Anarhizam, terorizam ili buđenje sekularne Turske?

Protesti koji su počeli u Turskoj 28. maja ne jenjavaju, naprotiv oni bivaju sve žešći i zahvataju sve veći broj gradova. Protesti su počeli kao protest ljudi zbog namere gradskih vlasti u Istanbulu da se poseče gradski park i da se na njegovom mestu izgradi novi tržni centar. Sve je počelo kada su se pristalice pokreta "Pravo na grad" okupile da spreče bagere da počupaju drveće u gradskom parku Gezi. Nedugo zatim došle su i jake policijske snage, što je izazvalo još veći gnev građana. Poznati turski glumac, nama poznat iz serije „Sulejman veličanstveni“, Halit Ergenc takođe je uzeo učešće u protestima formirajući čak i živi zid prema policiji sa svojom suprugom.[1]

Da li su ove demonstracije borba protiv uništenja parka i da li one imaju čisto ekološki karakter? Naravno da ne, odluka gradskih vlasti Istanbula da se poseče gradski park i protesti koji su zatim usledili poslužili su samo kao povod ili inicijalna kapisla koja je podstakla demonstrante da politizuju proteste. Iskra koja je buknula u Istanbulu zahvatila je čitavu Tursku, što je do sada već odnelo tri ljudska života. Seča parka bila je samo povod da se probudi sekularna Turska i da građani iskažu svoj protest prema autoritativnoj vlasti turskog premijera Redžepa Erdogana.

Sekularna Turska se buni i protiv islamizacije zemlje koju suptilno sprovodi Erdogan. Možemo slobodno reći da su ove demonstracije u duhu Kemala Ataturka, osnivača sekularne Turske. Pristižući sa različitih strana, noseći crvene ili bele zastave, demonstranti su zauzeli trg Taksim, centralno mesto protesta koji potresaju Tursku. Demonstranti traže ostavku premijera Redžepa Tajipa Erdogana. „Taksime, drži se, radnici stižu”, uzvikivali su okupljeni. Najmanje 10.000 ljudi, neki noseći bedževe sa likom osnivača moderne Turske Mustafe Kemala Ataturka, prošetalo je prestonicom Ankarom noseći turske zastave, javlja novinar AFP. „Ova nacija se neće saginjati pred tobom!”, poručili su demonstranti premijeru Erdoganu.“[2]

Protesti su se proširili i na druge gradove u Turskoj zbog oštre policijske reakcije prema demonstrantima i nije bilo potrebno puno vremena da one dobiju antivladin karakter. Ovi protesti su pokazali da je stanje u Turskoj daleko od toga da bude stabilno. Seča parka je samo poslužila kao povod da se sprovedu sveopšti narodni protesti protiv turske vlade i njenog premijera. Ovo je pokazalo zrelost i odgovornost turskih građana koji su rešili da stvari uzmu u svoje ruke. Puno je nezadovoljnih u Turskoj autoritativnom vladom Erdogana i to su ovi protesti, koji su na žalost rezultirali i smrtnim slučajevima, i pokazali.

Pitanje je kako će turska vlada gledano na neki duži rok reagovati, ali Erdogan je već počeo da optužuje „strane elemente“ da izazivaju nemire u Turskoj. „Turska obaveštajna služba je upozorila da novi talas protesta u zemlji koje izazivaju strani provokatori može odneti živote učesnika sukoba. O tome piše danas list Jeni Šafak. Vlasti tvrde da su na poslednjim snimcima sudara sa policijom u grupama turskih ekstremista videle i provokatore strance. „Na ulicama imamo 750 do 1.000 agenata, koje plaćaju strane obaveštajne službe. Među njima je mnogo stranaca. Oni su se infiltrirali među demonstrante“, piše turska štampa.“[3]

Nije sasvim jasno šta turske vlasti pokušavaju ovim optužbama i koji bi to „strani agenti“ mogli biti odgovorni za podsticanje sukoba. Turska obaveštajna služba očito ima nekih informacija, ali je isto tako moguće da su vlasti same izmislile priču o „stranim agentima“ koji su se kao provokatori uvukli među protestante.

