Da li je Vikiliks u stvari zamešateljstvo SAD?

(The National Interest, 29.11.2010)

Obamina administracija užurbano osuđuje Vikiliks zbog objavljivanja tajne diplomatske prepiske. Odavanje tajni je loša stvar, kažu nam, za američku nacionalnu bezbednost. Odnosi sa prijateljskim liderima će biti ugroženi. I tako dalje.

Ali, da li je to istina? Ili su ’curenja’ tajni, u stvari, deo pažljivo isplanirane zavere američke vlade?

Razmislite o tome za trenutak. Saudijci, saznajemo, žele da Amerika odrubi glavu iranske zmije. Egipatski predsednik Hosni Mubarak izjavio je da je iransko finansiranje terorizma "dobro poznato, ali to ne mogu reći javno. To bi dovelo do opasne situacije." U drugim objavljenim depešama američke diplomate opisuju Hamida Karzaija i njegove rođake sa neodobravanjem.

Može biti da se ustvari dešava nekoliko stvari. Jedno je sigurno, dokumenta imaju za cilj da u američkoj javnosti ostave utešni osećaj da zvaničnici nisu zaspali za volanom. Predsednik Obama možda ne može da kaže da je Karzai patološki korumpirani ludak, ali je jasno da je to ono što on i njegovi emisari misle. Niti imaju ikakvih iluzija o Iranu. Ili o Severnoj Koreji. Toliko o mitu da je Obama ’izgubljen’. Ovo bi dakle moglo podstaći administraciju da u tajnosti pozdravi objavljivanje tih dokumenata.

Ali, ima još. Većina stranih lidera naznačenih u dokumentima navode puke očiglednosti. Već je godinama jasno da Saudijci i razne druge umerene zemlje Bliskog Istoka žele da vide kako Amerika i Izrael zadaju nokaut udarac iranskim mulama. Ali se boje da to javno kažu. Sada je Vikiliks to uradio za njih. Istovremeno, Obamina administracija je povećala i psihološki pritisak na Iran, gde se nedavno odigrala likvidacija jednog od vrhunskih domaćih nuklearnih naučnika. Poruka je jasna: radi za režim i platićeš cenu za to. Možda čak za godinu dana budemo imali i novi Vikiliks o toj temi, u kome će se ispostaviti da je Mosad aranžirao taj napad.

Tačno je da je američka vlada skona tajnovitosti dokumenata koja je prevršila sve granice, nešto što je preminuli senator Danijel Patrik Mojnihan žestoko osuđivao i oko čega stalnu bitku vodi svakog poštovanja vredan Stiven Aftergud iz Federacije američkih naučnika.

Možda je Vikiliks način za zaobilaženje ovakvih ograničenja. Pružiti američke pretnje na crno na belo, a pritom se pretvarati da se gnušate gubitka tajni, može biti moćno oružje. Ako je to slučaj, onda Obama može biti veći maher nego što je iko mogao pretpostaviti.

DŽejkon Hejbrun je viši urednik u The National Interest

(Jacob Heilbrunn: Are the WikiLeaks Actually An American Plot? The National Interest, November 29, 2010)

(Prevod: NSPM)