Japan kao američka predstraža prema Kini i Rusiji

Japan trenutno vodi dva teritorijalna spora, sa Kinom i Rusijom. Kada je u pitanju Kina, Tokio je otkupio ostrva, koja Japanci nazivaju Senkaku, dok su Kinezi otkupili Diaoju septembra prošle godine od privatnog vlasnika. Kina i Japan oko ovih ostrva vode višedecenijski spor, koji je kulminirao kada je japanska država otkupila ostrva koja Kinezi smatraju svojim. Ostrva su nenaseljena, ali su zato vode oko njih bogate naftom i gasom. Kinezi se oštro protive potezu Japana, što je dovelo do masovnih demonstracija u Pekingu. Smanjena je trgovinska saradnja između dve zemlje, a u Kini su izbili i protesti sa zahtevom da se bojkotuje japanska roba. Takođe, smanjena je i prodaja japanskih automobila u Kini. Japan je, s druge strane, značajno smanjio izvoz robe u Kinu.

Međutim, posledice ovog sukoba nisu samo ekonomske. Dve zemlje se praktično nalaze na ivici vojnog konflikta. Analitičari već dugo upozoravaju na mogućnost vojnog sukoba koji bi imao nesagledive posledice. Veoma često dolazi do „bliskih“ susreta brodova kineske i japanske mornarice. Jedan od najozbiljnijih incidenata dogodio se kada je kineska fregata navodno uključila radar za navođenje raketa prema japanskom razaraču. Japanski premijer Šinzo Abe zatražio je u petak izvinjenje Pekinga i priznanje da je kineska fregata usmerila radar ka japanskom razaraču u međunarodnim vodama. Zahtev je usledio neposredno pošto je kinesko ministarstvo odbrane negiralo da je radarski sistem bio usmeren i zaključan na japanski razarač, pri čemu su optužili Tokio da podstiče famu o “kineskoj opasnosti”.[1]

Nedavno je u blizini pomenutih spornih ostrva izbio i incident u koji su bili uključeni borbeni avioni dva ratna vazduhoplovstva. Japan je u region uputio avione za nadgledanje tipa E-767 i E-2C kako bi mogao da prati kretanje kineskih borbenih aviona.[2] U pomenuti incident bili su uključeni najsavremeniji kineski lovci tipa J-10 i mornarički avion JH-7. Japan je u susret kineskim lovcima odmah podigao svoje najsavremenije lovce tipa F-15J američke proizvodnje, nakon čega su se kineski avioni povukli. „Oni nisu povredili vazdušni prostor iznad spornih ostrva, ali su leteli unutar onoga što Tokio naziva odbrambenom identifikacionom zonom", navedeno je u izveštaju.[3]

Kina je u međuvremenu postigla dogovor sa Rusijom oko kupovine linije za proizvodnju bombardera TU-22M3 po ceni od milijardu i po dolara. Ti avioni bi trebalo da budu uključeni u sastav kineske ratne mornarice, gde će dobiti oznaku H-10. Ovi avioni bi bili uključeni u misije niskog leta iznad nivoa mora, tako da bi izbegli radarske snopove sa protivničkih brodova. Mornarički bombarderi H-10 bi Kini omogućili da napada američke ili japanske površinske ratne brodove. Dogovor sa Rusijom uključuje prvu nabavku od 12 letelica i drugu nabavku od 24 aviona. Međutim, ukoliko Kina, kao što je ranije uvek i činila, usvoji tehnologiju proizvodnje aviona, u čemu će joj naravno pomoći kupovina čitave proizvodne linije, ona će u svom inventaru uskoro imati mnogo više od 36 letelica pomenutog tipa.[4]

Drugi teritorijalni spor Japan vodi sa Rusijom oko Kurilskih ostrva koja se nalaze severno od najsevernijeg japanskog ostrva Hokaido. Teritorijalni spor sa Rusijom oko Kurilskih ostrva potiče iz perioda odmah nakon potpisivanja japanske kapitulacije u Drugom svetskom ratu. Naime, bivši Sovjetski Savez je 18. avgusta 1945. godine, tri dana nakon što je objavljena kapitulacija Japana, pripojio ova ostrva. Zbog ovog spora Rusija i Japan nisu potpisali mirovni sporazum čak 65 godina. Nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine obnovljeni su pregovori oko ovih ostrva, ali još uvek nisu dali rezultat. 

