Kako će Kina reagovati povodom presude u sporu o Južnom kineskom moru

(Fond strateške kulture)

Ukoliko je ikada bilo vreme da se isprati uvek akcijom nabijeno žarište u Južnom kineskom moru, treba zabeležiti na kalendaru 12 juli.

Zašto ovaj datum? Jer je to datum kada će međunarodni sud za arbitražu zasedati povodom slučaja "Kina protiv Filipina". Većina eksperata se slaže da će Peking najverovatnije pretrpeti neku vrstu negativnog ishoda – rezultat od koga oni već pokušavaju da se distanciraju.

Ali šta će Kina učiniti kada presuda bude donesena i kada izgubi, kao što se očekuje?

Peking ima nekoliko opcija i one će biti iznete u tekstu. Većinom su sve opcije loše ne samo za Aziju kao celinu već naročito za Vašington, uzimajući u obzir savez sa Manilom i jedinom stranom sa sposobnošću da sputa Peking ukoliko se kriza dogodi:

1. Najmanje je verovatna opcija da Kina ne učini ništa i da de fakto prihvati presudu. Šta ukoliko Peking jednostavno izda standardnu izjavu, deklamujući da su vode Južnog kineskog mora u suštini njegove suverene vode i da tako nastavi?

Si Đinping i ostali biće pod strašnim pritiskom da odgovore silom i veoma javno.

Ovo, spolja gledano, nije loša opcija. Kina može da nastavi da gradi na svojim veštačkim ostrvima u oblasti, pretvarajući ih u male vojne baze naoružane do zuba najnovijim „ubicama nosača“, protivbrodskim oružjem, najnovijim lovcima i bombarderima i da pretvori Južno kinesko more u ultimativnu zonu zabranjenog pristupa. Prema ovom scenariju, Peking glasno izražava bes povodom presude, ali jednostavno nastavlja sa onim što već čini.

Takva reakcija, koja je blaga po kineskim standardima, ovih dana se čini malo verovatnom. Si Đinping i ostali biće pod strašnim pritiskom da odgovore silom i veoma javno. Ista, stara strategija se ne može više primeniti – mnogi kineski građani će zahtevati žestok odgovor, projekciju moći da Peking više ne dozvoljava spoljnim silama da ga pritiskaju u onome što se jedino može opisati kao kineska sfera uticaja u Južnom kineskom moru.

Ovo vodi do dve druge mogućnosti i one obe mogu inicirati opasnu igru supersila.

2. Najverovatnija je opcija da Kina proklamuje vazdušno-odbrambenu identifikacionu zonu (VOIZ).

Argumentisaću da je Peking telegrafisao ovaj potez mesecima. U objavljenim izjavama ili javnim komentarima, kada su upitani o verovatnoći takve proklamacije, većina kineskih zvaničnika je rekla da bi uprkos tome što VOIZ nije planiran u ovom trenutku takva odluka u budućnosti bila bazirana na pretnji u Južnom kineskom moru – i ja bih se založio za to da glasanje protiv Pekinga može biti osnova da oni promene mišljenje.

Ne bi bilo lepo da kažemo na kraju – i Vašington će morati da odgovori takođe i to ne samo sa jednim ili dva preleta avionima B-52.

Za Si Đinpinga i ostale vodeće političare bilo bi lako da opravdaju takvu odluku u zvaničnoj štampi: Kina će jednostavno proklamovati da se oseća ugroženo glasanjem i da je Peking jednostavno „prisiljen“ da proklamuje VOIZ, baziran na predviđenim pogrešnim postupcima drugih i međunarodnim pritiskom.

Razmotrimo da je Kina postavila protivvazdušne sisteme u oblasti i rotirala vazduhoplove, čini se da Peking poseduje u najmanju ruku sposobnost da napravi nevolju - možda proklamovanje takve zone, čak i ukoliko nije kompletno podržano silom kao u Južnom kineskom moru, može samo podići dramatično tenzije.

Takva zona, zavisno od svoje veličine i obuhvata, može stvoriti regionalnu krizu, uzimajući u obzir sve strane širom Azije. Ne bi bilo lepo da kažemo na kraju – i Vašington će morati da odgovori takođe i to ne samo sa jednim ili dva preleta avionima B-52.

3. Još jedna moguća opcija – Kina postupa grubo:

Šta ako proklamovanje VOIZ nije dovoljno u očima Pekinga i oni požele da pritisnu problem sve do mogućeg konvencionalnog konflikta? Kina može jednostavno da odluči da pritisne sva azijska žarišta i u suštini postane gruba. Na primer:

Peking može dramatično uvećati učestalost vazdušnih i pomorskih patrola koje sprovodi u Južnom kineskom moru – sve do besa Japana.

– Peking može dramatično uvećati učestalost vazdušnih i pomorskih patrola koje sprovodi u Južnom kineskom moru – sve do besa Japana. I dok to sprovode, zašto ne započnu bušenje za naftom i prirodnim gasom širom oblasti izvan onoga što već izaziva veliki strah u Tokiju?

– Kina može da odluči da izvrši pritisak na Tajvan. Predsednik Si može da dramatično smanji broj turista koji idu na ostrvo. On može da smanji trgovinu i investicije od kojih je Tajpej suštinski zavistan.

U stvari, Si ima mnogo mogućih tačaka pritiska koje može da iskoristi – i on može naći da je veoma korisno pritisnuti Tajvan da bi promenio konverzaciju u Aziji ka tenzijama oko tajvanskog moreuza.

– Možda Peking odluči da je vreme da preuzme Skarbarou ostrva[1]. Ovo bi bio najrizičniji i najkontroverzniji od svih poteza – čini se da je Vašington signalizirao da može preuzeti neku vrstu akcije, s obzirom na to da je rotirao vazduhoplove kao što je A-10 i druge avione u pokazivanju sile. Međutim, šta Amerika može da učini ako se kineski bageri pojave na 150 milja od obale Filipina i odluče da je Skarbarou odlično mesto za sledeću vojnu bazu, kao onu u Južnom kineskom moru?

Ka žarištu u Južnom kineskom moru ?

Razmatrajući uloge, posmatrači Azije će imati zauzetih nekoliko dana pre i posle glasanja 12. jula. Za nesreću po region, ono što će se sledeće desiti može izroditi situaciju sa više tenzija u Južnom kineskom moru. Razmatrajući opcije Kine i šta sve može lako da učini jer ima kapaciteta za to, i šta je učinila u samo nekoliko proteklih godina da dramatično promeni status kvo - čini se da nam pristižu tenzijom nabijeni meseci.

Sa engleskog preveo: Vladimir Jevtić   

[1] Teritorijalni spor oko grupe ostrva sa Filipinima. Prim. Prev.