Zamenik premijera Turske Bulent Arinč izvinio se demonstrantima povređenim u sukobima s policijom i taj čin pozdravile su SAD, mada to nije umirilo nezadovoljne Turke. Nekoliko hiljada ljudi okupilo se na trgu Taksim uzvikujući parole protiv premijera Redžepa Tajipa Erdograna koji je juče kritikovao demonstrante nazvavši iz ekstremistima i vandalima. On se nalazi u Alžiru u okviru četvorodnevne posete severnoj Africi. "Vandali su ovde. Gde je Tajip?", uzvikivali su demonstranti. Oni optužuju Erdogana, koji je tri puta uzastopno pobedio na izborima, da sprovodi konzervativnu islamsku reformu u sekularnoj državi.[4]

Panične reakcije turske vlasti govore da su članovi Vlade na čelu sa Erdoganom uplašeni za svoje pozicije. Primena sile uvek je poslednje rešenje kojem se pribegava tek kada su druge forme pregovora iscrpljene, ali primena sile govori u prilog tome da je Turska veoma nestabilna. Sekularnost turskoj državi obezbeđuje i armija koja ima veoma jak uticaj i koja ne dozvoljava da radikalni islam postane bitan faktor na političkoj sceni Turske, ali i važan faktor koji bi mogao da podrije sekularno društvo.

Ove demonstracije su pokazale da se sekularna Turska ne može tako lako preobraziti u islamiziranu državu. To je takođe znak duboke podele u turskom društvu. Turska ipak nije tako stabilna država kakvom Erdogan želi da je predstavi svetu. Kada su u pitanju sveopšti protesti u Turskoj, oni umnogome slabe poziciju premijera Erdogana koji je izjavio da je “ovo protest koji su organizovali ekstremistički elementi i mi nećemo dati ništa onima koji idu ruku pod ruku sa terorizmom“.[5] Ovime je Erdogan direktno optužio demonstrante za terorizam! On je odbacio optužbe da je „počelo tursko proleće“ i negirao je da protesti imaju veze sa njegovim islamskim merama. On je izjavio i da će se „situacija za nekoliko dana vratiti u normalu. Sada se smiruje i kada se vratim sa puta problemi će biti rešeni. Republikanska narodna stranka i ostali disidenti stoje iza ovih događaja“.

Međutim, optužujući glavnu opozicionu partiju u Turskoj za demonstracije, Erdogan stupa na nesigurno tle. Situacija u Turskoj se neće tako brzo smiriti, kako se nada Redžep Erdogan. Naprotiv, ukoliko policija i dalje bude nastavljala sa sprovođenjem represivnih mera, situacija će se samo još više zaoštriti, što će značiti nove probleme za Vladu i premijera Erdogana. Ukoliko bude želeo da ostane na vlasti, Erdogan će morati da ublaži svoje islamističke reforme, inače će ga to skupo koštati. Sekularna Turska je ustala na noge i sasvim sigurno se protesti neće smiriti sve dok Vlada bude sprovodila ovakvu politiku.

Što se tiče međunarodne pozicije Turske, ona je ovim protestima umnogome oslabljena. Postavlja se pitanje kome idu na ruku ovi neredi u Turskoj? Oni sigurno ne idu na ruku SAD, iako je američki državni sekretar DŽon Keri izrazio zabrinutost zbog brutalnosti policije. „Mi smo zabrinuti zbog izveštaja o prekomernoj upotrebi sile i nadamo se da će biti sprovedena temeljna istraga o tim incidentima i da će policija pokazati maksimalnu uzdržanost“. S druge strane Ruskoj Federaciji bi mogli da odgovaraju nemiri u Turskoj jer slabe njenu poziciju prema Siriji.

Ukoliko Turska policija bude nastavila da se na ovaj način obračunava sa demonstrantima, veoma je teško prognozirati kada će se protesti smiriti. U svakom slučaju, nemiri pokazuju duboku podelu u turskom društvu i jedini način da se oni zaustave je da Erdogan povuče takve političke poteze koji će zadovoljiti sekularnu Tursku. Ukoliko on to ne bude učinio i ukoliko bude nastavio tvrdoglavo da sprovodi islamizaciju zemlje, to se sasvim sigurno neće dobro okončati po njegovu vlast i po stabilnost Turske, koja je ipak sekularna, a ne radikalno islamska zemlja.