Јапан и САД се играју ватром - на помолу нова „битка за Пацифик“

Јапански премијер Шинзо Абе се налази у једнонедељној посети Сједињеним Државама ради јачања економских и одбрамбених веза између две земље. Јапанска влада жели да поново размотри устав Јапана који је, како тврде јапански политичари, „пацифистички“ јер дозвољава Јапану само самоодбрану. Јапанска влада и влада САД су забринуте због раста кинеске војне моћи и осећају да Кина шири своју сферу утицаја на Пацифику. Влада Јапана је посебно забринута због територијалног спора са Кином око ненасељених острва које Јапанци називају Сенкаку, а Кинези Дијаоу.

У овом светлу већ је долазило до инцидената између кинеске армије и јапанске морнарице и ваздухопловства. Подсетимо се овом приликом неколико инцидената и „сусрета“ јапанских и кинеских војних снага: кинески рибарски брод је намерно ушао у територијалне воде око спорних острва и тада га је јапанска морнарица запленила.

Тај инцидент се догодио 2013. године и након оштрих кинеских протеста Јапан је пустио на слободу посаду брода. Откада је Кина у новембру 2013. обзнанила „Противваздушну идентификациону зону у Источнокинеском мору“, која укључује спорна острва и која подразумева да се све летелице које наруше ову зону морају идентификовати, кинеском ратном ваздухопловству десило се неколико инцидената. Чак и пре успостављања поменуте зоне три патролна осматрачка кинеска брода су ушла у спорне територијалне воде у фебруару 2013. године.[1]

Након успостављања зоне десио се инцидент у коме су учествовали кинески, јапански и амерички ратни авиони. Када су два америчка бомбардера Б-52 и још десет јапанских авиона укључујући и пресретаче типа Ф-15 повредили идентификациону зону 2013, полетела су два кинеска војна авиона како би пратила и идентификовала летелице које су се нашле у зони.[2] И Кина, као и Јапан, шаље борбене авионе и бродове у спорну зону око острва како би показала да та острва сматра својим и да су спремни да их бране по сваку цену.

Какав је статус ових острва у историјском погледу? Јапан је контролисао ову групу острва од 1895. када се позивао на чињеницу да острва не припадају никоме. Након Другог светског рата острва су контролисале САД и то од 1945. до 1972. Након тог периода острва су враћена Јапану, али је Кина почела да преиспитује јапански суверенитет над острвима након открића огромних нафтних резерви у водама око острва и након преиспитивања мировне повеље којом је окончан први кинеско-јапански рат у 19. веку. Наиме, Кинези тврде да су пре рата острва припадала Кини и да их Јапан треба вратити као и све територије које су биле под окупацијом јапанске царевине. Од 1972. године острва су се налазила у приватном власништву све док их Јапан није национализовао у септембру 2012.[3] Све до данас кључа тихи сукоб између Кине и Јапана око спорних острва.

Током овонедељне посете јапанског премијера Абеа Вашингтону договорене су нове смернице у виду „очеличавања“ одбране Јапана на читавој територији. Те смернице подразумевају агресивнију улогу Јапана у светлу јачања кинеске војне моћи и подразумевају могућу промену или макар реинтерпретацију оних тачака јапанског устава које се односе на искључиву самоодбрану. Амерички државни секретар Џон Кери рекао је да су САД "очеличиле" одбрану Јапана да покрива сву територију "укључујући спорна (ненасељена) острва" Сенкаку/Диаоју у Источном кинеском мору под контролом Токија.[4] Међутим, нису само спорна острва у фокусу јапанско-америчких преговора. Најважније од свега, спорна острва су само повод, јесте чињеница да је јапанска влада заузела милитаристички курс, а да је у томе нашла потпуну потпору у САД. Америка се плаши Кине и зато жели да ојача војну сарадњу са својим савезником Јапаном.

Јапанска влада се такође плаши кинеске ратне морнарице која је најмоћнија на азијском континенту и види заштитника у САД. Вашингтон не жели да препусти Кини примат на Пацифику, што је кинески крајњи циљ, и зато је спреман и да отворено прети Кини нуклеарним оружјем. Наиме, како наводи медијска кућа РТ, амерички политичари и јапански премијер су се договорили да јапанску територију, укључујући и спорна острва, САД бране нуклеарним оружјем. То је озбиљна претња која може опасно заоштрити односе између Вашингтона и Пекинга, с обзиром на то да Кина поседује такође значајан нуклеарни потенцијал. Ова претња би могла да буде увод у хладни рат између Кине и САД. Американци по цену потенцијалног нуклеарног сукоба не желе да свој војни примат препусте Кини. Међутим, САД су дошле до зида и до крајње тачке дипломатије јер чим нека земља почне да прети нуклеарним оружјем, то значи да се њена спољна политика налази у дубокој кризи и да нешто не ваља у погледу стабилности америчке позиције у свету.

Америка је суочена са великим проблемима код куће, који укључују расну нетрпељивост између Афроамериканаца и полиције, која у последње време врши терор над црначким становништвом широм Америке. Америка то прикрива, али сукоби су достигли размере које се не могу сакрити. Најновији инцидент догодио се у Балтимору, где је црни младић преминуо након бруталног хапшења од америчке полиције. Та још једна у низу смрт младог Афроамериканца усталасала је духове и довела до највећих протеста црначког становништва у Балтимору.[5] Како наводи „РТ“, оклопна возила америчке националне гарде су ушла у Балтимор како би помогла полицији да „смири насилне демонстрације“.

Ово је веома велики социолошки проблем са којим се суочавају САД и који би могао да у догледној будућности ескалира у нешто много горе од насилних протеста. Можемо слободно рећи да америчкој влади „гори под ногама“ и зато она прети Кини у циљу скретања пажње са домаћих проблема. Ти проблеми су толико велики да могу натерати Вашингтон на непромишљене потезе. Међутим, не налази се само америчка влада под притиском. У тексту смо намерно наглашавали „Јапанску владу“ а избегавали смо сваку референцу на обичан јапански народ.

То смо учинили због тога што се обични Јапанци не слажу са политиком своје владе и противе се отварању нових или ширењу постојећих америчких војних база на територији Јапана. Највећи проблеми су на Окинави, где је становништво још увек огорчено због силовања једне девојчице. Године 2013. двојица америчких маринаца су осуђена на девет,односно десет година затвора због поменутог злочина. На Окинави су свих 50 000 америчких маринаца у стању приправности због огорчења локалног становништва.[6]

Дакле, и јапанска влада, на челу са премијером Абеом, повлачи нерационалне потезе који нису у складу са општим расположењем јапанског народа. Овакви потези америчке и јапанске владе и претње нуклеарним оружјем никако не могу допринети стишавању страсти на узаврелом Пацифику. Напротив, пошто се обе владе налазе под притиском, сасвим је могуће да Јапан и Америка повуку потезе који ће бити потпуно нерационални и који ће се одразити на односе са Пекингом. Сада када су САД мотивисане страхом због јачања кинеске војне моћи и страхом за будућност америчког друштва и нације, сасвим је могуће да прве „изгубе главу“ и покрену нешто што би свет довело до ивице пропасти.