Evropa „nema alternativu“ - ili ipak ima?

Osnovni argument da moramo razumeti EU sad kada joj je teško, izlazi iz okvira racionalnog i uvodi nas u iracionalno i pogubno razmišljanje i delovanje, i po državu i po narod

Glasnogovornici „bespogovornog puta u EU“ nemaju mnogo osnova za svoju tvrdnju, ni ekonomskih, ni političkih, kao ni pravnih, ali su i dalje najglasniji u javnom prostoru.

Umesto argumenata možemo čuti samo pretnje i pozive na ideologiju, iako znamo u kolikoj meri su se gnušali i jednog i drugog „oblika ubeđivanja“, uvek se pozivajući na „evropske vrednosti, pune ljubavi, mira, tolerancije i prosperiteta“. Danas su svesni da ta slika nije ni idilična niti beskonačna, kako su ubeđivali i sebe i druge.

Osnovni argument da moramo razumeti EU sad kada joj je teško, izlazi iz okvira racionalnog i uvodi nas u iracionalno i pogubno razmišljanje i delovanje, i po državu i po narod.

Ovom analizom nećemo „ratovati“ sa pristalicama ili protivnicima EU (za nas je to sekundarno pitanje i pitanje aktuelnog trenutka s kim i kako sarađivati), već,  kao racionalni i pragmatični ljudi, želimo da ukažemo šta je po nas najbolje i najsvrsishodnije u datom trenutku.

Da bismo razumeli šta nam se dešava u ekonomiji i da bi shvatili širu sliku, počećemo od nekih stvari iz tzv. „velikih ekonomija sveta“, onim sa čim se one suočavaju danas.

SAD se nalazi pred vratima hiperinflacije, usled milijardi naštampanih dolara bez pokrića. FED (njihova Narodna banka) je u sklopu borbe i pokušaja sprečavanja tih tendencija podigla kamatne stope, koje su u jednom periodu bile na nuli ili čak negatine (?!).

Ogroman napumpani balon, odnosno džinovska dužnička piramida, grca i počinje da se davi. Udruženje hipotekarnih bankara u SAD je objavilo:

• Nedeljni pad zahteva za hipoteku bio je 14,2% (desezonirano)!

• Prijave za refinansiranje ranije uzetog kredita smanjene su za 18% tokom nedelje, odnosno za neverovatnih 86% (sedam puta!) u odnosu na pre godinu dana!

• Zahtevi za kupovinu kredita smanjeni za 13% sedmično i 37% u odnosu na prethodnu godinu!

Ovo su znaci predstojećeg kolapsa cena, obima izgradnje, usporavanje ekonomije u SAD, mogućnost velikog talasa stečajeva, povećanje obima nezaposlenosti itd.

U Velikoj Britaniji je više od 250 hiljada kompanija zatvoreno u prvoj polovini ove godine, što je 16% više nego u prvoj polovini 2021. godine, piše "Vol Strit Žurnal".

Kafići, pekare, pivare, knjižare, pabovi i prodavnice se zatvaraju. Glavni razlozi su visoka inflacija i pad potražnje kod potrošača!

Napuštanje energenata iz Rusije i politika sankcija prema Ruskoj federaciji, EU bi moglo da košta i do 1,6 biliona evra 2023. godine

Napuštanje energenata iz Rusije i politika sankcija prema Ruskoj federaciji, EU bi moglo da košta i do 1,6 biliona evra 2023. godine, izračunali su analitičari konsultantske kompanije Jakov i partneri (bivša poslovnica Mekinzija u Rusiji).

Osnovni negativan efekat ovakve politike za EU bi bio, prema autorima studije, mogući gubitak konkurentnosti za evropske firme u globalnim razmerama i zatvaranje niza energetski najintenzivnijih industrija zbog nestašice gasa i povećanja cena energije uopšte.

Razmatrano je nekoliko scenarija razvoja i dešavanja u budućnosti, koja pokazuju da će preduzeća u energetski intenzivnim industrijama biti prinuđena da smanje proizvodnju za 10–60% u odnosu na nivo iz 2021. god.

U Evropskoj uniji, do kraja 2023.god., kao posledica krize zbog nedostatka gasa i rasta cena energenata u svetu, BDP može da se smanji za 6,5-11,5% (što u apsloutnim veličinama iznosi smanjenje evropske ekonomije za 0,9-1,7 triliona evra)

Najlošija situacija je u sektoru metalurgije, koja je najviše zavisna od cena energenata (učešće gasa i električne energije u bruto dodatoj vrednosti je 23%). Zatim sledi industrija celuloze i papira (učešće gasa i električne energije u bruto dodatoj vrednosti je 14%).

