Izveštaj NATO ukazuje da je Tači “krupna zverka“ organizovanog kriminala

(Gardijan, 24.1.2011)

U tajnim dokumentima NATO koji su dotureni Gardijanu, optužuje se kosovski premijer za veze sa kriminalom.

Prema zapadnim vojno-obaveštajnim izveštajima do kojih je došao Gardijan, Hašim Tači se naziva jednom od najvećih zverki organizovanog kriminala na Kosovu.

Ovi NATO strogo poverljivi dokumenti ukazuju na to da SAD i ostale zapadne sile koje podržavaju vladu Kosova već dosta godina mnogo znaju o  njegovim kriminalnim vezama.

Ti dokumenti takođe imenuju još jednog od vodećih političara Kosova koji ima veze sa albanskom mafijom i u njima se tvrdi da on u priličnoj meri kontroliše Tačija – nekadašnjeg vođu gerilaca.

Dokumenti su označeni: "USA KFOR", i pružaju detaljne informacije o mrežama organizovanog kriminala na Kosovu – kako na osnovu izveštaja zapadnih obaveštajnih agencija tako i onih dobijenih od pojedinačnih informanata. Prikazan je geografski raspored kosovskih kriminalnih bandi, kao i detalji o njihovim verovatnim porodičnim i poslovnim vezama.

Očekuje se da će Savet Evrope sutra izneti formalni zahtev za istragu o tvrdnjama da je Tači bio šef mreže “slične mafiji“ koja je bila odgovorna za krijumčarenje oružja, droge i ljudskih organa tokom i posle rata na Kosovu 1998-99 godine.

Tvrdnje o trgovini organima su iznete u zvaničnom izveštaju koji je prošlog meseca objavio izvestilac SE za ljudska prava, Dik Marti.

U njemu se optužuju Tači i još nekoliko vodećih ličnosti iz OVK za veze sa organizovanim kriminalom – a to je prošlog meseca, kada je ova vest procurila preko Gardijana, izazvalo veliku diplomatsku krizu. 

Taj izveštaj je naveo Tačija kao onog koji je vršio “nasilnu kontrolu“ nad trgovinom heroinom i izgleda da je potvrdio postojeću zabrinutost da je krug lica bliskih njemu vršio kontrolu nad bandom koja je ubijala zatočenike – Srbe, kako bi njihove bubrege prodavala na crnom tržištu.

Parlamentarna skupština Saveta Evrope će u Strazburu diskutovati o Martijevim nalazima i glasati o rezoluciji koja zahteva krivične istrage. Opšte očekivanje je da će ta rezolucija biti izglasana.

Kosovo je postojalo kao protektorat UN od kraja rata na Kosovu do 2008. godine, kada je zvanično proglasilo svoju nezavisnost od Srbije.

Tači, koji je reizabran prošlog meseca za premijera, imao je snažnu podršku NATO-sila. Njegova vlada je odbila Martijev izveštaj, tvrdeći da je to deo zavere Srbije i Rusije za destabilizaciju mlade države.

Međutim, najnovije procurele dokumente je izdao KFOR – mirovne snage pod vođstvom NATO zadužene za bezbednost na Kosovu. To su one iste snage koje su intervenisale u ratu na Kosovu sa ciljem da obustave kampanju etničkog čišćenja koje su sprovodile Miloševićeve srpske snage.

U svojoj noćašnjoj izjavi, NATO je izneo da je započeo “internu istragu“ o procurelim dokumentima - obaveštajnim analizama sačinjenim oko 2004. godine, kratko vremena pre no što su tenzije sa etničkim Srbima izazvale nerede na Kosovu.

U tim dokumentima, imenuje se Tači kao jedan u trijumviratu “krupnih zverki“ u krugovima organizovanog kriminala. Kao takav, navodi se i DŽavit Haliti, bivši šef logistike OVK – a sada bliski premijerov saveznik i vodeći parlamentarac u vladajućoj partiji, DPK. Očekuje se da će Haliti biti i sutra u sastavu zvanične delegacije Kosova u Strazburu – a on je igrao i vodeću ulogu u pokušajima da se u javnosti minira Martijev izveštaj.

Međutim, obaveštajni izveštaji NATO ukazuju na to da se iza njegove uloge istaknutog političara krije i to da je on vodeća ličnost  u organizovanom kriminalu, da stalno sa sobom nosi češki pištolj kalibra 9 mm i da poseduje odlučujući uticaj na premijera.

Opisujući ga kao “silu koja stoji iza Hašima Tačija“, jedan od izveštaja tvrdi da Haliti ima snažne veze sa albanskom mafijom i kosovskom tajnom službom, poznatom pod imenom ŠIK (KshiK). U izveštaju se navodi da je Haliti “uglavnom rukovao“ jednim novčanim fondom za rat na Kosovu tokom poznih 1990-tih godina i da se pre no što je taj fond presušio, obogatio iz njega. Izveštaj dalje tvrdi: „ Kao rezultat toga, Haliti se okrenuo organizovanom kriminalu,  i to na veliko“.

