Donald Tramp i kraj globalnog neoliberalizma

Skoro nikada svedoci istorijskih događaja nisu svesni da posmatraju ili učestvuju u događajima koji menjaju istoriju. Ni sami protagonisti istorijskih događaja često ih nisu svesni. Ali 20. januara 2025. gledaćemo jedan od takvih događaja, dok većina ljudi, uključujući i glavne aktere, neće znati u čemu učestvuju, nesvesni da su oni u osnovi oruđe istorije.

Dvadeseti januar 2025. označava simboličan kraj globalnog neoliberalizma. Obe njegove komponente su nestale: globalizam je sada pretvoren u nacionalizam, a neoliberalizam je prepravljen tako da se primenjuje samo na ekonomsku sferu. Njegovi delovi koji se odnose na društvo – rasna i rodna ravnopravnost, slobodno kretanje radne snage, multikulturalizam – su mrtvi. Ostaju samo niske poreske stope, deregulacija i obožavanje profita.

Pisao sam nedavno o onome što mislim da čini pogled na svet Donalda DŽ. Trampa: profit, neomerkantilizam i neimperijalistički američki nacionalizam. Svaki od ovih pojedinačnih elemenata može se lako definisati i nijedan od njih nije nov ili nepoznat. Ali, kao što je često slučaj sa istorijskim prekretnicama, tek kada se ovi elementi saberu, oni u zbiru zaista definišu novu ideologiju. Njeno ime još ne znamo. Međutim, ono što znamo jeste da ona predstavlja raskid sa onom ideologijom koja je vladala od 1980-ih, a sigurno od ranih 1990-ih do danas.

Fotografije Donalda Trampa, Kim DŽong Una, Baraka Obame, DŽordža V. Buša, Bila Klintona, Ilona Maska, Marka Zakerberga, Bila Gejtsa, DŽefa Bezosa, Vorena Bafeta i Berkšira Hataveja ispred foto radnje u Hanoju, Vijetnam

Sam Tramp je bio korisnik globalnog neoliberalizma. Po svojim sklonostima, godinama i nacionalnosti, on je u potpunosti učestvovao u njemu i od njega je profitirao. Iz razloga koji verovatno imaju više veze sa sujetom nego sa ideologijom, odlučio je da ga ospori

Sam Tramp je bio korisnik globalnog neoliberalizma. Po svojim sklonostima, godinama i nacionalnosti, on je u potpunosti učestvovao u njemu i od njega je profitirao. Iz razloga koji verovatno imaju više veze sa sujetom nego sa ideologijom, odlučio je da ga ospori. Nije očekivao da će u tome uspeti.

Ipak, osam godina nakon prve i potpuno neočekivane izborne pobede, i posle četiri godine provedene u pustinji, opkoljen skakavcima sudskih procesa i stalnim proganjanjem u medijima, nakon dva pokušaja atentata i objavljivanja knjige u kojoj je „sasuo sve svima“, sudijama, istražiteljima i lažnim prijateljima koji su „pišali“ po njemu i optuživali ga za izdaju, vratio se sa 77 miliona glasova i pobedom izvojevanom i po broju osvojenih glasova i na elektorskom nivou.

Niko, uključujući i samog Trampa, ne zna gde će mešavina ideja koja čini njegovu ideologiju odvesti Sjedinjene Države, politički Zapad i svet. Tek kroz nekoliko godina videćemo njihovu logiku. Ilon Mask ih možda najbolje predstavlja. On poziva na stvaranje globalne elite, koja ideološki, sentimentalno i psihološki nije vezana za nacionalizam, ali ga koristi da umiri niže klase. To je globalni cezarizam: odaje počast nižim klasama, prikuplja njihove glasove, plaća njihove neizmirene račune za kreditne kartice, ali im namenjuje slabo plaćene poslove i ignoriše ih kao aktivne učesnike u politici izuzev u intervalima od četiri godine. On radi isto što su radile tradicionalne umerene demokrate i republikanci, ali pošto je njegov cinizam nov, to je manje očigledno, manje mu se zamera i više mu se veruje.

Ilon Mask

Neoliberalizam nije bio ideologija krvi i tla, ali je uspeo mnoge da ubije. On sada silazi sa scene praćen mirisom laži i nepoštenja

Ogoljen i svež, on predstavlja raskid sa ideologijom koja je bila vladajuća poslednjih četrdeset godina i sa istrošenom vladavinom plutokrata koji su se pretvarali da su borci protiv siromaštva. Neoliberalizam nije bio ideologija krvi i tla, ali je uspeo mnoge da ubije. On sada silazi sa scene praćen mirisom laži i nepoštenja. Nije čest slučaj da je neka ideologija bila toliko lažna: pozivala je na jednakost, ali je istovremeno stvarala u istoriji neviđen porast nejednakosti; pozivala je na demokratiju dok je sejala anarhiju, razdor i haos; govorila je protiv vladajućih klasa dok je stvarala novu aristokratiju bogatih i moćnih; pozivala je na pravila dok ih je sva kršila; ustanovila je sistem uvežbane lažljivosti koji je pokušao da polulaži uspostavi kao istine.

Sve to se završava 20. januara. 

(RTS)