Da li Asadovo obraćanje najavljuje skori kraj rata u Siriji?

U nedelju sirijski predsednik Bašar al-Asad obratio se javnosti po prvi put nakon sedam meseci. On je istakao da su sukobi u koje je utonula Sirija pre više od 20 meseci, sukob države i njenih neprijatelja, odnosno “naroda i njegovih ubica”.[1] Asad je u svom govoru pozvao “na dijalog opozicione elemente koje smatra prihvatljivim, eksplicitno isključujući glavnu opoziciju koja se nalazi u egzilu kao `ubice` kojima upravljaju stranci i koji rade za strane gospodare”.[2]

Glavna opoziciona struja je odbacila Asadov zahtev za pregovorima, dok je predstavnik druge opozicione struje koju Asad toleriše “Nacionalno koordinaciono telo za demokratsku promenu” Hasan Abdel Azim na konferenciji u Damasku izjavio da njegova grupa neće učestvovati u nacionalnom dijalogu na koji poziva Asad pre nego što se obustavi nasilje, oslobode politički zatvorenici, obezbedi humanitarna pomoć i objave imena nestalih Sirijaca. Abdel Azim je takođe izjavio da neće biti direktnih pregovora sa režimom već pregovora u okvirima koje predvodi zajednički mirovni izaslanik UN i Arapske lige Lahdar Brahimi.

Čini se na prvi pogled da je sirijski predsednik suočen sa problemom jer nijedna opoziciona frakcija neće da direktno pristane na dijalog sa aktuelnim vlastima. Osim toga, što je i bilo za očekivati, poziv sirijskog predsednika na nacionalni dijalog dočekan je vrlo neprijateljski od strane Zapada i Turske kao jedne od ključnih članica NATO u regionu. Velika Britanija je naravno odbacila Asadov poziv na dijalog kao “licemeran”. Britanski ministar inostranih poslova Vilijem Hejg je na svom profilu na “tviter” socijalnoj mreži napisao sledeće: “Asadov govor je više nego licemeran. Smrt, nasilje i represija koji su zahvatili Siriju su njegovo delo. Prazna obećanja neće prevariti nikoga”[3].

S druge strane i Turska se takođe ogradila od Asadovog govora. Stiče se utisak da se Sirija nalazi u pat poziciji i da ni jedna ni druga strana ne mogu da odnesu prevagu. Situacija u Siriji vezuje Asadovu sudbinu za realno stanje na terenu. Uprkos tome što se čini da se predsednik Asad nalazi u teškoj političkoj poziciji jer nema strane koja bi prihvatila njegovu ponudu, situacija na terenu daje za pravo Asadu da se oseća sigurnim.

Na terenu sirijski teroristi poznati na Zapadu kao pobunjenici protiv “represije Asadovog režima” gube u borbama i podnose sve više gubitaka. Težak poraz pobunjenika od strane regularne sirijske armije dogodio se u blizini Damaska. Početkom decembra prošle godine teroristi su pokušali masovni napad na prestonicu Sirije Damask. Međutim, nedavno je ruski nedeljnik, Argument nedelje, objavio kako je “sirijska vojska uspela prva pokrenuti napad protiv pobunjenika, razbijajući ih u manje grupe, a sve uz pomoć ruskih bezbednosnih službi, koje su Bašara al-Asada savetovale kako to učiniti”.

Zahvaljujući obaveštajnim podacima ruske armije regularna sirijska vojska je uvukla teroriste u zamku i nanela im katastrofalne gubitke u ljudstvu. Ključni elementi strategije sirijske vojske su bili – započeti odmah bitku protiv pobunjeničkih grupa svugde gde je to moguće, a obavezno pre datuma koga su one odredile, raširiti polje bitke i zadati im fatalni udarac”.[4]

Dakle, na terenu „pobunjenici“ sve više stradaju i samo je pitanje vremena kada će im ponestati žive sile uprkos tome što novi plaćenici konstantno pristižu iz Turske, Jordana i Iraka. Sirijska armija je počela da beleži velike uspehe u borbi protiv terorista zahvaljujući iskustvu stečenom u uličnim borbama ali zahvaljujući naravno i obaveštajnim podacima ruske i iranske strane.[5]

Ovo svakako ide u prilog Bašaru al-Asadu jer će se on uskoro naći bez sumnje u poziciji da diktira uslove pod kojima će se prekinuti krvavi rat koji potresa Siriju više od dvadeset meseci i koji je po izveštajima međunarodnih organizacija odneo više od 60 000 života, uglavnom civila.

Uprkos žestokom protivljenju Zapada i okolnih zemalja kao što je Turska, Asadova vladavina za sada ostaje neprikosnovena pre svega zahvaljujući podršci Kine, Rusije i Irana. Asadov govor može najaviti i kraj sukoba u nekom skorijem trenutku jer je očigledno da je napad iz vazduha na sirijske snage bezbednosti kako bi se pružila pomoć „pobunjenicima“ nemoguć i da se ni Izrael niti NATO na čelu sa Amerikom neće usuditi na tako nešto. Za sada teško je prognozirati krajnji ishod rata u političkom smislu ali je očigledno da teroristi i plaćenici iz nebrojeno mnogo zemalja gube bitku, tako da je vojnički i strateški sirijska armija u ogromnoj prednosti naročito zbog toga što može da kontroliše sopstveni vazdušni prostor i dobija obaveštajne podatke o planovima terorista.

Upravo zbog gore navedenog stanje na bojnom polju garantuje Asadu opstanak na vlasti. Kako će izgledati posleratna Sirija u političkom smislu to ćemo još videti, ali očigledno je da „pobunjenici“ nemaju nikakvih šansi da pobede regularnu sirijsku armiju. Najverovatnije će Asad na kraju postići dogovor sa predstavnicima opozicije koje on priznaje, što će mu garantovati ostanak na vlasti uprkos tome što se čitav Zapad tome protivi i nepravično u Asadu vidi jedinog krivca za desetine hiljada stradalih Sirijaca. Ipak ključno je da ni jedan sporazum ne može biti postignut dok traju ratna dejstva. Tek kada se ona budu okončala, a ukoliko su naši argumenti na mestu, ona će se okončati pobedom sirijske armije, moći ćemo da računamo na dijalog dve strane. Da li će Sirija nakon toga postati „demokratska“ zemlja zavisi od ugla našeg gledišta, ali na kraju moramo da spomenemo činjenicu da su tzv. pobunjenici ti koji odbijaju pregovore i nastavljaju borbu iako to neće moći da traje u nedogled, što će samo učvrstiti Bašarovu poziciju i potvrditi da je Zapad „slomio zube“ u Siriji.