Европа „нема алтернативу“ - или ипак има?

Основни аргумент да морамо разумети ЕУ сад када јој је тешко, излази из оквира рационалног и уводи нас у ирационално и погубно размишљање и деловање, и по државу и по народ

Гласноговорници „беспоговорног пута у ЕУ“ немају много основа за своју тврдњу, ни економских, ни политичких, као ни правних, али су и даље најгласнији у јавном простору.

Уместо аргумената можемо чути само претње и позиве на идеологију, иако знамо у коликој мери су се гнушали и једног и другог „облика убеђивања“, увек се позивајући на „европске вредности, пуне љубави, мира, толеранције и просперитета“. Данас су свесни да та слика није ни идилична нити бесконачна, како су убеђивали и себе и друге.

Основни аргумент да морамо разумети ЕУ сад када јој је тешко, излази из оквира рационалног и уводи нас у ирационално и погубно размишљање и деловање, и по државу и по народ.

Овом анализом нећемо „ратовати“ са присталицама или противницима ЕУ (за нас је то секундарно питање и питање актуелног тренутка с ким и како сарађивати), већ,  као рационални и прагматични људи, желимо да укажемо шта је по нас најбоље и најсврсисходније у датом тренутку.

Да бисмо разумели шта нам се дешава у економији и да би схватили ширу слику, почећемо од неких ствари из тзв. „великих економија света“, оним са чим се оне суочавају данас.

САД се налази пред вратима хиперинфлације, услед милијарди наштампаних долара без покрића. ФЕД (њихова Народна банка) је у склопу борбе и покушаја спречавања тих тенденција подигла каматне стопе, које су у једном периоду биле на нули или чак негатине (?!).

Огроман напумпани балон, односно џиновска дужничка пирамида, грца и почиње да се дави. Удружење хипотекарних банкара у САД је објавило:

• Недељни пад захтева за хипотеку био је 14,2% (десезонирано)!

• Пријаве за рефинансирање раније узетог кредита смањене су за 18% током недеље, односно за невероватних 86% (седам пута!) у односу на пре годину дана!

• Захтеви за куповину кредита смањени за 13% седмично и 37% у односу на претходну годину!

Ово су знаци предстојећег колапса цена, обима изградње, успоравање економије у САД, могућност великог таласа стечајева, повећање обима незапослености итд.

У Великој Британији је више од 250 хиљада компанија затворено у првој половини ове године, што је 16% више него у првој половини 2021. године, пише "Вол Стрит Журнал".

Кафићи, пекаре, пиваре, књижаре, пабови и продавнице се затварају. Главни разлози су висока инфлација и пад потражње код потрошача!

Напуштање енергената из Русије и политика санкција према Руској федерацији, ЕУ би могло да кошта и до 1,6 билиона евра 2023. године

Напуштање енергената из Русије и политика санкција према Руској федерацији, ЕУ би могло да кошта и до 1,6 билиона евра 2023. године, израчунали су аналитичари консултантске компаније Јаков и партнери (бивша пословница Мекинзија у Русији).

Основни негативан ефекат овакве политике за ЕУ би био, према ауторима студије, могући губитак конкурентности за европске фирме у глобалним размерама и затварање низа енергетски најинтензивнијих индустрија због несташице гаса и повећања цена енергије уопште.

Разматрано је неколико сценарија развоја и дешавања у будућности, која показују да ће предузећа у енергетски интензивним индустријама бити принуђена да смање производњу за 10–60% у односу на ниво из 2021. год.

У Европској унији, до краја 2023.год., као последица кризе због недостатка гаса и раста цена енергената у свету, БДП може да се смањи за 6,5-11,5% (што у апслоутним величинама износи смањење европске економије за 0,9-1,7 трилиона евра)

Најлошија ситуација је у сектору металургије, која је највише зависна од цена енергената (учешће гаса и електричне енергије у бруто додатој вредности је 23%). Затим следи индустрија целулозе и папира (учешће гаса и електричне енергије у бруто додатој вредности је 14%).

