Хилари Клинтон, „Пинк Флојд“ и атомска бомба – има нека тајна веза

Британски рок музичар и један од оснивача легендарне групе "Пинк флојд" Роџер Вотерс изјавио је недавно, тачније у понедељак 26. октобра, да страхује од "ратоборности" Хилари Клинтон, једног од кандидата демократа за председничке изборе у САД.

У интервјуу, не за неки политички магазин, доследан себи, већ за такође чувени музички часопис Ролинг стоун, Вотерс је изрекао реченицу пуну искрености, упозорења, али и страха.

 „Страшно се бринем да она не постане прва председница која ће некоме бацити атомску бомбу.“

У образложењу своје људске, грађанске забринутости, поводом неконтролисано агресивног понашања супруге бившег председника САД Била Клинтона и бивше америчке државне секретарке, Вотерс је оценио да Хилари Клинтон "поседује нешто застрашујуће ратоборно у себи".

Роџер је, иначе, као и већина ветерана рок, инди и фолк музике наклоњенији њеном демократском противнику Бернију Сандерсу.

Вотерсова посвећеност планетарном миру засигурно има везе с његовим детињством. Прво, рођен је септембра месеца 1943. године, усред највећих битака Другог светског рата. Друго, управо је у једној од таквих битака, за освајање Италије, у савезничком амфибијском десанту на Анцио, изгубио оца. У тешким борбама са нацистима међу 37.000 америчких и британских војника је био и Роџерсов отац Ерик.

Тако је Вотерс, као петомесечна беба, постао сироче. Непотребно је истицати колико је губитак оца у највећој кланици у историји човечанства одредио и његов живот, па и теме за касније музичко стварање.

Он је у групи „Пинк Флојд“ у периоду од скоро две деценије, поред свирања бас гитаре, писао и, за рок, врло филозофске текстове. Такви, друштвено ангажовани текстови су дали печат албуму под називом „Animals“, издатом 1977. године, који је представљао оштру критику тадашњег друштва, нарочито у Великој Британији, по угледу на Орвелову "Животињску фарму" исказану у облику басне.

Да су „Пинк Флојд" једна од најутицајнијих и најуспешнијих група свих времена, што доказује чињеница да је бенд продао преко 250 милиона албума широм света, и несумњиви „фронтмен“ Роџер Вотерс више од рок музичара, показали су организујући један од највећих концерата икад одржаних, у Берлину 1990. године, поводом прве годишњице рушења Берлинског зида, на коме је Вотерс са екипом најпознатијих рок музичара тог времена извео албум „The Wall“ (“Зид“) у целости.

Најпознатију песму са тог албума „Another brick in the wall“ (врло симболично – „Још једна цигла у зиду“) написао је, како је сам причао, из дубоког револта због укалупљивања личних и свакојаких других слобода у деструктивни капиталистички светски поредак, чији је окоштало британско друштво било симбол, а британска империја дугогодишњи предводник.

Стога је његов глас, глас разума, опомене, али и својеврсног захтева и препоруке америчким гласачима да не гласају за ову дефинитивно опасну жену кад је светски мир у питању. Њену бахатост и неутољиву жеђ за влашћу заливену крвљу платиле су стотине хиљада невиних жртава којима је она пресудила, упорно захтевајући бомбардовања Југославије, Републике Српске, Авганистана, Ирака, Либије и Сирије.

Приликом доласка у Србију, и одржавања концерта у Београдској арени, 2013. године Вотерс је купио срца домаћина до тада невиђеним сценско-музичким спектаклом, али и једном једином реченицом, исказаном у интервјуу датом у Лондону непосредно пред београдски концерт. На питање новинара да ли је, пошто први пут долази у Србију, чуо нешто о нашој земљи, Вотерс је одговорио: „Јесам. Знам да сте прошли кроз тешка времена и надам се да ће вам бити боље.“   

Роџер Вотерс живи у Њујорку, као што су живели и други велики енглески рок музичари као што су Џон Ленон и Стинг, између осталих. Пошто тамо живи као британски држављанин, нема право  гласа на председничким изборима, али има право да америчкој и светској јавности скрене пажњу на највећег „женског јастреба“ у америчкој спољној политици, жени која је наклоњенија војној опцији у односу на америчког председника Барака Обаме, посебно када је у питању грађански рат у Сирији, као и у Украјини.

Тема је превише озбиљна да би уопште личила, а тек да би била – поп и рокенрол зајебанција.

Камо лепе среће да Хилари барем мало дотакну мисли о томе да један музичар брине о здрављу планете због њеног псеудопатолошког понашања прикривеног у скуте високе политике Стејт департмента. А могла би. Роџер је са своје 72 године довољно мудар, што Клинтонова са својих 68 баш и није.