Izrael, Kanada i SAD dolivaju ulje na vatru u Ukrajini

Ruska Federacija je nakon nekoliko godina zabrane izvoza oružja Iranu odlučila da Teheranu odobri pošiljku PVO raketnog sistema „S-300“. Ovaj čuveni PVO sistem ima striktno odbrambenu namenu. To definitivno nije ofanzivno oružje. Međutim, Tel Aviv je osudio ovu odluku Moskve i naveo je da će u odgovor poslati oružje ukrajinskoj vojsci! 

Zbog čega Izrael osuđuje isporuku defanzivnog oružja Iranu i zbog čega, što je još gore, namerava da isporuči oružje ukrajinskoj vojsci sada u osetljivom trenutku, kada je na snazi veoma krhko primirje? Ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je Izrael da ne prodaje oružje Ukrajini, kao odgovor na odluku Rusije da odobri prodaju protivraketnog sistema Iranu.[1]

Ruski mediji takođe prenose sledeće: „To je izbor izraelskog rukovodstva. Njihovo je pravo da rade ono što misle da je odgovarajuće. Ako je (oružje koje žele da prodaju) smrtonosno, mislim da će biti kontraproduktivno. Samo će dovesti do još jedne runde sukoba, povećati broj žrtava i ishod će biti isti". Razlog što Izrael osuđuje odluku Moskve leži u tome što Izrael želi da drži „monopol nad silom“ na Srednjem istoku. Sistemi „S-300“, povećavaju odbrambenu moć iranske armije, što nikako ne ide u prilog Izraelu, koji ima veoma agresivnu politiku prema zemljama Srednjeg istoka, a naročito prema Iranu.

Izrael navodno strahuje zbog iranskog nuklearnog programa. Međutim, prava činjenica je da Tel Aviv želi da bude agresivni gospodar nad Iranom jer Iran se nalazi u usponu i, dugoročno gledano, on bi zaista mogao da postane pretnja po Izrael i po njegovu geopolitičku poziciju kao najjače zemlje u regionu. Izrael ne želi da izgubi svoj vojno-politički primat u regionu i zato se plaši da bi Iran sa ruskim PVO raketnim sistemima postao nepremostiva prepreka za svako eventualno buduće bombardovanje iranskih nuklearnih kapaciteta.

Tel Aviv jednostavno želi da zadrži poziciju iz koje može da predstavlja konstantnu pretnju po Iran. Izraelski premijer Netanjahu se usled toga oštro protivi odluci Moskve: „Izrael je ozbiljno zabrinut zbog ruskog snabdevanja Irana raketama S-300, dok Iran konstantno povećava agresiju u regionu. Izrael takođe gleda sa zabrinutošću da te agresije nisu zabeležene u okvirnom sporazumu s Iranom i da (konačni) sporazum nije uslovljen njihovim okončanjem". U navedenom svetlu, postaje sasvim jasno zašto se Tel Aviv i Benjamin Netanjahu protive isporuci raketnog sistema PVO „S-300“ Iranu. Međutim, daleko je od toga da bude jasno zašto se Izrael odlučio da isporuči oružje ukrajinskoj armiji i tako „kazni“ Rusiju zbog isporuke raketa Iranu.

Izraelski korak je potpuno asimetričan ruskom i predstavlja veoma veliku stratešku grešku. Naime, Ruska Federacija je isporučila čisto defanzivne sisteme Iranu, ali Tel Aviv želi da Ukrajini isporuči smrtonosno, ofanzivno oružje. Tim oružjem bi bili ubijani ruski i ukrajinski civili i to bi doprinelo rasplamsavanju ionako osetljive situacije u Ukrajini. Zar Izrael zaista želi da šalje oružje ukrajinskoj vojsci kako bi tim oružjem bili ubijani nevini stanovnici Donbasa? Izgleda da želi kako bi time kaznio Ruse, ali i dokazao poslušnost SAD i Zapadu, koji takođe želi da isporuči oružje ukrajinskoj vojsci.

Izrael je pre svega američki saveznik i on ne želi da zaostaje u trci koja se zove „pobednik je onaj ko prvi isporuči oružje kijevskom režimu“. Ipak, ostaje jedno pitanje. Zašto Izraelci, narod koji je toliko propatio od nacista u Drugom svetskom ratu, koji je proganjan i ubijan u stravičnim koncentracionim logorima i čije su žrtve procenjene na šest miliona (!), želi da isporuči oružje ukrajinskoj vojsci koja je u sebe inkorporirala i integrisala ultranacionalističke, desničarske i neonacističke formacije, kao što je bataljon „Azov“?

Paradoksalno, Izraelci žele da naoružaju režim koji se ničim nije distancirao od nacizma (ubijanje opozicionih novinara govori tome u prilog). Kijevski režim je prigrlio neonacističke strukture u svoj politički i vojni sistem. Jevrejski narod praktično počeće da naoružava potomke svojih mučkih ubica!

Čudno je da Benjamin Netanjahu ne shvata ovu činjenicu. Ili je dobro shvata, ali jedino želi da po svaku cenu kazni Rusiju zbog isporuke defanzivnog oružja Iranu. Slika koju imamo pred sobom je groteskna, Jevreji isporučuju oružje neonacistima koji ubijaju Ruse, koji su se borili protiv te iste ideologije, koja je masovno ubijala Jevreje! U istom svetlu, SAD i Kanada šalju svoje padobrance i specijalne jedinice kako bi obučile ukrajinsku armiju. U godini u kojoj se slavi 70 godina od pobede nad fašizmom Amerikanci i Kanađani šalju svoje trupe kako bi obučile ukrajinske vojnike da još efikasnije ubijaju civile Donbasa!

Zvanična retorika SAD i Kanade glasi da će trupe na terenu napraviti razliku između regularnih ukrajinskih trupa i neonacističkih struktura, međutim, to jednostavno nije moguće. Neonacističke grupe poput „Svobode“ i „Desnog sektora“ su svoje vojne frakcije potpuno stopile sa regularnim snagama ukrajine. Dakle, Amerikanci i Kanađani, kao i Izraelci, obučavaće i naoružavaće kijevsku vojsku koja ne može da se distancira od prošlosti određenih grupa.

Sve u svemu, potezi koje čine SAD, Kanada i Izrael nikako ne doprinose miru u Ukrajini, naprotiv, ti koraci su u direktnoj koliziji sa dogovorom iz Minska. Moramo se zapitati kome ne odgovara primirje koje je na snazi u Ukrajini. Naoružavanje i obučavanje ukrajinske armije izgleda da predstavljaju poteze kojim će se rat još više rasplamsati i zbog čega će još više nedužnih civila patiti i stradati.