Savremeni svet | |||
Izrael i Iran na ivici sukoba sa nesagledivim posledicama |
četvrtak, 10. novembar 2011. | |
Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) nedavno je objavila sporne delove izveštaja koji se tiču razvoja iranskog nuklearnog programa.[1] U njima se navodi da je Iran ovladao tehnologijom koja bi mu omogućila da započne proizvodnju atomskog oružja. Po mnogim aspektima izveštaj Međunarodne agencije je sporan, jer su informacije o iranskom nuklearnom programu navodno procurele u trenutku kada je izraelski premijer Benjamin Netanijahu ubeđivao svoje diplomate i članove generalštaba izraelske armije u neophodnost vojne akcije protiv Irana. Kako navodi vojno-politički analitičar „Politike“ Miroslav Lazanski, svi preduslovi za novi zalivski rat su pred nama: “Teheran pojačava ratnu retoriku protiv Izraela, na jednoj od novih verzija iranske balističke rakete „šahab-3” dometa 1.450 kilometara stoji natpis: `Izraela se treba rešiti`. Niko ne razvija raketu tog dometa da bi je opremio klasičnom bojevom glavom, jer je to neracionalno. Da bi se procenilo da li neka zemlja tajno razvija vojni nuklearni program treba samo pratiti njen raketni program. Kada taj program pređe domet rakete od 1.000 kilometara budite sigurni da se uporedo radi i na proizvodnji atomskog oružja. To se pokazalo i na slučajevima Indije i Pakistana. Teheran vojno usko sarađuje sa Severnom Korejom, kupuje severnokorejsku raketnu i podmorničku tehnologiju.”[2] Međutim, izraelska ratna retorika je, moramo priznati, umnogome intenzivnija jer je i sam predsednik Izraela, Šimon Peres, najavio vojno rešenje pitanja iranskog nuklearnog oružja. Zanimljivo je da Izrael, uporedo sa pretnjama Teheranu, nesmetano razvija sopstveni nuklearni program i povećava domet svojih raketa, kako onih koje bi eventualno bile lansirane sa kopna (u okviru programa za lansiranje komercijalnih satelita u nisku orbitu), tako i onih koje bi bile lansirane sa podmornica. Očigledno je da Izrael želi da zadrži monopol na posedovanje nuklearnog arsenala na Bliskom istoku, kao i na proizvodnju nuklearnih projektila i povećanja njihovog dometa, tako da ne dozvoljava ni jednoj drugoj “neprijateljskoj zemlji” da razvija svoj nuklearni kapacitet, makar on bio usmeren i u “miroljubive” svrhe. Izrael čak nije ni član pomenute Međunarodne komisije za atomsku energiju i do danas nije jasno kolikim brojem bojevih glava raspolaže u svom arsenalu. Osim toga, Tel Aviv uporno odbija međunarodne inspekcije koje bi za cilj imale da utvrde i stave pod kontrolu atomsko oružje u svetu. S druge strane, Iran negira izveštaje Međunarodne komisije (IAEA) i smatra da se pomenuta agencija nalazi u rukama Amerike, koja čini sve kako bi izvršila pritisak na Teheran. “Predsednik Irana Mahmud Ahmadinedžad izjavio je danas da Iran neće `ni za jotu` odstupiti od svog nuklearnog programa i dodao da Teheran odbacuje izveštaj Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) u kojem se tvrdi da iranske vlasti rade na razvoju nuklearnog oružja. Ahmadinedžad je ocenio da IAEA diskredituje samu sebe tako što se svrstava uz `neosnovane` tvrdnje SAD po kojima Iran razvija nuklearno oružje”.[3] Da Iran ne odustaje od svog nuklearnog programa potvrdio je i Ali Ašgar Soltanijeh, predstavnik ove zemlje u (IAEA): „Iran nikada neće odustati od svojih legitimnih prava”, već će kao „odgovorna zemlja” nastaviti da „poštuje svoje obaveze u okviru Sporazuma o neširenju nuklearnog naoružanja koji predviđa nadzor IAEA”. Da se situacija sve više zaoštrava, potvrđuje i mešanje Šimona Peresa koji je, kako prenosi agencija „Dojče Vele” poslao poruku zemljama sveta u kojoj stoji sledeće: „vi ste se obavezale da sprečite Iran da proizvede atomsku bombu. Za to imate mnoštvo instrumenata: prvo, privredne sankcije, zatim, može da se vrši pritisak na izvoz nafte... Imate u rukama sve mogućnosti. Doduše, ima i drugih mogućnosti koje ovde ne želim da navodim. Sada morate pokazati da ste odgovorne pošto Iran predstavlja opasnost za ceo svet, ne samo za Izrael”.