Pre tri godine dogodio se politički incident na najvišem nivou. Tadašnji ruski predsednik Dmitrij Medvedev je 2010. posetio Kurile. To je izazvalo negativne reakcije u Japanu jer Japanci pomenuta ostrva smatraju delom svoje teritorije. Tada je japanski premijer Naoto Kan ocenio je da je ta inicijativa "za žaljenje", a ministarstvo spoljnih poslova Japana je iz protesta pozvalo ruskog ambasadora u Tokiju na razgovor. "Stav Japana je da su četiri ostrva Severne teritorije deo japanske teritorije i poseta predsednika Rusije je za žaljenje", rekao je Kan u japanskom parlamentu, javile su agencije. Medvedevljeva poseta Kunaširu, jednom od četiri ostrva arhipelaga koji Rusi zovi Južna Kurilska ostrva, a Japanci Severne teritorije, trajala je četiri sata. On je obišao jednu banju i tu razgovarao sa stanovnicima.[5]

Naravno, ovakav potez Japana naišao je na veoma žestok ruski odgovor. Sergej Lavrov, ruski šef diplomatije, tom prilikom ocenio je “neprihvatljivom” negativnu reakciju Japana. Lavrov je rekao da će japanski ambasador u Moskvi biti pozvan u rusko ministarstvo spoljnih poslova da mu se "jasno i nedvosmisleno" prenese ruski stav. "Reakcija japanske strane na put predsednika Medvedeva na Kurilska ostrva je neprihvatljiva. To je naša zemlja i ruski predsednik je posetio rusku zemlju", rekao je Lavrov, prenosi Beta.

Međutim, spor Japana i Rusije, kako to obično biva, pogoršan je i vojnom komponentom. Iako su susreti ruskih brodova i aviona sa japanskim mnogo ređi nego u slučaju spornih ostrva Senkaku, nedavno je izbio incident kada su dva ruska lovca-bombardera navodno povredila vazdušni prostor Japana, kako tvrde izvori u Tokiju. Naime, slučajno ili ne, ruska ratna mornarica je 7. februara sprovodila vojne manevre oko spornih ostrva, a taj dan se u Japanu obeležava kao dan “Severnih teritorija”, kako Japanci nazivaju Kurilska ostrva. Ministarstvo inostranih poslova u Tokiju saopštilo je kako je Japan podigao svoje lovačke avione i uložilo protest. Ruska strana je negirala da su dva lovca-bombardera tipa SU-27 uopšte i povredila vazdušni prostor Japana.

Japanski premijer Šinzo Abe rekao je na jednom skupu da želi da pronađe "obostrano prihvatljivo rešenje" za decenije star teritorijalni spor s Rusijom i potpiše dugo vremena odlagani mirovni ugovor s Moskvom. "U telefonskom razgovoru rekao sam predsedniku Putinu da ću učiniti napor da pronađem obostrano prihvatljivo rešenje kako bi se konačno rešilo pitanje Severnih teritorija", rekao je Abe na skupu u Tokiju sa oko 2.000 bivših stanovnika ostrva i njihovih potomaka. Očekuje se da će bivši japanski premijer Joširo Mori posetiti Moskvu tokom ovog meseca radi razgovora o teritorijalnom sporu.[6]

S druge strane, Rusija je žestoko negirala da su njene letelice, kao što smo pomenuli, povredile vazdušni prostor Japana: “Letovi vojnih aviona izvode se striktno u skladu sa međunarodnim propisima o vazdušnom prostoru i oni ne prelaze granice drugih zemalja", rekao je predstavnik ministarstva odbrane u Moskvi Aleksandar Gordejev agenciji Interfaks. Povodom ovog slučaja oglasio se i predstavnik ministarstva spoljnih poslova RF Aleksandar Lukaševič: “Letovi mornaričke avijacije Tihookeanske flote u regionu koji se graniči sa Japanom izvode se regularno u skladu sa međunarodnim pravilima o korišćenju vazdušnog prostora, bez ugrožavanja granica drugih država.”[7]

Generalni sekretar japanske vlade Jošihide Suga izjavio je da je navodni incident od 7. februara “događaj vredan žaljenja”. Ministarstvo spoljnih poslova Japana je zbog ovog navodnog “događaja” uputilo protest Rusiji zato što su prema navodnim informacijama japanskog odbrambenog sektora, dva ruska lovca SU-27, 7. februara u 14:59 po lokalnom vremenu, otprilike jedan minut nalazila u japanskom vazdušnom prostoru. Japanske vazdušne odbrambene snage su kao odgovor naredile poletanje svojih lovaca F-2 koji predstavljaju pandan američkim lovcima F-16.

