Da li Izrael priprema teren za masovnu vojnu akciju u Siriji?

Nakon izraelskih vazdušnih napada u Siriji, u kojima je Jerusalem video, prvi put od operacije „Mir za Galileju“ 1982. godine, jedan svoj ratni avion oboren od strane PVO Damaska, pogoršava se rizik od direktnog uplitanja jevrejske države u sirijski konflikt.

Izrael tvrdi, da je naneo težak udarac sirijskim i iranskim trupama, iako sirijska Opservatorija za ljudska prava, koja je bliska pobunjenicima protiv Asada, sa sedištem u Londonu, procenjuje da je svega šestoro Asadovih vojnika ubijeno u napadu na dvanaest ciljeva, uključujući vojni aerodrom Al Tajfur (T-4), blizu Palmire, gde je sedište zajedničke sirijsko-iranske komande, koja uključuje takođe šiitsku libansku miliciju Hezbolah, i odakle je navodno poleteo iranski „stelt“ dron (kopija američkog RQ-170 Sentinel kojeg su Iranci oborili nad sopstvenom teritorijom u decembru 2011.) za kojeg Izraelci navode da su ga oborili dok je nadletao Galileju.

„Zadali smo jake udarce iranskim i sirijskim snagama, i nastavićemo da zadajemo udarce svima koji pokušavaju da nas napadnu“, upozorio je izraelski premijer Benjamin Netanjahu. Izraelski vazdušni napadi navodno su pogodili i aerodrom Halhar, blizu grada As Suvajda, oko 100 kilometara južno od Damaska, i jedno skladište oružja blizu prestonice.

Od kada je započeo sirijski građanski rat 2011. godine, Jerusalim je izveo barem stotinak napada, udarajući po sirijskim bazama i oružju koje je Iran namenio libanskom pokretu Hezbolah.

Proteklih godina, Jerusalim je podržavao pobunjenike koji su protiv Asada, čak i one džihadističkog nadahnuća, što je išlo čak do toga, prema nekim izvorima, da je neke bolnički lečio koji su ranjeni prešli granicu, na Golanu, kako bi izmakli trupama Damaska.

Od pre nekog vremena, Izrael je prisvojio pravo da napada po Siriji ciljeve koje smatra legitimnim, jer su namenjeni da obezbede ofanzivne sposobnosti njegovim neprijateljima – Hezbolahu i Irancima, iako je sama izraelska vlada, kroz usta ministra obrazovanja Naftali Beneta priznala, da „Iran nema nijednu diviziju, brigadu ili bataljon u Siriji, u nijednoj relevantnoj oblasti i da je njegovo vojno prisustvo suzdržano“.

General Joel Strik ponovio je da jevrejska država „neće dozvoliti da se Iran utvrdi u Siriji“, dodajući kako Teheran želi da „uspostavi isturenu bazu u Siriji sa ciljem da gađa Izrael“.

Vrući okršaj u toku između Irana, Sirije i Izraela, ko je prvi bacio varnicu u barut u ratnom događaju koji je doveo do obaranja lovca-bombardera F-16 usled delovanja PVO Damaska, ukazuje na pokušaj Jerusalima da obelodani jedan casus belli kako bi opravdao svoju najozbiljniju intervenciju u sirijskom konfliktu.

Izrael tvrdi, da je nad svojom teritorijom oborio jedan iranski dron, koji je poleteo sa baze u Siriji, i da je odgovorio pokrećući vazdušnu ofanzivu retkog intenziteta, po definiciji izraelske komande, najnasilniju od operacija iz 1982. godine, koja je uzela na nišan iranske instalacije koje upravljaju dronovima, ali i položaje sirijske PVO.

Damask i Teheran negiraju da su njihove teledirigovane letelice prešle granicu na izraelsku teritoriju, i tvrde da je dron pogođen u provinciji Homs, u Siriji.

Na bazi koncepta preventivne samoodbrane, Izrael udara svuda po Siriji i Libanu, čak i one položaje koji su samo potencijalno usmereni protiv njegove teritorije, mada po međunarodnom pravu, napadi po Siriji jesu kršenje njenog suvereniteta i pravi pravcati činovi agresije.

