Cev mira nema

Gasovod za Evropu koji zaobilazi Rusiju ostao bez gasa

Evropski političari su 8. maja načinili najnoviji korak na svome putu ka većoj nezavisnosti od ruskog gasa. U Pragu, u okviru samita „Južni koridor – novi put svile“, potpisana je deklaracija koja se tiče projekta izgradnje gasovoda „Nabuko“ (Nabucco), koji će pomoći da se ostvare isporuke goriva iz kaspijskog regiona za Evropu, zaobilazeći Rusiju. Međutim, Brisel neće imati prilike da u potpunosti iskusi zadovoljstvo zbog dobro okončanog posla. Stvar je u tome što je EU, na tom istom samitu, pretrpela ponižavajući poraz od država Srednje Azije, čije su vlade odbile da potpišu ponuđeni dokument. U ovoj fazi, delimično odsustvo rešenosti od strane Turkmenistana projekat „Nabuko“ čini ekonomskom besmislicom.

U Briselu, gde su za izgradnju „Nabuka“ pokazali iznenađujuću prilježnost, ne očajavaju. Ozbiljnu političku podršku „Nabuku“ pružaju SAD, a Turkmenistan se može nagovoriti da promeni stav. Prirodno, svi ti planovi neposredno se tiču Rusije, koju brine mogući gubitak kontrole nad strateški i ekonomski važnim regionom.

Podela pre svega

Namere Brisela da maksimalno diversifikuje isporuke gasa ponovo su uzele maha nakon zimskog gasnog sukoba Moskve i Kijeva. Tada je smrznuta Evropa na sopstvenoj koži shvatila da izjave „Gasproma“ o pouzdanosti isporuka u stvarnosti ništa ne garantuju. Stoga su zabrinuti činovnici EU preduzeli niz vanrednih koraka, koji će, prema njihovom mišljenju, omogućiti evropskim radijatorima da greju sa više samopouzdanja.

Za početak, EU je potpisala deklaraciju o modernizovanju gasovodnog transportnog sistema (GTS) Ukrajine, koja bi, makar teoretski (kao i većina drugih stvari, kada je Ukrajina u pitanju), Briselu trebalo da omogući kontrolu nad procesom isporučivanja ruskog gasa do evropskih plotni. Garancije na osnovu kojih bi Ukrajina, u jednom trenutku, mogla dobiti sredstva za modernizovanje GTS, u deklaraciji nisu navedene. Stoga su odmah iznikle sumnje da će ovaj papir, potpisan uz toliku halabuku, ikada postati radni dokument.

Pored toga, EU je sebi dozvolila još jedan promašaj. Gore pomenuta deklaracija, uzgred budi rečeno, ne predviđa učešće u projektu Rusije, kojoj je, međutim, do tog učešća veoma stalo.  Prirodno, Moskvu je evropsko upadanje na rusko-ukrajinsku žurkicu iziritiralo, pa je Brisel ubrzo optužen da poseže za ruskim interesima. Pored toga, Kremlj je podsetio EU da je ne uzimati u obzir interese svog osnovnog snabdevača gorivom, u najmanju ruku, nerazumno. Packu je dobila i Ukrajina, koju je Rusija ostavila bez, Kijevu toliko neophodnog, kredita na 5 milijardi dolara.

Briselu su moskovske replike prozujale mimo ušiju, tim pre što je EU već bila pripremila novo iznenađenje. U Pragu je, na samitu „Južni koridor – novi put svile“, održanom 8. maja, državama učesnicama ponuđeno da potpišu deklaraciju vezanu za izgradnju gasovoda „Nabuko“. U njemu je stajalo da će sve države koje učestvuju u projektu „Nabuko“, učiniti sve kako bi dogovor o ovom projektu njihove vlade potpisale do juna 2009. godine. Na samit su pozvani premijeri i predsednici država, kao što su Azerbejdžan, Gruzija, Kazahstan, Turkmenistan, Uzbekistan, Egipat, Irak i Turska.

Cevi kojih nema

Gasovod „Nabuko“ trebalo bi da isporučuje količinu gasa koja zadovoljava oko pet procenata ukupne potražnje za gorivom zemlja Evrope (radi poređenja, Rusija EU snabdeva sa jednom petinom njoj neophodnog gasa). Gorivo bi se prebacivalo iz regiona Kaspijskog mora i Srednje Azije, da bi nastavilo „Nabukom“, koji bi trebalo da prolazi kroz Tursku i balkanske zemlje, sve do Austrije. Propusna moć cevovoda je planirana na nivou od 30 milijardi kubnih metara gasa godišnje, a cena njegove izgradnje procenjuje se na 7,3 milijarde dolara.