Ono što je veoma bitno jeste da, prema najnovijim vestima, zvanični Tokio navodno “ne povezuje“ pojavljivanje ruskih lovaca u akvatoriji Japanskog mora sa zaoštravanjem japansko-kineskih odnosa povodom teritorijalnog spora u Istočnokineskom moru. Ipak, kako navodi “Ruska reč”, zvanični Japan planira da uporedi podatke sa svojih radara sa podacima ruske strane.

Sada je neophodno napraviti analizu. Dva teritorijalna spora koja Japan vodi sa Kinom i Rusijom treba sagledati u zajedničkom svetlu, drugim rečima, uprkos tome što ovi incidenti deluju nepovezano, oni su naprotiv nerazdvojni deo spoljne politike Japana. Izjavu zvaničnog Tokija da on “ne povezuje” pojavljivanje ruskih lovaca sa zaoštravanjem japansko-kineskih odnosa upravo treba shvatiti suprotno jer je to diplomatski način da se kaže kako su ovi događaji povezani i da iza njih stoji jedna ključna geostrateška igra prevlasti nad Pacifikom.                              

Japanski premijer Šinzo Abe najavio je izmene Ustava koje su nakon Drugog svetskog rata Japanu nametnule SAD. Ovo ne treba shvatiti kao zaoštravanje američko-japanskih odnosa, već je Abe sasvim sigurno dobio signal od Vašingtona da može da učini tako nešto. Amerikanci i Kinu i Rusiju doživljavaju kao pretnju i Sjedinjene Države bi volele da se oslone na Japan kada je u pitanju naročito sputavanje razvoja kineske ratne mornarice.                              

U govoru u japanskom parlamentu o izmenama Ustava koji Japanu zabranjuje da vodi rat Šinzo Abe je izjavio da će najpre izmeniti član 96 koji propisuje pravila za svaku izmenu ustava donetog 1947. Ovim postupkom japanski premijer želi da promeni ključni stav 9 koji se odnosi na pacifističku spoljnu politiku države Japan. U članu 9 navodi se da se "iskreno težeći miru u svetu zasnovanom na pravdi i redu, japanski narod zauvek odriče rata, kao i pretnje i upotrebe sile kao načina za rešavanje međunarodnih sukoba". Kako bi se postigao cilj iz prethodnog paragrafa, nikada neće koristiti kopnene, pomorske i vazdušne vojne snage niti bilo koje drugo ratno sredstvo. Pravo države na ratovanje se ne priznaje:”[8]

Japanski nacionalisti redovno kritikuju ovaj član ustava u svetlu teritorijalnih sporova koje Japan ima. Premijer Abe je još u svojoj predizbornoj kampanji naveo kako će promeniti određene članove Ustava. Naravno, sve ovo nije slučajno jer se Japan geostrateški nalazi između “dve vatre”, odnosno između Rusije i Kine.

Očigledno je da SAD huškaju Japan u cilju stvaranja jednog saveznika u slučaju potencijalnog sukoba sa Kinom ili Rusijom. Svakako da Japan u ovim eventualnim sukobima ne bi imao nikakvih šansi i neophodno je da to narod Japana uvidi, ali političari ne vode računa o sudbini naroda kada su u pitanju njihove igre moći. Ovim vojnim provokacijama i, što je najvažnije, budućom izmenom Ustava, Japan će postati još jedan bastion SAD na Pacifiku pored Australije. Vašington bi rado učinio sve što je u njegovoj moći da sputa dalje širenje kineskog uticaja na Pacifiku i zbog toga se okreće svojim saveznicima u regionu. Može se reći da je promena japanskog Ustava u svetlu brojnih teritorijalnih sporova upravo dokaz američke umešanosti. Svakako je tačno da američki stratezi znaju da Tajvan sve više postaje zavistan od Kine i da ne mogu vojno da ga brane u slučaju masovne invazije sa matičnog kopna i baš zbog toga Amerikanci nastoje da se geostrateški pregrupišu i da stvore nove “tampon zone”. U ovom kontekstu dovoljno je pomenuti samo združene vojne manevre Japana, SAD i Australije koji se odvijaju u vazdušnom prostoru oko ostrva Guam na kome SAD poseduju vojnu bazu.[9]

Zaključak koji bi trebalo da se donese iz pomenutih primera teritorijalnih incidenata, a naročito promene japanskog ustava koji ovoj zemlji zabranjuje da vodi rat, govori u prilog tome da su Drugi svetski rat i staro neprijateljstvo između SAD i Japana odavno zaboravljeni i da Amerika upravo želi da iskoristi Japan kao svog vernog saveznika u sprovođenju američke geostrateške politike na Pacifiku. Šteta je samo što narod Japana ne uviđa ovu činjenicu.