Erdoganova Turska pokazuje mišiće

Da neredi koji su počeli 28. maja u Istanbulu zbog planiranja gradskih vlasti da poseku gradski[1] park nisu bile samo puke demonstracije zbog odluke gradskih vlasti, već da su predstavljale demonstracije protiv premijera Redžepa Erdogana pokazalo je i suđenje generalima turske vojske koji su pripremali puč protiv Erdogana. Gradski park je bio samo simboličan povod, a glavni motiv sukoba je neslaganje sekularne i islamske Turske na čelu sa premijerom Erdoganom.

Turska je još od Kemala Ataturka bila sekularna zemlja, a garant sekularizma je uvek predstavljala turska armija koja uživa ogroman uticaj među stanovnicima Turske, naročito onih sekularno orijentisanih. Petog avgusta turski sud je na doživotnu robiju osudio bivšeg načelnika generalštaba turske armije Ilkera Basbuga zbog pokušaja puča 2003. god. „Sud u Silivriju, nedaleko od Istanbula, na doživotni zatvor osudio je i više zvaničnika vojske, među kojima je i bivši komandant Prve armije Hursit Tolon, “zbog pokušaja da silom sruše ustavni poredak”. Sud je danas prethodno oslobodio 21 optuženika, a neke od optuženih osudio na 20 godina zatvora.”[2]

Ovo je očigledno razračunavanje proislamskog režima Redžepa Erdogana sa armijom i predstavlja njegov pokušaj da ojača i održi islamski uticaj u zemlji, tako što će se obračunati sa sekularnim snagama u redovima armije. Ovaj zaključak se očigledno nameće jer se među optuženima nalaze, osim oficira, i advokati, akademici i novinari, tako da je sasvim prirodno što taj sudski postupak mnogi vide kao kritičnu tačku u obračunu Erdogana sa sekularistima i neistomišljenicima iz vojske. Turska sekularna opozicija osuđuje proces, nazivajući ga lovom na veštice da bi se ućutkali kritičari vlade.[3]

Dokaz da se sekularisti i opozicija ne slažu sa odlukama suda u Silivriju kraj Istanbula jesu i sukobi koji su izbili između policije i desetine hiljada demonstranata. Demonstranti, koji se zalažu za očuvanje sekularnog poretka, smatraju da je cilj suđenja ućutkivanje Erdoganovih protivnika.

Ukoliko pobliže analiziramo situaciju u Turskoj, možemo uvideti da postoji velika napetost između sekularista i pristalica Erdoganovog proislamskog režima. Ova napetost preti da poprimi oblik opšte narodne pobune protiv režima u kome bi sasvim sigurno uzela učešća i sekularna armija. Ostaje pitanje zašto armija do sada već nije preduzela korake koji će voditi do svrgavanja Erdogana, ali to možda upućuje na činjenicu da Erdogan pokušava da na čelo turske armije postavi svoje ljude.

Ukoliko mu je to namera, teško da će uspeti u njoj, jer je vojska decenijama bila sekularna i sprečavala je islamizaciju Turske. Ukoliko dođe do opšte pobune sekularista, koja bi uzela ozbiljnije razmere nego ona od 28. maja, sigurno je da će se i vojska pridružiti sekularnoj struji. Činjenica je da je Turska duboko podeljena i da se nalazi na ivici haosa i sukoba. Da bi vojska sprečila opšte sukobe, ona bi trebalo da interveniše i zaustavi započeti proces islamizacije zemlje.

SAD su takođe posredno uključene u krizu koja potresa Tursku. Amerikancima očigledno odgovara Erdogan i njegova proislamska struja. Amerikanci su do sada čvrsto podržavali Erdogana i koristili ga kao velikog simpatizera islamskih terorista u sirijskom sukobu. Potpuna je neistina da Americi ne odgovara radikalni islam, naprotiv, SAD se uvek posluže “uslugama” radikalnih islamista kada im se za to stvori potreba.

Pomenuta napetost i rascep u Turskoj između sekularista, opozicije i Erdogana ne može da traje večno. Sve je izvesniji veliki sukob unutar same Turske i samo je pitanje kada će napetost dostići tačku pucanja. Turska armija će sigurno, kao i uvek do sada, stati na stranu sekularista tako da je izvesno da se Erdogan nalazi u nezavidnoj poziciji i da su ovi sudski procesi njegov poslednji pokušaj da se obračuna sa sekularnom armijom u trenucima kada je vojni udar sve izvesniji.