Setimo se da je u 2008. godini opšta potražnja za gasom u 22 zemlje Evrope i Turskoj iznosila oko 520 milijardi kubnih metara. Od te količine, „Gasprom“ je isporučio 158,8 milijardi kubnih metara. Danas „Gasprom“ isporučuje 30% potražnje Italije, 66% Turske i 43% Nemačke.

U martu 2009. godine „Nabuko“ je unesen u odeljak sveevropskog plana za stimulisanje ekonomije, koji je nazvan „Južni gasni koridor“ (Southern Gas Corridor) i koji predviđa realizaciju niza energetskih projekata na jugu Evrope. Na taj način, „Nabuko“ bi bio uključen u spisak prioritetnih projekata EU, koji bi se finansirali iz posebnih izvora za račun slobodnih sredstava u budžetu.

Trenutno „Nabuko“ u EU ima, kako pristalice (države centralne i istočne Evrope),tako i protivnike. U ove druge spada, na primer, i takav politički teškaš kakva je Nemačka, koja tvrdi da, za vreme krize, države EU imaju prioritetnije ciljeve za rashodovanje sredstava. Uprkos tome, do sada su pristalice „Nabuka“ pobeđivale.

Osnovna poteškoća projekta sastoji se u tome što države, koje bi mogle obezbediti snabdevanje „Nabuka“, sve do danas nisu pronađene. Srednjeazijski izvoznici sarađuju sa Rusijom i Kinom, Azerbejdžan nema adekvatne kapacitete, a trgovački odnosi sa Iranom, koji bi mogao isporučivati gorivo, pod uslovom evropskih investicija u nalazišta na teritoriji ove države, ograničeni su međunarodnim sankcijama.

U konzorcijum Nabucco Gas Pipeline International, koji realizuje projekat, ulaze Austrijska OMV, mađarska MOL, rumunska Transgaz, bugarska Bulgargaz, turska Botas i nemačka RWE. Zanimljivo je da je poziv da učestvuje u projektu dobio i „Gasprom“, ali ga je u martu 2009. godine ova kompanija odbacila. Prema rečima predsednika uprave ove gasne kompanije, Aleksandra Medvedeva, za „Gasprom“ cilj predstavlja projekat „Južni tok“ (South Stream).

Ovaj gasovod, koji „Gasprom“ gradi zajedno sa italijanskom Eni, smatra se konkurancijom „Nabuku“. „Južni tok“, koji bi trebalo da umanji zavisnost Rusije od tranzita goriva kroz Ukrajinu, treba da prođe po dnu Crnog Mora i teritorijama Bugarske, Srbije, Slovenije i Austrije.

Do sada se rusko-italijanski projekat odvijao bržim tempom, ali situacija može i da se promeni. Rokovi izgradnje cevovoda se neprekidno pomeraju, a potpisivanje međudržavnih dogovora između Rusije i tranzitnih država, zakazano za ovu nedelju, moglo bi se odložiti, kako se države nisu dogovorile oko uslova deobe dobiti od projekta. Pored toga, „Gasprom“ i Eni su se razišli u mišljenjima kakvu ulogu italijanska kompanija treba da igra u gasovodu. Prema izvorima „Rojtersa“, Eni želi da prodaje gas u zemljama kroz koje prolazi gasovod, ali „Gasprom“ partneru nudi isključivo pravo na isporučivanje gasa u Italiju i upravljanje gasovodom.

Dok se „Gasprom“ trudi da razreši poteškoće koje su iskrsle sa „Južnim tokom“, EU promoviše „Nabuko“. Ipak, nastojanja EU teško je nazvati uspešnim.

Do potpisa nije došlo

Na samitu u Pragu, deklaraciju o „Nabuku“ potpisali su predstavnici Egipta, Gruzije, Turske i Azerbejdžana. To se i očekivalo, iako Ankara i Baku ranije dugo nisu mogli da usklade svoje pozicije. Iznenađenjem se pokazalo, prema izveštavanju AFP, što svoj potpis na deklaraciju nisu stavili Kazahstan, Uzbekistan i Turkmenistan. Štaviše, predsednik Turkmenistana, Gurbanguli Berdimuhamedov, potpuno je odustao od dolaska na samit.

Odluka Ašhabada da ne uzme učešća u praškom susretu jeste poraz evropskih diplomata, budući da je upravo Turkmenistanu u projektu „Nabuko“ zacrtano centralno mesto. Kako je već istaknuto gore, Azerbedžan samostalno ne može snabdevati „Nabuko“, pa je stoga Briselu pre svega bilo važno da izdejstvuje saglasnost Ašhabada za učešće u projektu.

