70% žita Turska nabavlja iz Rusije, međutim ova godina je bila rodna i turskoj donela veći rod žita od uobičajenog, a niske cene ovog proizvoda na svetskom tržištu bi minimalizovale gubitke, koje bi Ankara mogla da pretrpi. U 2010. godini, Turska je prošla kroz rusku zabranu izvoza žita bez porasta inflacije i bitnih finansijskih posledica.

Umesto da smanjuje svoj izvoz, Rusija može zabraniti uvoz robe iz Turske, kao što je učinila sa robom iz EU i SAD. Na udaru se mogu naći turski prehrambeni proizvodi, 40% voća i povrća koje Turska proizvodi, Rusija uvozi na svoje tržište. Ruska agencija za kontrolu kvaliteta prehrambenih proizvoda već je 25. novembra objavila zabranu uvoza živine od jedne turske kompanije, zbog zabrinutosti da su njihovi proizvodi opasni po zdravlje, jer sadrže određene bakterije. Nema razloga da se misli da je ova odluka politička, jer još 10 turskih kompanija ima licencu za izvoz živine u Rusiju.

Moskva se može poslužiti i određenim ograničenjima koja su vezana za demonstriranje odlučnog stava, ali neće imati ozbiljne ekonomske posledice. Ruska agencija za nadzor turizma je već zamolila turističke agencije da suspednuju sve aranžmane za Tursku, rusko Ministarstvo spoljnih poslova je upozorilo ruske državljane da ne putuju u tu zemlju. Pošto turizam čini 12% turskog BDP-a, to je dobra i jako vidna meta koju Rusija može da cilja. Ipak, ruski turisti čine samo 14% svih turista u Turskoj i to u letnjim mesecima.

Poslednja mogućnost koju Rusija ima je da ograniči tursku trgovinu sa ostalim državama bivšeg Sovjetskog Saveza. Moskva je sprovela sličnu strategiju u delo, oktobra ove godine, kada je ruska Carinska služba prestala da izdaje tranzitne dozvole za turske kamione. Oko 8,000 turskih kamiona prođe kroz Rusiju na godišnjem nivou, prevozeći hemijsku ili elektronsku robu vrednu 1,7 milijardi dolara. Rusija se služila sličnim restrikvitnim merama u prošlosti, a Turska može biti sledeća.

Rusija ima na raspolaganju širok obim trgovinskih ograničenja protiv Turske. Međutim, jedino ograničenje koje bi ozbiljno moglo da našteti turskoj, jeste ograničenje postavki gasa. Rusija se ranije obilato koristila ovim instrumentom u raznim slučajevima. Ali u Kremlju znaju da bi takva odluka ubrzala napore turske da pronađe druge izvore energije na duže staze, što bi lišilo Moskvu uticaja u budućnosti. Uzimajući u obzir taj rizik, restriktvine mere u energetskom sektoru bi poslale jasan politički signal i naglasile odlučnost Rusije u ovom sukobu.