Destrukcija Ruperta Mardoka i Njuz korporacije

(The National Interest, 14. jul 2011)

U toku je britanski Votergejt. I čini se da je Kameron u žaru bitke voljan da krivicu svali na medijskog titana

Rupert Mardok je jedan od najbogatijih ljudi na svetu. Prema Vikipediji, ’težak’ je oko 6,3 milijardi dolara (mada brojka može biti nešto manja zbog događaja u proteklih nekoliko nedelja). Takođe ga smatraju i jednim od najmoćnijih ljudi na svetu, a prema časopisu Forbs drži na toj listi mesto broj 13 za 2010. godinu. "Medijski titan" mu je rutinska odrednica.

Odjedared, međutim, stari momak više nema onaj oreol moći. Na samom vrhuncu svoje karijere, na korak od prenosa ovlašćenja na svog sina DŽejmsa u nadi da će stvoriti dinastiju, Mardok je ponižen. Najjasniji znak njegovog gubitka uticaja imali smo u jučerašnjoj razmeni u parlamentu, između premijera Dejvida Kamerona i opozicionog lidera Edvarda Milibanda. Miliband je jedva kontrolisao svoje likovanje šibajući optužbama svog političkog protivnika. Kameron, pak, itekako svestan da mora da se distancira od trošnog Mardokovog carstva, složio se sa svime što je Miliband rekao o perfidnosti Njuz korporacije (News Corp.), trudeći se da glavni fokus prebaci na žrtve afere. U suštini, Kameron ne samo da je Mardoka pustio niz vodu, nego je otvorio i branu na reci. Skandal je već koštao Mardoka kontrole nad britanskim radiodifuznim satelitskim servisom, Britiš Skaj grupom (British Sky Broadcasting Group). A u narednim nedeljama troškovi mogu i znatno narasti.

U izvesnoj meri, Mardokova zaslužena kazna može poticati i iz poznate britanske odbojnosti prema skorojevića, autsajderima i provincijalcima. Mardok je, na kraju krajeva, prve korake u novinarstvu načinio u Adelaidi, a ne na Flit stritu (Fleet Street, središte londonskog izdavaštva i medija, prim.prev.). Više decenija se u Engleskoj na Australijanca Mardoka gledalo kao na sirovinu, jedva prispelog za civilizovano društvo. To se promenilo. Ali Mardok pripada starijoj generaciji. Nema sumnje da u Britaniji osećaju ne malu količinu zluradosti (schadenfreude), zbog njegove propasti.

Jer ono što se dešava upravo i jeste propast. O da, Mardok će možda zadržati parčence svog medijskog carstva. Ali mu je reputacija nepovratno oštećena, ako ne i uništena. Njegov sin će možda moći da počisti razbacane krhotine i pokušati da krene od nule. Ali, pred Njuz korporacijom su samo novi i novi udarci. I demokrate i republikanci u američkom kongresu traže istragu o Mardokovim postupcima kako bi se utvrdilo da li su se marifetluci slični onima u Engleskoj desili i u SAD. Republikanac Piter King, predsednik Odbora za bezbednost, želi istragu o tome da li su izveštaji o 9/11 hakerisani od strane Mardokovih hakera. Nema mnogo sumnje da jesu. Mardokov problem je to što događaji u Engleskoj nisu bili izolovani, već predstavljaju direktan proizvod etosa koji je on negovao.

Od Mardoka i njegovog naslednika je traženo da se pojave pred parlamentarnim odborom u utorak. Oni su odbili da svedoče, ali su nagovestili da bi se mogli pojaviti u nekom drugom trenutku. Što je čista drskost. Poslanici nameravaju da ih sudskim nalogom prisile da se pojave pred odborom. Odurna direktorka Merdokove kompanije Njuz internešenel Rebeka Bruks je pristala da svedoči, ali je unapred jasno rekla da neće saopštiti ništa od značaja:

- Prihvatajući poziv, gospođa Bruks je upozorila da bi, iako "pozdravlja mogućnost" da svedoči, mogla da odbije da odgovara na detaljna pitanja o navodnom hakovanju telefona od strane medija, jer to može uticati na tekuću policijsku istragu.

Ona kaže: "S obzirom da smo usred istrage, i ne želimo da prejudiciramo njen ishod, nadam se da ćete razumeti zašto verujemo da u ovom trenutku ne bi bilo prikladno da odgovaram na takva pitanja radi usklađenosti sa policijskim postupkom, i da zbog toga mogu biti sprečena da ulazim u detalje po ovim pitanjima. "

Pretpostavljam da je pravo pitanje u kom trenutku bi ona mogla da odluči da pokuša da spase kožu i okrene se protiv Mardoka. Hoće li Bruksova propevati? U svakom slučaju, bestidnost Mardokovih je ionako već očevidna. Mardok nalikuje liku iz Trolopovih[1] romana - prostak, pohlepan i grabežljiv, doživljava krah zbog sopstvene pohlepe. Britanska verzija Votergejta može sa sobom na kraju povući i samog Kamerona. A njemu se može desiti da spozna da se poslovna imperija, baš kao i zemlja, može urušiti gotovo preko noći.

DŽejkob Hejlbrun (Jacob Heilbrun) je viši urednik u The National Interest.

(Prevod NSPM)