U Briselu vidno nisu očekivali odbijanje Turkmenistana. Povećanu prijemčivost Ašhabada trebalo je da omogući sukob vezan za prekid isporuke gasa iz ove srednjeazijske države u Rusiju. Setimo se da je sukob između Rusije i Turkmenistana počeo nakon toga što je, tokom noći 9. aprila 2009. godine, došlo do eksplozije na magistralnom gasovodu SAC-4. U Turkmenistanu su za eksploziju posredno optužili rusku stranu, kako je, prema podacima „Turkmengasa“, „Gasprom“ neočekivano spustio pritisak gasa, što je dovelo do eksplozije. U Rusiji se slažu da su smanjili količine izvoza, ali odriču sve optužbe o navodnom izbacivanju gasovoda iz stroja.

Pri tom, odnosi Rusije i Turkmenistana počeli su se zaoštravati i pre eksplozije gasovoda. Stvar je u tome što Turkmenistan sada skoro potpuno zavisi od izvoza gasa za Rusiju. Srednjeazijska država htela bi da diversifikuje klijentelu i upravo zbog toga se razmatra kao jedan od potencijalnih snabdevača „Nabuka“. Sa druge strane, „Gasprom“bi hteo da nastavi da od Turkmenistana otkupljuje najveći deo goriva koje se proizvodi u zemlji.

U aprilu je ljutita turkmenska vlada sa nemačkom kompanijom RWE (učesnik u „Nabuku“) zaključila preliminarni ugovor o isporuci prirodnog gasa iz Centralne Azije Evropi. Međutim, ovaj postupak Ašhabada može se smatrati igrom za publiku.

Tako se namera Ašhabada da se pripoji „Nabuku“ za sada zadržava samo na deklaracijama. Rukovodstvo države tek planira izgradnju Transkaspijskog cevovoda po dnu Kaspijskog mora, kroz koji bi gas trebalo da poteče, preko Azerbejdžana i Gruzije, u Tursku, odakle bi „Nabukom“ nastavio za Evropu. Pri tome, ovi turkmenski planovi deluju pomalo umišljeno, pošto Rusija može blokirati izgradnju tog cevovoda. Stvar je u tome što prikaspijske države još uvek nisu rešile pitanje statusa Kaspijskog mora. To znači da nisu potpisani dokumenti koji regulišu pravne i ekološke aspekte sprovođenja cevovoda po dnu mora.

EU unija u slučaju „Nabuka“ trenutno postupa isto onako, kako je ranije postupila sa ukrajinskom deklaracijom, koja ne daje garancije državi-tranziteru, istovremeno ne uzimajući u obzir interese države-snabdevača. Međutim, u Pragu su činovnici EU faktički iznova potvrdili da je politička odluka o „Nabuku“ u Briselu već usvojena. U SAD su požurili da pozdrave delovanje Evropljana.

Detaljnije, zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD, Metju Brajza, izjavio je u intervjuu za stanicu Эho Moskvы da Vašington neće dopustiti „dominaciju“ Rusije nad maršrutama snabdevanja ugljovodonicima iz kaspijskog regiona u Evropu. „Mi ne želimo da ta ogromna kompanija („Gasprom“), koja je već izgradila severni koridor, kontroliše i južni koridor, jer tada nema konkurencije i tržište ne funkcioniše normalno“, izjavio je Brajza. Diplomata je, pri tom, primetio da je Turkmenistan spreman da se priključi „Nabuku“, ali se koleba, ne želeći da kvari odnose sa Rusijom.

Šta će biti sa Turkemenistanom, Brajza nije pojasnio. Ipak, može se biti bez sumnje da situacija kada „tržište ne funkcioniše normalno“ Moskvi odgovara. Stoga će iznenađenja za graditelje „Nabuka“, koji se zbog pozicije Turkmenistana pretvara u čisto politički projekat, iskrsavati sve češće. Ali, po svoj prilici, najneprijatnije iznenađenje „Gasprom“ bi mogao prirediti učesnicima u „Nabuku“ u slučaju da mu pođe za rukom da se o otkupu gasa dogovori sa Bakuom.

Agencija AP prenela je nešto ranije da je krajem marta 2009. godine azerbejdžanska državna kompanija Socar započela pregovore sa „Gaspromom“ o isporukama prirodnog gasa ruskoj kompaniji. „Gasprom“ je spreman da otkupi sav gas, koji proizvodi Socar. U tom slučaju, „Nabuko“ potpuno ostaje bez gasa.

(Preuzeto sa portala Lenta.ru, preveo s ruskog Nikola Tanasić)