Isto vredi, uostalom, i za prisustvo američkih trupa u Siriji (nekoliko hiljada pripadnika specijalnih snaga i vojnih savetnika), koje su ušle u zemlju da bi podržali Kurde i druge pobunjeničke milicije, bez ikakvog međunarodnog mandata i izvesno protiv volje vlade u Damasku, koja je naprotiv „pozvala“ ruske i iranske saveznike.

Izrael, dakle, nikada nije imao potrebu za izgovorom kako bi gađao svojim avionima po Siriji, ili za narušavanje vazdušnog prostora Libana, i upravo zbog toga, događaj sa dronom mogao bi da predstavlja jednu isforsiranu tezu usmerenu da opravda mnogo širu intervenciju u sirijskom konfliktu ili protiv proiranskih milicija, poput Hezbolaha u Libanu.

Lamenti Jerusalima oko „upada“ i kršenja vazdušnog prostora su paradoksalni, imajući na umu brojne vazdušne napade u poslednje vreme, ali takođe i u prošlosti, kada su avioni sa Davidovom zvezdom uništavali strateške instalacije u Siriji, pa čak i u Iraku.

Što se tiče Sjedinjenih Država, valja se podsetiti, da je već spomenuta teledirigovana stelt letelica RQ-170 Sentinel, koja je poletela iz američke baze u Kandaharu (Avganistan) u decembru 2011. godine, oborena od strane Iranaca tokom špijunskog leta nad instalacijama koje su korišćene za atomski program Teherana.

Utisak je, dakle, da vlada Benjamina Netanjahua, vrši generalnu probu za pritiskanje ratne pedale, u sinergiji sa Sjedinjenim Državama, koje su pre nekoliko dana izvršile vazdušni napad na Asadove trupe, ubivši stotinak ljudi, i možda čak brojne ruske vojnike po ugovoru, koji su podupirali sirijske snage.

Sve to potvrđuje kako interesi Vašingtona i Jerusalima nisu povezani sa porazom džihadističkih milicija, koliko sa sprečavanjem onih, koji se na terenu zaista bore protiv džihadista i kalifata – Asada, Iranaca i Rusa – da pobede u konfliktu.

U kratkoročnom i srednjoročnom periodu, situacija bi mogla da seže, od intenziviranja izraelskih vazdušnih napada po Siriji, sa direktnim uplitanjem u taj konflikt, do „kaznenih“ akcija protiv Hezbolaha na jugu Libana.

Poslednja opcija trebala bi da zabrine i Rim, koji je poslao preko hiljadu vojnika južno od reke Litani, u okviru kontigenta UN-a od 12 hiljada u južnom Libanu.

Planove za nove izraelske vojne avanture mogla bi da ,,ohladi“ Moskva, čvrsti saveznik Asada, kojem je reorganizovala celokupnu PVO, učinivši je mnogo reaktivnojom i opasnijom, takođe i za izraelske avione koji su preko 35 godina delovali „neranjivi“.

Rusi ne samo da preko svojih vojnih savetnika upravljaju sirijskim radarima i baterijama PVO-a, već su postavili u Latakiji moćan odbrambeni sistem, zasnovan na raketnim kompleksima S-300 i S-400, koji su potpomognuti sa radarima koji su u stanju da pokrivaju vazdušni prostor dosta preko sirijske granice, i sa aparatima za elektronski rat, koji su mogli da pomognu Sirijcima da obore F-16.

Moskva je izrazila svoju „duboku zabrinutost“ i traži od svih strana da pokažu umerenost, kako bi se izbegla eskalacija, ponavljajući da je „neophodno da se bezuslovno poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Sirije i drugih zemalja u regionu“. Reč je o jednoj opomeni Izraelu, koja, iako izražena diplomatskim tonom, daje do znanja da Rusija neće dozvoliti nikome da preokreće ishod sirijskog konflikta kojeg je njena intervencija odredila.

Preveo sa italijanskog: Nebojša Vuković

Izvor:http://www.analisidifesa.it/2018/02/israele-verso-un-intervento-diretto-nella-guerra-in-siria/