Tvrde da je „duboko upetljan u prostituciju, kao i krijumčarenje oružja i droge“ i da je kao bazu za operacije koristio jedan hotel u Prištini. Haliti služi i kao politički savetnik premijeru, ali – prema dokumentima, ustvari bi on sam mogao biti i „stvarni veliki gazda“ u tim odnosima. Jedan izveštaj tvrdi da Haliti za svoja putovanja koristi lažni pasoš, jer mu se ime nalazi na crnim listama nekoliko zemalja, uključujući i SAD.

Halitijevo ime se vezuje i za navodne likvidacije kosovskih političkih protivnika, kao i za dva sumnjiva ubistva još iz perioda poznih 1990-ih, kada su međusobne razmirice unutar UČK rezultirale brojnim ubistvima.

Jedan od tih političkih protivnika je bio nađen “mrtav kod granice Kosova“, kako izgleda posle svađe sa Halitijem. Drugi jedan opis sumnjivog ubistva tiče se ubistva jednog mladog novinara u albanskoj prestonici Tirani, a u svemu je upleteno i premijerovo ime, mada mu se pripisuje direktna krivica. Citirajući obaveštajne podatke SAD i NATO, kaže se da je Haliti “povezan“ sa tim jezivim ubistvom: „Ali Uka, novinar iz Tirane, je bio pristalica oslobodilačkog pokreta, ali ga je i kritikovao u štampi. Uka je 1997 g. bio divljački unakažen flašom i šrafcigerom. Tada mu je sustanar bio Hašim Tači.“

Haliti se pominje i u Martijevom izveštaju, za koji se smatra da je podatke crpeo iz obaveštajnih procena NATO, FBI i MI5.

U Martijevom iveštaju se Halitijevo ime nalazi na spisku bliskih saradnika Tačija, za koga se kaže da je u nekim slučajevima lično nadgledao „ubistva, zatvaranja, premlaćivanja i ispitivanja“ za vreme i neposredno posle rata.

Haliti nije bio pristupačan za komentarisanje. Međutim, on je u prošle nedelje u intervjuu medijskom kanalu Balkan Insajt (Balkan Insight) odbacio Martijev izveštaj kao “politički“ i stvoren s namerom da “diskredituje OVK“. Izjavio je: „Nisam bio iznenađen tim izveštajem. To pitanje sam pratio godinama, a sadržaj tog izveštaja je politički“

Ipak je prihvatio da je verovatno da će Savet Evrope doneti rezoluciju koja će izazvati istrage Euleksa – pravne misije EU na Kosovu.

Rekao je: „Mislim da je to kompetentno istražno telo. Ono je evropsko, a mislim da ne postoji mogućnost da politika Kosova ili Albanije utiču na Euleksovu istražnu jedinicu“.

Reagujući večeras na tvrdnje u NATO-ovim obaveštajnim izveštajima, predstavnik za javnost vlade Kosova je rekao: „To su optužbe koje kruže već duže od jedne decenije, a sada su u ovom izveštaju Dika Martija prežvakane. Zasnovane su na rekla-kazala i na namernim lažima srpskih obaveštajaca. Pa ipak, premijer je pozvao EULEKS da to istraži i ponavljano je obećavao svoju punu saradnju pravnim vlastima u odnosu na ove sramne klevetničke tvrdnje. Kosovska vlada nastavlja da podržava jačanje zakonitosti na Kosovu i očekujemo saradnju naših međunarodnih partnera radi osiguravanja da u kosovskom razvoju ne bude mesta za kriminal.“

Put u Strazbur

Potrajale su dve godine dok istraga o trgovini organima nije dospela do Palate Evrope, impozantne građevine koja u Stazburu služi kao glavno sedište Saveta Evrope.

Formalna istraga o trgovini organima na Kosovu je bila izazvana otkrićima bivšeg glavnog tužioca za ratne zločine u Hagu, Karle Del Ponte, koja je rekla da su je sprečavali da pravilno istražuje navedena zverstva koja je izvršila OVK.

Njeno najšokantnije otkriće - nepotvrđeni izveštaji da je OVK ubijala zatočenike – izazvalo je zvaničnu istragu izvestioca za ljudska prava Dika Martija.

Njegov izveštaj, koji je objavljen prošlog meseca ukazuje na to da postoje dokazi da su komandanti OVK prebacivali zatočenike preko kosovske granice i vadili organe “nekolicine“ Srba.

Njegovi nalazi, o kojima će se sutra glasati u parlamentarnoj skupštini su otišli i dalje od toga – optužuju premijera Kosova i nekoliko vodećih ličnosti da su tokom poslednjih decenija umešani u organizovani kriminal.

(Prevod sa engleskog: Vasilije Kleftakis)