Према аналитичарима, производња металуршких предузећа због енергетске кризе може пасти за 30-60% у односу на 2021. годину, фабрика целулозе и папира за 25-50% у односу на 2021. годину, производња осталих неметалних минералних производа за 25-50%. Пад производње у рударској и хемијској индустрији може бити 20-45% у односу на 2021. годину.

У Европској унији, до краја 2023.год., као последица кризе због недостатка гаса и раста цена енергената у свету, БДП може да се смањи за 6,5-11,5% (што у апслоутним величинама износи смањење европске економије за 0,9-1,7 трилиона евра).

Као последица ових показатеља и дешавања око 16 милиона људи може остати без посла, указују аналитичари консултантске куће Јаков и партнери.

У ЕУ пад БДП-а може бити већи од 1% до краја 2022.год. процењују исти.

Дакле, прогнозе будућих догађаја и њихових последица и у САД и у ЕУ су за њих више него забрињавајуће. Да ли само за њих?

Каква је ситуација у Србији? Нимало оптимистична!

Последице „безалтернативног пута у ЕУ“ и ослањања на само једног, доминантног партнера у трговинским односима, сада полако долази на наплату.

Последице „безалтернативног пута у ЕУ“ и ослањања на само једног, доминантног партнера у трговинским односима, сада полако долази на наплату

Ако знамо да је у 2009.год. обим извоза у ЕУ био на нивоу од 3,2 милијарде еура, а да је у 2021.год. износио готово 14 милијарди еура и да данас обим размене са земљама ЕУ износи преко 60% укупне размене Србије, као и да из ЕУ долази преко 68% директних страних инвестиција, јасно је да ће негативни трендови у ЕУ и САД деловати још трагичније на нашу економију.

Према подацима Економског института у јулу, резултати привредне активности показују велико потонуће, посебно у прерађивачкој индустрији. Међугодишњи пад је евидентиран у 19 од 24 области, од чега у је 5 области тај пад износио и преко 10% !

Дефицит текућег рачуна Републике Србије, у период јануар-јун 2022.год., забележио је раст од 292,2%, у односу на исти период претходне године (2021.год.).

Негативан салдо спољно-трговинске робне размене, у периоду јануар-јун 2022.год., у односу на исти период претходне године, већи је за 83,8%.

Са друге стране, нето прилив страних директних инвестиција, у периоду јануар-јун 2022.год. у односу на исти период претходне године, смањен је за 17,1%.

Дефицит текућег рачуна Републике Србије, у период јануар-јун 2022.год., забележио је раст од 292,2%, у односу на исти период претходне године (2021.год.). Девизне резерве су у истом периоду смањене за скоро 2 милијарде еура

Девизне резерве Републике Србије су у истом периоду смањене за скоро 2 милијарде еура.

Буџет Републике Србије, иако показује суфицит, објективно је мањи за 3%. Смањење прилива у буџет последица је смањења готово свих буџетских прихода (приходи од акциза, осталих пореских прихода, пореза на доходак грађана, пореза на добит предузећа).

У првој половини 2022.год., дошло је до раста и бруто и нето зарада за свега 3,5% реално.

Са друге стране, констатовано је повећање међугодишње инфлације у Србији у месецима јун и јул 2022.год.. Србија је у мају, јуну и јулу 2022.год. имала већу међугодишњу инфлацију од просека Европске уније.

Србија је високо енергетски зависна земља у свим сегментима. Од нето извозника струје постали смо у последњих годину дана нето увозник струје, производимо свега око 20% потреба за нафтом и свега око 10% потреба за гасом. Свако повећање цена негативно ће утицати на сваки сегмент економије – стране директне инвестиције и инвестиције уопште, запосленост, зараде, конкурентност читавих грана индустрије.

