Britanska krvava avantura

U Londonu je 24. novembra počelo ispitivanje svedoka pred komisijom koja za cilj ima ispitivanje okolnosti pod kojim je britanska armija uzela učešća u invaziji na Irak 2003. godine. Te godine su SAD, sa svojim saveznicima izvršile invaziju i okupaciju Iraka koja još uvek traje i koja je rezultovala svrgavanjem iračkog predsednika Sadama Huseina, njegovim ubistvom i imenovanjem nove vlasti u Iraku. Dok se posledice okupacije Iraka još uvek osećaju u Bagdadu i u drugim iračkim gradovima, na stotine civila gotovo svakodnevno strada u samoubilačkim napadima koji su usmereni poglavito na pripadnike vlasti i oružanih snaga novog iračkog režima. O motivima napada i okupacije Iraka se još uvek raspravlja, ali naravno da više niko ne veruje u istinitost američkih tvrdnji da je Sadam Husein navodno raspolagao sa ogromnim količinama hemijskog i biološkog oružija za masovno uništenje koje su prvobitno služile kao opravdanje za agresiju.

Koliko je ovo bila bezobzirna laž, koja je služila samo da prikrije prave ciljeve agresije, pokazalo se i prilikom ispitivanja navodnih skladišta iračke vojske koji su prema tobožnjim obaveštajnim podacima bili krcati oružjem za masovno uništenje. S obzirom da u tim skladištima nikada nisu pronađeni nikakvi tragovi nuklearnog, hemijskog ili biološkog oružija, američka propagandna mašinerija obznanila je kako je agresija ipak bila opravdana u svetlosti proklamovanog američkog sveopšteg rata protiv terorizma.

Naravno da su pravi ciljevi agresije bili i ostali, irački izvori nafte, još veća ulaganja u vojnu industriju i strateško pozicioniranje na Bliskom istoku… Svakako da Amerikancima cilj nije bilo uspostavljanje pravne, stabilne i jake iračke države nakon rušenja diktatorskog režima Sadama Huseina, već je prevashodni cilj američkih oružanih snaga bio upravo rušenje jednog režima koji je garantovao kakvu takvu stabilnost u dolini Tigra i Eufrata. Ono što su Amerikanci doneli iračkom narodu nije nikakav mir, niti demokratija, već potpuno suprotno, patnja, smrt i razaranja. Ali zar to upravo i nije bio cilj Amerike i njenih saveznika, kojim se stvara još jedno područije, gde ratni pakao svakodnevno odnosi nevine živote, koji će samo poslužiti američkim interesima koji se ogledaju pre svega u ogromnim ulaganjima u vojni budžet i jačanje vojne industrije. Amerikancima je rat potreban radi rata, koji služi sopstvenoj svrsi… Kome su još potrebna raznorazna kvazi-opravdanja kada je biznis najbolji mogući motiv… Da ne zaboravimo da pomenemo još i pljačku nacionalnog i istorijskog blaga od neprocenjive vrednosti koje se čuvalo u muzejima u Bagdadu, a koje datira još iz perioda sumerske civilizacije koja je predstavljala jednu od kolevki čovečanstva…

Iako su američke žrtve u ovom ratu svakoga dana sve veće, naročito kada je u pitanju ogroman broj vojnika koji su ostali invalidi, Amerika je svoj cilj ispunila. Naime, stvoreno je još jedno područije koje će i u budućnosti predstavljati jedan od ključnih izvora nestabilnosti u svetu. Teško je poverovati u izjave i uveravanja američkih i iračkih zvaničnika kako je navodno nova vlast u Bagdadu spremna da se suoči sa pretnjama i kako je potpuno sposobna da odgovori na svaku bezbednosnu pretnju. Slabašna centralna vlast u Iraku teško da će biti sposobna da se nosi sa pripadnicima raznih islamističkih organizacija koje će i dalje nastaviti da podrivaju centralnu vlast u Bagdadu i posle najavljenog potpunog američkog vojnog povlačenja iz Iraka do kraja 2011. godine.

Ono što je trenutno aktuelno jeste da u Britaniji zaseda komisija koja za cilj navodno ima ispitivanje činjenica i okolnosti koje su vezane za britansko učešće u samo još jednom u nizu iz regionalnih ratova. Britanija se još jednom, kao i mnogo puta do sada, pokazala kao verni američki partner, koji je spreman da svog velikog brata prati na svakom koraku kada su u pitanju vojne avanture širom sveta…

Nezavisna istraga?

