Hoće li Venecuela posle smrti Čaveza nastaviti istim putem

U utorak 5. marta preminuo je, na veliku žalost svih boraca protiv američkog imperijalizma, najveći revolucionar Venecuele Ugo Čavez. Njegova smrt označava početak novog razdoblja za region koji je najbogatiji naftom na svetu[1]. Milioni građana Venecuele, uglavnom pripadnici siromašnog sloja, imaju priliku da odaju poslednju počast velikom socijalisti jer će njegov otvoreni kovčeg biti izložen u Karakasu.

Koliko je Ugo Čavez bio omiljen među običnim građanima Venecuele najbolje govore navodi agencija. Po objavljivanju vesti o njegovoj smrti i proglašenju sedmodnevne žalosti, hiljade ožalošćenih Venecuelanaca izašlo je na ulice u centru Karakasa plačući, grleći se i uzvikujući slogane podrške. Grupe uplakanih žena držale su se jedna za drugu pored predsedničke palate Miraflores. Neke od njih su nosile majice na kojima je pisalo: „Napred komadante!“ Pored njih namršteni muškarci su dizali pesnice u vazduh i vikali: „Neka živi, živi Čavez! Neka živi čavizam“. Ljudi su se okupili i ispred vojne bolnice u kojoj je Čavez umro. „Osećam toliki bol da ne mogu ni da govorim. On je bio najbolje što se ovoj zemlji dogodilo. Obožavam ga. Nadajmo se da će se zemlja smiriti i da ćemo moći da nastavimo sa zadacima koje nam je ostavio“, rekla je službenica Hamiliana Barios.[2]

Ključno je pitanje hoće li Venecuela moći da nastavi sa „zadacima“ koje je u nasleđe ostavio harizmatični i rečiti borac za prava siromašnih Ugo Čavez? „El komadante“ je bio omiljen među siromašnim građanima Venecuele koje je iskreno poštovao i kojima je nesebično pomagao.

Čavez, koji je bio u kabinetu 14 godina, ponovo je izabran po treći put u oktobru 2012. Predviđeno je da on položi zakletvu još jednom 10. januara[1], ali Čavez je bolestan od kancera još od 2011. i nakon višemesečnih izveštaja štampe da se njegovo zdravstveno stanje popravlja iz dana u dan, vlada je 30. decembra objavila da su se nove komplikacije javile nakon četvrte operacije u Havani.[3]

Aktuelni potpredsednik Venecuele Nikolas Maduro objavio je lično da je harizmatični lider preminuo. Šta očekuje Venecuelu nakon Čavezove smrti? Kabinet će preuzeti predsednik Nacionalnog veća Diosdados Kabelo koji će biti u obavezi da nakon 30 dana raspiše nove izbore.

Postavlja se pitanje ko će najpre preuzeti kontrolu nad Ujedinjenom socijalističkom partijom Venecuele. Da li će to biti Maduro ili predsednik Nacionalnog veća Diosdados Kabeljo? Ugo Čavez je javno izjavio da bi želeo da ga nasledi upravo Maduro, ali se ostatak partije ne slaže sa tom odlukom. Ostali članovi partije smatraju da je Nikolas Maduro previše blizak s Kubom, a da je s druge strane previše udaljen od Venecuele. Istina, Maduro je u proteklih nekoliko godina mnogo vremena proveo van svoje zemlje, ali i Kabelo ima svoje protivnike koji ga optužuju da je „u savezništvu sa manje slavnim elementima revolucije u Venecueli: korumpiranim biznismenima i vojnim zvaničnicima koji su profitirali u svojim odnosima sa državom.“

Ko god bude preuzeo kormilo partije moraće da nastavi sa istim kursom koji je zacrtao pokojni Ugo Čavez, ili će u suprotnom partija izgubiti svoj ugled među siromašnim stanovnicima Venecuele i među socijalistima, što može dovesti do raspada partije i nesagledivih političkih posledica. To će takođe pružiti priliku opoziciji da preuzme vlast, što bi usrećilo Vašington i krupne vlasnike kapitala u zemlji protiv kojih se Čavez direktno borio. Čavez je nacionalizovao ogromne naftne korporacije i proterao iz zemlje američke kapitaliste. Tu priliku su iskoristili i pripadnici više i srednje klase koji su emigrirali u SAD. Danas, Majami je grad koji ima najveću populaciju Venecuelanaca.

