EU posle Britanije

"EU je teško upravljiv, ako ne i nemoguć projekat kada sklizne u neodgovorno ponašanje i prezaduženost. Kada sklizne u stanje u kome se nalazi danas. Iz ugla Srbije, nije to stvar ni za radovanje ni za tugovanje. Jednostavno, moramo da razumemo procese u svetu da bismo bili u stanju da rešavamo sopstvene probleme” – zvuči kao jedan od razloga zbog koga su se Britanci opredelili da izađu iz EU, ali to je deo teksta koji sam za NSPM napisao 13.5.2010.godine ("Sve dublja kriza u EU").

Razlozi za izlazak Britanije nisu od juče. Evo još nekih citata iz mojih tekstova na ovom sajtu:

Ono što naročito brine Britance - kako se odlučuje i kako će se odlučivati u EU: „Ukratko, EU se nužno mora razviti kao zajednica sa velikim ovlašćenjima da bi opstala, ali u tom slučaju ona nikako ne može biti demokratska, odnosno nužno mora biti zasnovana na moći znatno uže strukture unutar EU.“ ("EU onakva kakvu je poznajemo danas ne može preživeti ovu godinu", 19.3.2015.)

„Dakle, i u samom vrhu EU i kada je `knjiga spala na dva slova` – čak i te dve zemlje se previše razlikuju (tu govorim o odnosu francuske i Nemačke). Da je samo njihova međusobna harmonizacija problem, izvinite „izazov“, veliko je pitanje da li bi takav pokušaj bio uspešan. Ne toliko zbog sadašnjih razlika koliko zbog toga što će se razlike povećavati i produbljivati, a ne smanjivati, u četiri ili pet narednih godina.“ ("Razlike pobeđuju", 10.1.2012.)„

Nekoliko stvari čini se izvesnim:

a) Evropska unija, onakva kakvu je poznajemo danas, ne može da preživi ovu godinu,

b) Evropska unija ne može nekim kontrolisanim procesom da pređe u sledeću fazu, tipa - da, to će biti EU sa dve ili tri brzine, i sličnim opsenama,

v) sadašnji sistem je neupravljiv i zato neodrživ,

g) nužno je jačanje nacionalnih država i u tom kontekstu povratak izvornom značenju demokratije,

d) raspad evrozone čini se verovatniji od njenog opstanka,

đ) opstanak EU se pre može obezbediti vraćanjem na „carinsku uniju“, a svaki uspeh daljih integracija u smislu zajedničke fiskalne politike i efektivne centralizovane kontrole finansijskog sektora zamisliv je (dakle, uopšte ne tvrdim da je i ostvariv) samo na osnovu suštinske fašizacije EU.“ ("Raspad ili fašizacija" EU- 4. 12. 2011).

Problemi su se gomilali godinama i naravno zaoštravali - „Zbog toga je EU u unutrašnjoj torziji između sasvim oprečnih sila: 1) ka federalizaciji i nastavku sadašnjeg makroekonomskog koncepta na jednoj strani – taj stav reprezentuje na političkom nivou vladajuća Nemačka i 2) odbijanju ne samo da se dalje ovlašćenja prenose ka federalizaciji EU, nego sa zahtevima da postignuti nivo integracije više ne važi i, dodatno, da se makroekonomski koncept ima napustiti.“ ("Promene u svetu su mnogo dublje nego što se čini" 12. 12. 2015)

Najveća politička promena koju ja sada vidim, nakon rezultata glasanja o izlasku Britanije, je u tome što Nemačka ne može da dozvoli da još makar jedna država odluči da napusti EU. A to onda znači da je ucenjivački potencijal ostalih članica naglo porastao.  I to pre svega  vladajuće garniture Francukse, ali i mnogo manjih i do juče gotovo beznačajnih država za celinu strukture, kao što je na primer Mađarska.

Povratno, to znači da Nemačka, da bi sprečila dalja cepanja, mora da čini ustupke na štetu sopstvenih ekonomskih interesa. A to onda znači da će Alternativa za Nemačku, koja od osnivanja zagovara da je ostanak u EU ekonomski štetan za Nemačku, politički rasti ogromnom brzinom. Sada ne samo na pitanju izbeglica, nego baš na temeljnom pitanju na kome je i nastala. U takvoj situaciji Demohrišćanska partija, može ili da gleda kako propada, ili i sama da počne da zagovara izlazak iz EU.

Naravno, izlazak Britanije snažno će pomoći i daljem rastu popularnosti Nacionalnog fronta u Francuskoj. Tako da će Nemačka biti između dve francusake struje: vladajuće koja je ucenjuje i opozicione koja hoće nacionalnu držvau punog kapaciteta.

U nedelju su izbori u Španiji i verovatno Ujedinjeni Podemos dolazi na vlast. Sa promenama koje se događaju u Italiji u kojoj srodna grupacija Pokret pet zvezda izuzetno jača, sasvim je moguće da će EU koncept koji je u stvarti nemački koncept, biti doveden u pitanje, takođe veoma snažno, iz sasvim drugog ugla - zbog neoliberalnog ekonomskog koncepta, ali sada ne samo do nejake Sirize, nego od vladajućih grupacija Španije, Italije, Portugala i Grčke.

Svi nabrojani procesi su nezaustavljivi. I to je glavni tok stvari, a ne kakve će sporazume za sebe obezbediti Britanija, koliko će to trajati, šta će biti sa funtom, berzama i slično.

Pravac u kome EU ide za Nemačku nema nikavog smisla i pre ili kasnije oni će napustiti taj koncept.  Kada kažem „pre“ onda mislim za 2 godine, a kada kažem „posle“ onda mislim za 5 godine. Dakle, u političkom smislu, sve je to sutra.

A Vučić i Dačić su potpisali Brisel 1 i 2, kao tešku žrtvu na „našem putu ka EU integracijama“. I sporazume sa NATO. Ima jedan vic: „Umre komunista i dođe pred svetog Petra, a Petar mu kaže - Jel da da se sada malo glupo osećaš.“ Samo što ovo nije vic. I vagaće se na zemaljskim terazijama.