Naime, pomenuta komisija, koju je sastavila inače sama britanska vlada, za cilj ima da ispita legalitet vojne avanture protiv Iraka 2003. godine. Sadašnji britanski premijer Gordon Braun, još je u junu mesecu saopštio kako će britanska vlada pokrenuti istragu povodom učestvovanja u ratu u Iraku, počev od analize geopolitičkih bezbednosnih okolnosti još od 11.09.2001, koje su dovele do tzv. globalnog rata protiv terorizma koje su pokrenule Sjedinjene Američke Države. Zanimljivo je da je premijer Braun najpre saopštio kako bi istraga trebala da bude zatvorena za javnost, ali je usled pritiska javnosti, porodica stradalih vojnika i anti ratnih aktivista promenio odluku. DŽon Čilkot, koji vodi četvoročlani tim koji će ispitivati one čije su odluke bile značajne i koji su imali učešća u pripremi i sprovođenju političkih odluka vezanih za britansko učešće u ratu u Iraku, saopštio je kako će nastojati da istragu vodi potpuno nepristrasno i da mu je u cilju da se sama istraga i saslušanje odvija pred očima britanske i svetske javnosti. http://news.bbc.co.uk/2/hi/uk_news/politics/8377492.stm. Zvaničnik britanskog ministarstva inostranih poslova, ser Vilijam Erman, izjavio je svedočeći pred komisijom da su izveštaji iz Iraka bili kontradiktorni i da je oružje za masovno uništenje bilo “razmontirano”. Osim toga potvrđeno je da Irak ipak nije raspolagao odgovarajućim bojevim glavama koje bi takav materijal dopremile do cilja. Vilijam koji je takođe bio zadužen i za obaveštajna pitanja u britanskom ministarstvu inostranih poslova, izjavio je kako je za obaveštajce predstavljalo iznenađenje što takvo oružje nije pronađeno u Iraku, ali je uprkos svemu branio agresiju, tvrdeći da je Sadam Husein izigrao UN time što nije dozvoljavao inspekciju svojih postrojenja i baza.

Dakle, ostaje činjenica da se Britanija potpuno neopravdano upustila u jednu vojnu avanturu zajedno sa Amerikom i da su sva ta opravdanja čisto maskiranje radi umirenja sopstvene javnosti. Međutim, i u Britaniji ljudi su svesni da su opravdanja bila apsolutno isfabrikovana i izmišljena i da su služila samo jednom cilju, opravdanju nečega što se ne može opravdati i što predstavlja direktno kršenje svih međunarodnih prava kao što je to bio slučaj sa agresijom NATO pakta na SRJ 1999, kojoj je navodna humanitarna kriza poslužila samo kao povod. Isto se može tvrditi i za pijacu Markale i sve ostala medijske fabrikacije od strane vlada i medija, pre svega SAD i Velike Britanije.

Svakako da sada javnosti postaju dostupni i podaci o zločinima i kršenjima ratnog prava od strane britanskih vojnika. Naime, britanski pokret za zaštitu ljudskih prava “Redress” http://www.redress.org/ samo je jedna od brojnih organizacija koja je počela da otvoreno ispituje slučajeve ratnih zločina i mučenja i iživljavanja na ratnim zarobljenicima u Iraku. Brojni su slučajevi zlostavljanja koji su sprovodili britanski vojnici u Iraku. Deutche-Presse izveštava da je i istrazi jedan bivši pripadnik britanskih snaga stacioniranih u Iraku potvrdio da su oficiri iz njegove jedinice maltretirali zarobljenike. U Britaniji je sprovedena istraga zbog smrtnog slučaja jednog iračkog zarobljenika po imenu Baha Musa, koji je ubijen teškim batinama. Naravno, ovo je samo jedan od slučajeva mučenja za koji je pokrenuta istraga. Ostaje samo da se pitamo koliko je ovakvih zločina bilo, a koji su zataškani i zaboravljeni. Pred komisijom svedočiće i nama dobro znani bivši britanski premijer Toni Bler, koji će morati da svedoči o razlozima iz kojih je agresija Iraka uopšte i sprovedena. Naime, pokazalo se da su tvrdnje po kojima je Sadam Husein bio u stanju da lansira projektile za masovno uništenje, gole neistine, ali su političari na čelu sa Blerom namerno zatvarali oči zalažući se za jednu agresiju koja ni po čemu, nije i ne može biti opravdana. Međutim, niko i ne govori o NATO agresiji na SRJ koja se pravdala navodnim humanitarnim razlozima. Videli smo da više i ne postoji tako nešto kao što je međunarodno pravo i da se Amerika i Britanija po sopstvenom nahođenju mogu upuštati u katastrofalne vojne avanture…

Da zaključimo, ova komisija i po rečima samih njenih članova ne predstavlja suđenje, ali da se navodno neće uzdržati od kritika. Međutim, postavlja se pitanje šta mogu puke verbalne kritike uopšte i promeniti? Samo zasedanje ove komisije predstavlja jednu političku farsu, koja za svoj cilj ima smirivanje tenzija u sopstvenoj javnosti koja je, uprkos medijskoj propagandi i bezočnim lažima bivšeg premijera Tonija Blera, svesna da je rat predstavljao neopravdanu i zločinačku agresiju.

Bombardovanje Srbije neće biti predmet ni jedne komisije, ali tako je i bolje, jer nam nije potreban nikakav lažan pravni process koji za cilj ima navodno ispitivanje legaliteta agresije. Svi takvi, a i eventualni budući procesi za svoj primarni cilj dakle, imaju samo mazanje očiju sopstvene javnosti. Koliko je zasedanje ove komisije farsa, pokazuje i činjenica da je članove same komisije birala britanska vlada, što dovoljno govori o objektivnosti samog procesa… Čak i svedočenje Tonija Blera i eventualno njegova kritika ne predstavlja apsolutno nikakvu satisfakciju porodicama stotina hiljada žrtava ove američke vojne ekspedicije, u kojoj je Britanija na čelu sa Tonijem Blerom, uzela učešća poput vernog sluge svog velikog i moćnog gospodara.