Зоран Ивошевић: Самодржац се самоурушава, нека настави тако

Средњошколци, подржани од својих наставника, придружили су се студентима које подржавају њихови наставници, у протестним окупљањима колоквијално названим „генерални штрајк“, на радост: родитеља, родбине, пољопривредника, бајкера, таксиста, занатлија, глумаца, уметника, књижевника, спортских великана и свих честитих грађана.

На овај начин средњошколци су пружили пуну подршку студентима у залагању за Уставом предвиђену: 1) сувереност грађана, владавину права, социјалну правду и поделу власти; 2) институционално вршење законодавне, извршне и судске надлежности; 3) кривичноправну, одштетну и корумптивну одговорност узрочника пада новосадске надстрешнице, која је усмртила петнаест, а тешко ранила двоје људи.

Кад је постало јасно да узроци несреће имају и корумптивно порекло, студентском бунту су се, поред грађана, прикључили матуранти а потом и остали ученици средњих школа, заједно са наставницима. Због осмишљених захтева, духовитих транспарената, уједначених и јасних изјава, мудрих одговора и реплика као и младалачког шарма, знатно је порасла и подршка грађана у заједничким маратонским протестним окупљањима.

Непосредни повод за средњошколско придруживање студентским протестима било је противљење већине директора средњих школа придруживању ђака и њихових наставника студентској побуни. Такав став директора могао се и очекивати јер њих, по члану 123. став 1. Закона о основама система образовања и васпитања, именује ресорни министар, а он то чини по вољи „владаоца“ а не у складу са начелима грађанске демократије и европским цивилизацијским вредностима, како предвиђа члан 1. Устава Србије.

Зато је неопходно да матуранти, заједно са наставницима, затраже, да поменути закон буде измењен тако што би избор директора школских установа био поверен онима који ђацима држе наставу, јер они најбоље знају ко међу њима заслужује да буде „први међу једнакима“.

Овакав захтев могао би бити и заметак у отклањању полуга политичких и корумптивних утицаја на државне и друге јавне институције које би, по Уставу, морале бити засноване на самосталности, равнотежи и међусобној контроли у складу са поделом власти, а не са аутократском вољом господара.

У нас постоји обиље могућности активирања политичких и корумптивних утицаја. Издвајам ове:

1) По члану 52. Закона о јавним предузећима, вршилац дужности директора може бити постављен само до именовања директора у редовном поступку, с тим што његов мандат не може бити дужи од једне године. Огромна већина ових предузећа има в.д. директоре, чији мандат траје више година (а некад и више од деценије) уколико поступају по вољи господара. У супротном губе и мандат у корист другог, али послушног, вршиоца дужности;

2) По члану 5. став 1. Закона о раду, статус запосленог имају само лица у радном односу. Отуда они који, по одредбама чл. 197. до 202. тог закона, раде ван радног односа, губе посао ако не поступају по налозима господара које им преноси в.д. директор;

3) Захваљујући лажним дипломама многи нестручни људи обављају значајне јавне послове, па ако не поступају по налозима господара губе и послове и високе зараде;

4) Националну ТВ фреквенцију добили су приватни медији који у потпуности следе ауторитарну власт и њихове политичко-коруптивне интересе. То, нажалост, чине и јавни медијски сервиси, ометајући грађане да допру до истине.

У врху српске ауторитарне власти је председник Републике Александар Вучић. Он упорно издаје налоге законодавној, извршној и судској власти иако, по Уставу, има углавном протоколарна овлашћења, оличавајући државно јединство. Зато је, уз пуну подршку владајуће странке, постао „неограничени самовољни владалац, господар и самодржац“ (лексикон страних речи) што обједињује реч – „деспот“.

Та рeч јe (по лeксикону) и „титула српских владара послe Косова“. Њу јe заслужeно стeкао срeдњовeковни српски владар Стeфан Лазарeвић, али он нијe владао дeспотски. Алeксандар Вучић нeма титулу дeспота, али влада као самовољни господар и самодржац. Стeфану јe био узор – Свeти Сава. Алeксандру јe био и остао узор – хашки осуђeник Војислав Шeшeљ.

Драги студeнти и срeдњошколци, увeрeн сам да ћeтe отeту Србију вратити Уставу и грађанима – као носиоцима државног сувeрeнитeта. А што сe самодршца тичe, вeћ јe почeо да сe самоурушава. Нeка тако и настави.

Аутор јe бивши судија Врховног суда и унивeрзитeтски профeсор у пeнзији

(Данас)