Prema analitičarima, proizvodnja metalurških preduzeća zbog energetske krize može pasti za 30-60% u odnosu na 2021. godinu, fabrika celuloze i papira za 25-50% u odnosu na 2021. godinu, proizvodnja ostalih nemetalnih mineralnih proizvoda za 25-50%. Pad proizvodnje u rudarskoj i hemijskoj industriji može biti 20-45% u odnosu na 2021. godinu.

U Evropskoj uniji, do kraja 2023.god., kao posledica krize zbog nedostatka gasa i rasta cena energenata u svetu, BDP može da se smanji za 6,5-11,5% (što u apsloutnim veličinama iznosi smanjenje evropske ekonomije za 0,9-1,7 triliona evra).

Kao posledica ovih pokazatelja i dešavanja oko 16 miliona ljudi može ostati bez posla, ukazuju analitičari konsultantske kuće Jakov i partneri.

U EU pad BDP-a može biti veći od 1% do kraja 2022.god. procenjuju isti.

Dakle, prognoze budućih događaja i njihovih posledica i u SAD i u EU su za njih više nego zabrinjavajuće. Da li samo za njih?

Kakva je situacija u Srbiji? Nimalo optimistična!

Posledice „bezalternativnog puta u EU“ i oslanjanja na samo jednog, dominantnog partnera u trgovinskim odnosima, sada polako dolazi na naplatu.

Posledice „bezalternativnog puta u EU“ i oslanjanja na samo jednog, dominantnog partnera u trgovinskim odnosima, sada polako dolazi na naplatu

Ako znamo da je u 2009.god. obim izvoza u EU bio na nivou od 3,2 milijarde eura, a da je u 2021.god. iznosio gotovo 14 milijardi eura i da danas obim razmene sa zemljama EU iznosi preko 60% ukupne razmene Srbije, kao i da iz EU dolazi preko 68% direktnih stranih investicija, jasno je da će negativni trendovi u EU i SAD delovati još tragičnije na našu ekonomiju.

Prema podacima Ekonomskog instituta u julu, rezultati privredne aktivnosti pokazuju veliko potonuće, posebno u prerađivačkoj industriji. Međugodišnji pad je evidentiran u 19 od 24 oblasti, od čega u je 5 oblasti taj pad iznosio i preko 10% !

Deficit tekućeg računa Republike Srbije, u period januar-jun 2022.god., zabeležio je rast od 292,2%, u odnosu na isti period prethodne godine (2021.god.).

Negativan saldo spoljno-trgovinske robne razmene, u periodu januar-jun 2022.god., u odnosu na isti period prethodne godine, veći je za 83,8%.

Sa druge strane, neto priliv stranih direktnih investicija, u periodu januar-jun 2022.god. u odnosu na isti period prethodne godine, smanjen je za 17,1%.

Deficit tekućeg računa Republike Srbije, u period januar-jun 2022.god., zabeležio je rast od 292,2%, u odnosu na isti period prethodne godine (2021.god.). Devizne rezerve su u istom periodu smanjene za skoro 2 milijarde eura

Devizne rezerve Republike Srbije su u istom periodu smanjene za skoro 2 milijarde eura.

Budžet Republike Srbije, iako pokazuje suficit, objektivno je manji za 3%. Smanjenje priliva u budžet posledica je smanjenja gotovo svih budžetskih prihoda (prihodi od akciza, ostalih poreskih prihoda, poreza na dohodak građana, poreza na dobit preduzeća).

U prvoj polovini 2022.god., došlo je do rasta i bruto i neto zarada za svega 3,5% realno.

Sa druge strane, konstatovano je povećanje međugodišnje inflacije u Srbiji u mesecima jun i jul 2022.god.. Srbija je u maju, junu i julu 2022.god. imala veću međugodišnju inflaciju od proseka Evropske unije.

Srbija je visoko energetski zavisna zemlja u svim segmentima. Od neto izvoznika struje postali smo u poslednjih godinu dana neto uvoznik struje, proizvodimo svega oko 20% potreba za naftom i svega oko 10% potreba za gasom. Svako povećanje cena negativno će uticati na svaki segment ekonomije – strane direktne investicije i investicije uopšte, zaposlenost, zarade, konkurentnost čitavih grana industrije.

