Diplomatsko-ratne igre oko Sirije

Sirijska protivvazdušna odbrana oborila je juče, 22. juna, turski izviđački avion tipa “Fantom F4E” koji je pao u sirijskim teritorijalnim vodama. Ankara je potvrdila ovu vest i saopštila je da je Sirija dozvolila spasilačkom turskom timu da učestvuje u operaciji spasavanja oborenih pilota. Oba pilota su spasena, a turski premijer Redžep Tajip Erdogan izjavio je da se Damask izvinio zbog udesa turskog aviona. “Sirija je odmah ponudila izvinjenje zbog incidenta i priznala svoju grešku”, rekao je Erdogan, preneo je turski dnevni list Haberturk.[1]

Ovaj incident treba sagledati iz tri aspekta. Kao prvo, činjenica da se radilo o izviđačkom avionu koji je nosio najmoderniju opremu za izviđanje situacije na terenu mnogo govori o prirodi same njegove misije i turskoj ulozi u sukobu u Siriji. Turska ne krije da podržava pobunjenike i da bi želela da sirijski predsednik Bašar al-Asad ode s vlasti. Turska se kao zemlja članica NATO pakta priključila jednom tihom ratu protiv sirijskih regularnih vojnih snaga. Spekuliše se da je uloga Turske mnogo značajnija i da preko nje idu kanali kojima se pobunjenici snadbevaju najmodernijim oružjem, ali i stranim komandosima i instruktorima. Turska pripada bloku zemalja koje bi rado videle svrgnutog Bašara al-Asada i pobedu pobunjenika. Taj blok čine svakako još i Sjedinjene Države, Izrael ali i čitav Zapad. S druge strane, imamo blok zemalja koje se zalažu za trenutni prekid vatre, ali ne i za promenu vlasti. Taj blok na prvom mestu čine Rusija, zatim Kina i Iran.

Rusija igra aktivnu ulogu u Siriji i otvorenom isporukom oružja, ali ona na taj način samo brani vlastite vitalne nacionalne interese koje ima u Siriji. Turski avion je sasvim sigurno izviđao položaje sirijske armije i u tome su ga sprečile sirijske snage. Damask je veoma mudro odigrao jednu igru u kojoj je najpre oborio avion, a kasnije uputio zvanično “izvinjenje” Turskoj zbog incidenta. Turska je odmah sprečena da preduzme bilo kakvu protivakciju na diplomatskom nivou i sama izjava turskog premijera govori tome u prilog. To je drugi aspekt ovog događaja. Treći aspekt koji je tesno povezan sa prvim govori nam da je Turska u nemogućnosti da preduzme i otvorenu vojnu akciju protiv Damaska usled činjenice da Sirija raspolaže sa veoma dobro naoružanom armijom i jakim snagama protivvazdušne odbrane i to pre svega zahvaljujući najnovijim ruskim isporukama raketnih sistema.

Navodna “greška” zapravo nije bila nikakva pogrešna procena, već su sirijske snage namerno oborile turski avion kako bi ga sprečile u izvršenju njegove misije i Turska zvanično po tom pitanju ništa ne može da učini. Ovo govori o tome da je Sirija već pobedila na neki način u otvorenom ratu, ali će se bez sumnje tihi rat i dalje nastaviti doturanjem oružja i mogućim prelaskom komandosa preko turske granice. Zapravo ovo je bila u suštini vojnička pobeda Rusije jer Turska ni na koji način ne može i ne sme da otvoreno napadne Siriju.

Da je Rusija pobedila i na najvišem diplomatskom nivou potvrdio je i nedavni susret dvojice predsednika Baraka Obame i Vladimira Putina. Ruski predsednik je na konferenciji za medije samo rekao da su se on i predsednik Obama složili oko nekoliko značajnih tačaka kada je Sirija u pitanju koja je bez svake sumnje bila i glavni razlog susreta dvojice predsednika. Obama je bio rečitiji i rekao je da su se on i predsednik Putin složili da je neophodno da se u Siriji odmah prekine krvoproliće i da se započne politički proces koji bi doveo do realizacije plana UN. koji bi sprečio građanski rat.[2]

Međutim, američki predsednik nijednom rečju nije pomenuo svrgavanje Bašara al-Asada sa vlasti, što je veoma indikativno jer su se SAD do sada toliko žustro zalagale za rušenje al-Asada s vlasti kao da je to presudno za prekid krvoprolića. Nije sigurno da li ovo definitivno predstavlja pobedu ruske pozicije, ali je sasvim sigurno da su Sjedinjene Države prisiljene da krenu korak unazad kada je u pitanju insistiranje na Bašarovoj ostavci. Ovaj susret je bio veoma značajan jer su se Rusija i SAD složile oko toga da je potrebno smesta prekinuti nasilje u Siriji, ali moguće je da je glavno pitanje ko će ostati na vlasti u Siriji sasvim okončano što bi predstavljalo još jednu pobedu Rusije i bloka zemalja koje podržavaju Bašara al-Asada.