Хистерија на Балтику

Западна пропагандна машинерија чини све што је у њеној моћи да створи атмосферу страха међу становништвом некадашњих земаља чланица СССР-а и чланица бившег Варшавског пакта. Медији на Западу константно пласирају лажи о наводној руској агресији која прети земљама које су на западним границама Русије, али и шире, о агресији која би била усмерена на читаву источну Европу.

Русија се представља као непријатељска сила која прети „слободном свету“, а руски председник Владимир Путин се демонизује до тог степена да и на само помињање његовог имена људи у Пољској, прибалтичким земљама, Молдавији, Румунији и Бугарској дрхте од страха. То је нарочито изражено у Пољској, Литванији, Естонији и Летонији. Пољаци се плаше да ће Владимир Путин напасти Пољску нуклеарним оружјем и до тог степена је стигла медијска манипулација страхом. За тим медијским покушајима Запада да становништво новопримљених чланица НАТО застраши и окрене против Русије повели су се и локални медији, који су под контролом прозападних влада у поменутим земљама. Образац је лако утврдити и психолошки процеси који стоје иза њега су веома лако објашњиви.

Страх од Руса који шире западни и локални медији претвориће се после одређеног времена у мржњу према Русији и свему што је руско. То је коначан циљ Запада - да на западним руским границама има на располагању војнике НАТО пакта који очајнички мрзе Русе. Наравно, медији су наишли на плодно тле, јер становништво у овим земљама, а посебно у Пољској, Литванији, Естонији и Летонији, историјски гледано, дуго гаји антагонизам према руском народу. Да би НАТО на челу са Американцима показао како је спреман да заштити ове земље, а нарочито прибалтичке од руске „претње“ и агресије“, он је допремио наоружање балтичким земљама које су у НАТО пакту.

Осим тога, Сједињене Државе планирају да са 3000 војника одрже војну вежбу у Литванији, Естонији и Летонији. Пошто ово представља звецкање оружјем директно на руским вратима, руска армија ће највероватније одговорити маневрима по дубини своје територије. Осим тога, оружане снаге Руске Федерације модернизују готово све своје сегменте, од копнене војске до ваздухопловства. Нека од нових средстава (најновији тенк „армата“ који далеко превазилази западне конкуренте) биће приказана на паради поводом дана победе над фашизмом. У међувремену, Американци све више затежу обруч око Русије. Мајор америчке армије Џон О`Koнор истакао је агенцији АФП да испорука оружја "има за циљ да председнику Владимиру Путину и Русији одлучно укаже да ми можемо да се удружимо".[1]

Пошто су армије прибалтичких земаља веома слабе, у НАТО су свесни да оне не би дуго издржале удар руске војске и зато овом испоруком оружја пре свега настоје да пруже пример Русији како је НАТО на челу са Америком спреман да прискочи у помоћ прибалтичким земљама у случају руске агресије. Ова симболична испорука оружја од 100 оклопних транспортера и тенкова наводно треба да заустави руску армију све док поменутим балтичким земљама не стигне НАТО појачање. Мајор америчке армије је изјавио да ће војна опрема остати "колико год буде потребно да би се одвратила руска агресија".

Председница Литваније Далија Грибаускаите упозорила је да прибалтичке земље морају да буду у стању да се саме бране најмање 72 сата док не стигне помоћ од НАТО. Све наведено говори у прилог чињеници да је становништво прибалтичких земаља озбиљно насело на западну пропаганду. Русија се све чешће помиње као „агресор“. У том светлу, планиране су војне вежбе војника САД на територији Литваније, Естоније и Летоније. Бројни састав америчких трупа износиће 3000 војника. То су вежбе у циљу подршке НАТО земљама због „ескалирања руске агресије“.[2]

Овакво понашање земаља НАТО пакта на границама Русије не може ни у ком случају допринети миру, већ напротив доприноси једино јачању тензија између Америке и Руске Федерације. Сада након Украјине још један део бившег Совјетског Савеза постаје неуралгично подручје. САД су унапред Русију прогласиле агресором који ће у блиској будућности да нападне своје суседе из НАТО. Оваквим ставом, Вашингтон може само да испровоцира Москву да реагује и тада нико не би могао да прогнозира како би се све то завршило.