Србија је високо енергетски зависна земља у свим сегментима. Од нето извозника струје постали смо у последњих годину дана нето увозник струје, производимо свега око 20% потреба за нафтом и свега око 10% потреба за гасом

Србија је од произвођача постала нето увозник меса и месних прерађевина, и осим у неким сегментима житарске производње, све остало је у паду или запуштено. То значи да је наша земља високо зависна од увоза сировина из иностранства и сваки прекид снадбевања довешће и до кризе хране, грејања и безбедности.

Јасно је да тенденције кретања у економији Србије нису нимало оптимистичне за наредни период.

У ситуацији када нам се отима део територије, када смо изложени различитим уценама и захтевима (посебно од ЕУ и САД), неопходан је одговор на само једно питање:

Ко су нам, у датим околностима, стварно и реално стратешки партнери?

Где можемо да добијемо, под релативно повољним условима, сировине и енергију и ко ће нам у садашњим околностима стварно и испоручити потребну робу, а не само обећати је?

Да ли је ЕУ почела активну фазу кажњавања Србије и директно задирање у интересе прехрамбене, енергетске, безбедоносне политике Србије?

Како ће се „економски тигар“ изборити са кризом која долази из иностранства, за коју, у крајњем случају, и нисмо одговорни? Шта је решење?

Морамо напоменути да Србија, силом прилика, полако прелази из редовног у ванредно стање и да се то мора констатовати, али и предузети све неопходне мере како би наступајући период прошао што безболније за народ и за државу.

Пре свега, Србија мора напустити старе и пропале мантре „безалтернативних решења“. Мора своју економију учинити отпорнијом на овакве и сличне догађаје. У том смислу, очекујемо и предлажемо да наша земља диверзификује и дисперзује своје спољно-економске партнере, у хитном року, тако да буде мање зависна само од једне стране.

Ми не смемо бити полигон обрачуна „великих“, јер то апсолутно није у нашем интересу. Неопходно је јасно и недвосмислено одбацити идеолошке стереотипе „пријатељских и непријатељских земаља“. Морамо трговати и сарађивати са свима са којима нам је у интересу да радимо.

Видимо како Мађарска, иако чланица ЕУ, бескомромисно брани своје интересе тражећи да њен најважнији спољнотрговински енергетски партнер, Русија, остане то и у наредном периоду, како због цена и квалитета услуга, тако и због трошкова преласка на неке друге алтернативе.

Уколико нам наш став буде кочио прикључење одређеним политичким асоцијацијама, конкретно ЕУ, морамо увек имати у фокусу реалан интерес Републике Србије. Не неки замишљени интерес који ће можда бити, а можда и неће бити за 10, 20 или више година, већ неки опипљив и достижан.

Држава мора одговорно да се опходи према наступајућем периоду, да напусти популистичке приче зарад „борбе за гласове“ и тиме, напокон, покаже одговорност. То значи да не сме бити привилегованих, како би се органи и друштво у целини припремили за време које нам следи.

Свакако, застрашивање јавности причама о тешкој зими и безизлазној ситуацији не постиже се ништа, изузев што се на тај начин одговорност пребацује управо на саме грађане, који ни на који начин не могу решавати сложену проблематику.

Ситуација ће и код нас и у Европи, па и у САД бити комплексна и тешка, те не смемо имати илузије да ће негде бити боље него код нас. Зато морамо бити озбиљни и одговорни, онако како су били наши преци, који су пролазили и кроз теже ситуације него што ми пролазимо данас (сетимо се само колико пута смо остали без домовине у последњих 100 година и поново се вараћали и подизали земљу из пепела)!

И ово зло ће проћи, а живот не сме и неће стати, јер као што рече Никола Пашић: „Спаса нам нема, пропасти нећемо!“. Колико ће бити тешко и колико ће дуго трајати тај период неизвесности и ризика зависи колико је власт – извршна, законодавна и судска – одговорна и озбиљна и дорасла тренутку и проблемима пред нама.

Иницијатива за будућност