„Venecuelanci koji su pobegli u SAD su slavili, izražavajući oprezni optimizam da smrt populističkog lidera može dovesti do političke promene u njihovoj domovini. Posle objavljivanja vesti o Čavezovoj smrti, Venecuelanci su pohrlili u venecuelanske restorane u Majamiju. „Konačno! Konačno mogu da vidim svetlo na kraju tunela“, izjavila je Marija Elena Prati.

Mišljenja, kao i izjave u svetu su različite, jer je za jedne Čavez i njegova ideologija predstavljala primarnog neprijatelja, dok drugi iskreno žale zbog smrti velikog revolucionara. Činjenica je da će SAD sasvim sigurno nastojati da unesu podelu u socijalističku partiju Venecuele i da će intenzivno, otvoreno ili tajno, pomagati opoziciju u Venecueli koja ima podršku imućnijih građana. Najveći interes SAD je da ukoliko mogu povrate kontrolu nad što većim delom Južne Amerike koja je taman počela da se oslobađa iz „američkog dvorišta“. Amerikanci sasvim sigurno neće skrštenih ruku posmatrati kako se odvija politička situacija u Venecueli. No činjenica je da su se ipak skoro svi lideri Latinske Amerike složili u konstataciji da Čavezova smrt predstavlja veliku tragediju.

Na Kubi, gde je proglašena žalost i zastave spuštene na pola koplja, u saopštenju predsednika Raula Kastra se navodi da Kuba na Čaveza gleda kao na jednog od svojih istaknutih sinova. Argetinska predsednica Kristina Fernandez, takođe bliska Čavezova saradnica, proglasila je trodnevnu žalost u zemlji. Kako je najavljeno, ona će zajedno sa predsednikom Urugvaja Hoseom Muhikom prisustvovati sahrani Uga Čaveza. Lider Ekvadora Rafael Korea poručio je da je svet izgubio „revolucionara, ali da su iza njega ostali milioni ljudi koje je on inspirisao“. Brazilska predsednica Dilma Rusef, koja je i sama bolovala od raka, rekla je da je sa Čavezom umrla i Latinska Amerika. „Danas je umrla Latinska Amerika. Brazilska vlada se često nije slagala sa predsednikom Ugom Čavezom, ali danas, kao i uvek, priznajemo da je veliki lider i iznad svega prijatelj Brazila i ovo je gubitak koji se ne može nadoknaditi“. Iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad povodom smrti predsednika Venecuele Uga Čaveza nazvao ga je „čuvarem revolucionarnih vrednosti“. Čavez je „mučenik koji je služio narodu i štitio ljudske i revolucionarne vrednosti", navodi se u poruci saučešća iranskog lidera, objavljenoj na sajtu iranskog predsedništva. Ahmadinedžad je naveo i da je „Čavez umro od sumnjive bolesti“.

Venecuela je sa Čavezom na vlasti bila velika saveznica Irana u Latinskoj Americi jer su dve zemlje održavale tesne političke i ekonomske veze. Ugo Čavez je u Ahmadinedžadu prepoznao još jednog velikog neprijatelja Amerike i njenih interesa i nikada nije krio svoje simpatije prema Iranu i njegovom predsedniku.

S druge strane, američki predsednik Obama izdao je saopštenje u kojem se potvrđuje podrška Vašingtona „narodu Venecuele i potvrđuje spremnost za razvoj konstruktivnih odnosa sa vladom Venecuele“. „ U trenutku kada Venecuela otvara novo poglavlje svoje istorije, SAD su posvećene politici koja promoviše demokratske principe, vladavinu prava i poštovanje ljudskih prava“, navodi se u saopštenju Obame.

