Како ће Кина реаговати поводом пресуде у спору о Јужном кинеском мору

(Фонд стратешке културе)

Уколико је икада било време да се испрати увек акцијом набијено жариште у Јужном кинеском мору, треба забележити на календару 12 јули.

Зашто овај датум? Јер је то датум када ће међународни суд за арбитражу заседати поводом случаја "Кина против Филипина". Већина експерата се слаже да ће Пекинг највероватније претрпети неку врсту негативног исхода – резултат од кога они већ покушавају да се дистанцирају.

Али шта ће Кина учинити када пресуда буде донесена и када изгуби, као што се очекује?

Пекинг има неколико опција и оне ће бити изнете у тексту. Већином су све опције лоше не само за Азију као целину већ нарочито за Вашингтон, узимајући у обзир савез са Манилом и једином страном са способношћу да спута Пекинг уколико се криза догоди:

1. Најмање је вероватна опција да Кина не учини ништа и да де факто прихвати пресуду. Шта уколико Пекинг једноставно изда стандардну изјаву, декламујући да су воде Јужног кинеског мора у суштини његове суверене воде и да тако настави?

Си Ђинпинг и остали биће под страшним притиском да одговоре силом и веома јавно.

Ово, споља гледано, није лоша опција. Кина може да настави да гради на својим вештачким острвима у области, претварајући их у мале војне базе наоружане до зуба најновијим „убицама носача“, противбродским оружјем, најновијим ловцима и бомбардерима и да претвори Јужно кинеско море у ултимативну зону забрањеног приступа. Према овом сценарију, Пекинг гласно изражава бес поводом пресуде, али једноставно наставља са оним што већ чини.

Таква реакција, која је блага по кинеским стандардима, ових дана се чини мало вероватном. Си Ђинпинг и остали биће под страшним притиском да одговоре силом и веома јавно. Иста, стара стратегија се не може више применити – многи кинески грађани ће захтевати жесток одговор, пројекцију моћи да Пекинг више не дозвољава спољним силама да га притискају у ономе што се једино може описати као кинеска сфера утицаја у Јужном кинеском мору.

Ово води до две друге могућности и оне обе могу иницирати опасну игру суперсила.

2. Највероватнија је опција да Кина прокламује ваздушно-одбрамбену идентификациону зону (ВОИЗ).

Аргументисаћу да је Пекинг телеграфисао овај потез месецима. У објављеним изјавама или јавним коментарима, када су упитани о вероватноћи такве прокламације, већина кинеских званичника је рекла да би упркос томе што ВОИЗ није планиран у овом тренутку таква одлука у будућности била базирана на претњи у Јужном кинеском мору – и ја бих се заложио за то да гласање против Пекинга може бити основа да они промене мишљење.

Не би било лепо да кажемо на крају – и Вашингтон ће морати да одговори такође и то не само са једним или два прелета авионима Б-52.

За Си Ђинпинга и остале водеће политичаре било би лако да оправдају такву одлуку у званичној штампи: Кина ће једноставно прокламовати да се осећа угрожено гласањем и да је Пекинг једноставно „присиљен“ да прокламује ВОИЗ, базиран на предвиђеним погрешним поступцима других и међународним притиском.

Размотримо да је Кина поставила противваздушне системе у области и ротирала ваздухоплове, чини се да Пекинг поседује у најмању руку способност да направи невољу - можда прокламовање такве зоне, чак и уколико није комплетно подржано силом као у Јужном кинеском мору, може само подићи драматично тензије.

Таква зона, зависно од своје величине и обухвата, може створити регионалну кризу, узимајући у обзир све стране широм Азије. Не би било лепо да кажемо на крају – и Вашингтон ће морати да одговори такође и то не само са једним или два прелета авионима Б-52.

3. Још једна могућа опција – Кина поступа грубо:

Шта ако прокламовање ВОИЗ није довољно у очима Пекинга и они пожеле да притисну проблем све до могућег конвенционалног конфликта? Кина може једноставно да одлучи да притисне сва азијска жаришта и у суштини постане груба. На пример:

Пекинг може драматично увећати учесталост ваздушних и поморских патрола које спроводи у Јужном кинеском мору – све до беса Јапана.

– Пекинг може драматично увећати учесталост ваздушних и поморских патрола које спроводи у Јужном кинеском мору – све до беса Јапана. И док то спроводе, зашто не започну бушење за нафтом и природним гасом широм области изван онога што већ изазива велики страх у Токију?

– Кина може да одлучи да изврши притисак на Тајван. Председник Си може да драматично смањи број туриста који иду на острво. Он може да смањи трговину и инвестиције од којих је Тајпеј суштински завистан.

У ствари, Си има много могућих тачака притиска које може да искористи – и он може наћи да је веома корисно притиснути Тајван да би променио конверзацију у Азији ка тензијама око тајванског мореуза.

– Можда Пекинг одлучи да је време да преузме Скарбароу острва[1]. Ово би био најризичнији и најконтроверзнији од свих потеза – чини се да је Вашингтон сигнализирао да може преузети неку врсту акције, с обзиром на то да је ротирао ваздухоплове као што је А-10 и друге авионе у показивању силе. Међутим, шта Америка може да учини ако се кинески багери појаве на 150 миља од обале Филипина и одлуче да је Скарбароу одлично место за следећу војну базу, као ону у Јужном кинеском мору?

Ка жаришту у Јужном кинеском мору ?

Разматрајући улоге, посматрачи Азије ће имати заузетих неколико дана пре и после гласања 12. јула. За несрећу по регион, оно што ће се следеће десити може изродити ситуацију са више тензија у Јужном кинеском мору. Разматрајући опције Кине и шта све може лако да учини јер има капацитета за то, и шта је учинила у само неколико протеклих година да драматично промени статус кво - чини се да нам пристижу тензијом набијени месеци.

Са енглеског превео: Владимир Јевтић   

[1] Територијални спор око групе острва са Филипинима. Прим. Прев.