[4] Sasvim je jasno o kojim to drugim mogućnostima Peres ne želi da govori, ali one jasno upućuju na vojnu intervenciju koja bi bila izvedena napadima iz vazduha ili krstarećim projektilima. Kao što je to bio slučaj i sa iračkim i sirijskim nuklearnim potencijalima koji su u prošlosti bili izloženi izraelskim napadima. Ali, sada se situacija umnogome izmenila i nije slična onoj iz 1981. ili 2007. kada su napadnuta pomenuta iračka i sirijska postrojenja. Iran poseduje respektabilne snage za eventualnu odmazdu, koja bi sasvim sigurno usledila u slučaju izraelskog napada. U tom svetlu oglasio se i ministar odbrane Izraela Ehud Barak koji je izjavio da Izrael ne strahuje od odmazde i “ako Izrael bude uvučen u sukob, kažem vam neće biti 100.000 žrtava, neće biti 10.000 žrtava, ni 1.000 žrtava i Izrael neće biti uništen”.[5] Već se govori o tome da je Izrael testirao balističku raketu i da u Italiji sprovodi vežbe svojih vazduhoplovnih snaga. Međutim, nisu svi u Izraelu tako spremni za vojnu akciju; naime, gotovo svi šefovi izraelskih tajnih službi upozoravaju na opasnost od usamljenog udara. Bivši šef Mosada Meir Dagan izjavio je da bi vojni udar na iranska nuklearna postrojenja bila najveća glupost koju bi Izrael mogao da učini. Bivši general Amiram Levi, koji je od 1998. do 2000. bio zamenik šefa tajne službe, izjavio je na izraelskom radiju da je “načelno u interesu Izraela da održi ravnotežu na Bliskom istoku. Mi smo kap u tom ogromnom arapskom, muslimanskom svetu i nemamo razloga da poremetimo tu ravnotežu pokretanjem eskalacije koja bi trajala godinama. Izrael ne bi trebao da izigrava svetskog policajca. Za to smo suviše mali, živimo u pogrešnom regionu i to bi jednostavno bilo pogrešno”. Ipak, francuski predsednik Sarkozi je najavio da Francuska neće sedeti skrštenih ruku ukoliko Izraelu bude pretila opasnost. S druge strane, i britanska armija se priprema za eventualni napad na Iran, jer se u region već sprema da pošalje brodove i podmornice opremljene „Tomahavk“ krstarećim projektilima. Rusija i Kina ostaju ujedinjene u naporima da se iznađe diplomatsko rešenje. Rusko ministarstvo spoljnih poslova izvestilo je da je Rusija duboko razočarana i zbunjena što je izveštaj pretvoren u izvor dodatnih tenzija o problemima vezanim za iranski nuklearni program”.[6] Postoje oni koji idu logikom „što je gore, to je bolje” i mi ne možemo da podržimo destruktivnu logiku namernog ugrožavanja diplomatskog procesa”, navelo je rusko ministarstvo. Rusija je gnevna zbog objavljivanja izveštaja komisije, zbog toga što ta činjenica podriva sve napore za diplomatskim rešenjem. Dok su Rusija i Kina duboko zabrinute, zapadne sile se spremaju za novi rat koji je sve izvesniji. Sigurno je da Teheran neće popustiti i odreći se svog nuklearnog programa, ali je isto tako sigurno i da Zapad, pre svega SAD i Izrael, neće odstupiti od svog dosadašnjeg kursa zastrašivanja Teherana vojnom akcijom. Ostaje nada da će Izrael, SAD i ostale zapadne sile uvideti u kakav nesagledivi vihor bi vodio novi sukob širokih razmera na Bliskom istoku, jer bez obzira na uveravanja Ehuda Baraka, Izrael bi se našao u velikoj opasnosti zato što iranski predsednik Ahmadinedžad neće skrštenih ruku posmatrati napade na svoja nuklearna postrojenja, i da će eventualna odmazda biti izuzetno opasna po Izrael i njegove saveznike, što bi čitav region odvelo u ponor novog zalivskog rata čije posledice niko nije u stanju da sa sigurnošću predvidi, naročito ako uzmemo u obzir još uvek nestabilnu situaciju u Siriji. Dakle, samo možemo da se nadamo da će razum ipak prevladati i da će se trenutna kriza rešiti diplomatskim sredstvima, ali, nažalost, na primeru Libije uvideli smo kakav je međunarodni poredak i da je rat uvek izglednija opcija od diplomatskog rešenja, posebno na neuralgičnom Bliskom istoku. Ratoborne izjave izraelskog premijera i predsednika sigurno ne doprinose smirivanju situacije, što nas vodi do jednog začaranog kruga nasilja iz koga se ne vidi izlaz, a posledice mogu biti katastrofalne. [6] http://www.nspm.rs/hronika/gnev-rusije-zbog-objavljivanja-izvestaja-ieaa-sad-bez-komentara.html |