Naravno, američki predsednik u svojoj izjavi nastavlja sa dobro poznatom retorikom o zaštiti ljudskih prava i „demokratskih principa“ u Venecueli nakon Čavezove smrti, dajući time indirektnu podršku opoziciji i malobrojnom broju bogatih.

Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin je takođe uputio telegram saučešća i tom prilikom za Čaveza je rekao da je bio „snažan čovek koji je gledao ka budućnosti“. Ambasador Rusije pri Ujedinjenim Nacijama Vitalij Čurkin nazvao je smrt Čaveza tragedijom . „Bio je veliki političar za svoju zemlju, Latinsku Ameriku i čitav svet. Odigrao je vrlo važnu ulogu u odnosima Venecuele i Rusije“, rekao je Čurkin.[4]

Venecuela je bila veliki bastion Ruske Federacije u Latinskoj Americi, Ugo Čavez je tesno sarađivao sa Ruskom Federacijom ne samo u pogledu političko-ekonomskih odnosa, već se saradnja odvijala i u vojnoj sferi. Venecuela je kupila ruske „Suhoje – 30“, zatim transportne helikoptere „Mi-8“. Osim toga u pripremi je bila i nabavka ruskih tenkova, kao i najsavremenijih oružja za protivvazdušnu odbranu. Da li će se ti planovi i realizovati ostaje da se vidi, međutim iz gotovo dijametralno suprotnih izjava koje stižu iz Rusije i Amerike jasno je da ove zemlje neće tako lako odustati od Venecuele i njenih strateških prirodnih bogatstava, kao i odlične strateške pozicije.

Sasvim sigurno je da će i Rusija, isto kao i Amerika, reagovati i pokušati da sprovede politiku koja je njoj u interesu, što podrazumeva čvrstu podršku socijalističkoj partiji, koja bi po pravilu trebala da nastavi sa starim spoljnopolitičkim kursom. Oko Venecuele će se sasvim sigurno slomiti mnoga diplomatska koplja, sve sa neizvesnom završnicom.

Čavezov odnos prema Srbiji bi se u najmanju ruku mogao nazvati prijateljskim. Čavez se oštro protivio američkom priznanju samoproglašene države Kosovo. On je bio istinski pobornik i zaštitnik srpskih interesa u svetu. Čavez je izjavio da njegova zemlja neće priznati nezavisnost Kosova i Metohije, upozoravajući da bi odvajanje Kosmeta i Srbije moglo izazvati sukob u regionu. „SAD su inicirale nezavisnost Kosova da ne bi dopustile jačanje Rusije u svetu i da bi stvorile novo žarište napetosti“, izjavio je Čavez 24. marta 2008. On je rekao da su SAD „za postizanje svojih ciljeva čak pribegle tome da na čelo Kosova postave teroristu, jer je politika Vašingtona usmerena u pravcu podele naroda i raspirivanja konflikata. Američki imperijalizam pokušava da, po primeru Kosova, postigne odvajanje naftom najbogatije države Sulija od Venecuele, ali mu to nikada neće poći za rukom“.[5]

Nakon Čaveza ostaje velika praznina i niko nije ni blizu harizmatičan kao ovaj bivši pripadnik padobranskih jedinica, koji je osvojio srca miliona običnih i siromašnih građana Venecuele i Latinske Amerike. Teško da će, bilo ko da ga nasledi, nastaviti sa tako oštrom antiglobalističkom i antiameričkom retorikom. U svetu Čavez će ostati upamćen kao jedan od poslednjih velikih revolucionara poput Simona Bolivara ili Če Gevare. Ostaje činjenica da će milioni tugovati za Ugom Čavezom, ali i da će se isto tako mnogi i radovati njegovoj smrti, u nadi da će se u Venecueli vratiti američki tip „demokratije“ i „poštovanja ljudskih prava“. Ostaje i pitanje tačnog uzroka njegove smrti. Kontroverza oko kontroverznog Uga Čaveza pratiće ga poput senke.