Srbija je visoko energetski zavisna zemlja u svim segmentima. Od neto izvoznika struje postali smo u poslednjih godinu dana neto uvoznik struje, proizvodimo svega oko 20% potreba za naftom i svega oko 10% potreba za gasom

Srbija je od proizvođača postala neto uvoznik mesa i mesnih prerađevina, i osim u nekim segmentima žitarske proizvodnje, sve ostalo je u padu ili zapušteno. To znači da je naša zemlja visoko zavisna od uvoza sirovina iz inostranstva i svaki prekid snadbevanja dovešće i do krize hrane, grejanja i bezbednosti.

Jasno je da tendencije kretanja u ekonomiji Srbije nisu nimalo optimistične za naredni period.

U situaciji kada nam se otima deo teritorije, kada smo izloženi različitim ucenama i zahtevima (posebno od EU i SAD), neophodan je odgovor na samo jedno pitanje:

Ko su nam, u datim okolnostima, stvarno i realno strateški partneri?

Gde možemo da dobijemo, pod relativno povoljnim uslovima, sirovine i energiju i ko će nam u sadašnjim okolnostima stvarno i isporučiti potrebnu robu, a ne samo obećati je?

Da li je EU počela aktivnu fazu kažnjavanja Srbije i direktno zadiranje u interese prehrambene, energetske, bezbedonosne politike Srbije?

Kako će se „ekonomski tigar“ izboriti sa krizom koja dolazi iz inostranstva, za koju, u krajnjem slučaju, i nismo odgovorni? Šta je rešenje?

Moramo napomenuti da Srbija, silom prilika, polako prelazi iz redovnog u vanredno stanje i da se to mora konstatovati, ali i preduzeti sve neophodne mere kako bi nastupajući period prošao što bezbolnije za narod i za državu.

Pre svega, Srbija mora napustiti stare i propale mantre „bezalternativnih rešenja“. Mora svoju ekonomiju učiniti otpornijom na ovakve i slične događaje. U tom smislu, očekujemo i predlažemo da naša zemlja diverzifikuje i disperzuje svoje spoljno-ekonomske partnere, u hitnom roku, tako da bude manje zavisna samo od jedne strane.

Mi ne smemo biti poligon obračuna „velikih“, jer to apsolutno nije u našem interesu. Neophodno je jasno i nedvosmisleno odbaciti ideološke stereotipe „prijateljskih i neprijateljskih zemalja“. Moramo trgovati i sarađivati sa svima sa kojima nam je u interesu da radimo.

Vidimo kako Mađarska, iako članica EU, beskomromisno brani svoje interese tražeći da njen najvažniji spoljnotrgovinski energetski partner, Rusija, ostane to i u narednom periodu, kako zbog cena i kvaliteta usluga, tako i zbog troškova prelaska na neke druge alternative.

Ukoliko nam naš stav bude kočio priključenje određenim političkim asocijacijama, konkretno EU, moramo uvek imati u fokusu realan interes Republike Srbije. Ne neki zamišljeni interes koji će možda biti, a možda i neće biti za 10, 20 ili više godina, već neki opipljiv i dostižan.

Država mora odgovorno da se ophodi prema nastupajućem periodu, da napusti populističke priče zarad „borbe za glasove“ i time, napokon, pokaže odgovornost. To znači da ne sme biti privilegovanih, kako bi se organi i društvo u celini pripremili za vreme koje nam sledi.

Svakako, zastrašivanje javnosti pričama o teškoj zimi i bezizlaznoj situaciji ne postiže se ništa, izuzev što se na taj način odgovornost prebacuje upravo na same građane, koji ni na koji način ne mogu rešavati složenu problematiku.

Situacija će i kod nas i u Evropi, pa i u SAD biti kompleksna i teška, te ne smemo imati iluzije da će negde biti bolje nego kod nas. Zato moramo biti ozbiljni i odgovorni, onako kako su bili naši preci, koji su prolazili i kroz teže situacije nego što mi prolazimo danas (setimo se samo koliko puta smo ostali bez domovine u poslednjih 100 godina i ponovo se varaćali i podizali zemlju iz pepela)!

I ovo zlo će proći, a život ne sme i neće stati, jer kao što reče Nikola Pašić: „Spasa nam nema, propasti nećemo!“. Koliko će biti teško i koliko će dugo trajati taj period neizvesnosti i rizika zavisi koliko je vlast – izvršna, zakonodavna i sudska – odgovorna i ozbiljna i dorasla trenutku i problemima pred nama.

Inicijativa za budućnost