Amerika je još uvek hrišćanskija od Evrope, laicizam i seksualna revolucija prete celom svetu

Sjedinjene Države tokom Obaminih mandata postale su amblem sekularizacije. Sa diplomatijom koja agresivno promoviše rodna prava, sa borbama za ,,nova prava“ koje direktno podržava Bela kuća, legalizovanim poznim abortusom, i po mnogim drugim aspektima, SAD se sve manje prepoznaju kao jedna hrišćanska nacija i postaju sve nepopularnije među italijanskim katolicima. Do te mere da mnogi počinju da misle da je u novom hladnom ratu između Obame i Putina ovaj drugi manje zlo.

Kada smo ovo preneli Majklu Novaku, jednom od najvećih savremenih američkih katoličkih autora, ličnom prijatelju pape Jovana Pavla II, filozof je ostao iznenađen, skoro šokiran. Naročito mu je bilo teško da poveruje da Putina, bivšeg pukovnika KGB-a, nemali broj katolika vidi kao manje zlo u odnosu na Obamu. ,,To je tačno ona slika koju Putin želi da projektuje o sebi u inostranstvu – kao branioca hrišćanskih vrednosti u domovini i svetu. Ali to je samo jedna slika koju je smišljeno konstruisala propaganda, koja ne odgovara stvarnosti. Ne mogu da shvatim kako jedna osoba, makar sa minimumom duha za posmatranje, čak i da se ne razume u međunarodne probleme, može da dođe do takvog zaključka. U pitanju je dramatična greška percepcije, teška čak i da se shvati“.

Profesore Novak, mislite li da na takav drastičan zaključak, katoličko javno mnjenje navodi laicizam koji promoviše Obama?

Ne verujem da je predsednik Obama laicista, antihrišćanin. Nije hrišćanin na način na kakav je bio DŽordž V. Buš, ali je još uvek predsednik-hrišćanin, na svoj način. Hrišćanstvo u Americi govori glasovima koji se mnogo razlikuju među sobom. Ne kažem da je Obama veliki portparol hrišćanskih ideja. Nipošto. Promocija rodne kulture, homoseksualnih brakova nije hrišćanska politika. Treba reći, ipak, da borbe za manjine podržava jedna politička i kulturna elita, koja je u manjini u državi. I tvrditi da ovde imamo jedan laicistički tabor koji vodi Obama, i jedan hrišćanski koji vodi Putin, jeste jedno iskrivljavanje realnosti.

Kako to, onda, da se SAD percipiraju kao predvodnik laicističke kulture?

Američka istorija, kao i američko društvo danas, generalno se slabo poznaju u Evropi i Italiji, malo se poznaju i još manje razumeju. Verovatno se poznaju preko filma i televizije. Ne bih znao. Ali, u svakodnevnoj realnosti, teško je naći zemlju u kojoj se religija više oseća i praktikuje nego u Sjedinjenim Državama. Svake nedelje imamo više naroda u crkvi nego na stadionima gde se gledaju košarka i američki fudbal, uprkos tome što su popularni koliko i fudbal u Italiji. Kako to objasniti osim činjenicom da Amerikanci ozbiljno drže do svoje vere?

U ne jednom članku koji je objavljen u Italiji čitamo da su sve revolucije koje se tiču običaja i seksualnosti potekle iz Sjedinjenih Država...

Makar smo bili pošteđeni revolucija koje su dovele na vlast komunizam, fašizam i nacizam. Bili smo imuni na totalitarizam i uništavanje desetina miliona ljudskih života i to nije sitnica. Što se tiče običaja, ne bih sigurno izabrao da obrazujem moju decu u školi Holivuda. Sigurno, ne. Ali, koja je država imuna na ove revolucije običajnosti ili seksualnosti? Ne možemo za sve okriviti Holivud. Ako uporedimo sa evropskom televizijom i filmom, otkrićemo stvari koje su mnogo više amoralne i takođe otvorenije antihrišćanske. Programi koje vi uobičajeno gledate, ovde ne bi bili ni emitovani. Što se tiče seksualne revolucije, neporecivo je da je u toku u Americi. Ali, takođe ovde, to nije samo američki problem, već svetski. I nije rođena ovde u Americi, sigurno.

Hrišćanstvo je, dakle, čvršće u Sjedinjenim Državama nego u Evropi?

Dovoljno je jednostavno pitati Evropljane da bi se shvatilo – pitajte ih kako gledaju na hrišćanstvo u Americi. Odgovor je uvek ovaj – znači mnogo u životu Amerikanaca. Smatramo se ,,preteranim hrišćanima“, praktično fanaticima od vas Evropljana. Antihrišćanska tendencija u Americi je raširena, pre svega, na univerzitetima i još više u medijima. Ja je zovem hrišćanofobija, to je prava pravcata mržnja protiv svake javne manifestacije hrišćanstva. Ali, ne verujem da će ovi američki laicisti pobediti u svojoj borbi jer su hrišćanski koreni u populaciji suviše jaki i izdržljivi.

Ipak, istraživački centar Pju (PewResearchCenter) ističe da je broj ateista i agnostika nadmašio broj katolika, pojedinačno, najbrojnije religije...

Znam za to istraživanje, i verujem da je netačno. Pre svega, upoređujući ove statistike sa onim u Evropi, videćemo da je broj američkih ateista i agnostika i dalje manji u odnosu na onaj u Francuskoj, Italiji ili Španiji. Evropa, ne Amerika, jeste izvor i uporište ateizma i agnosticizma. Potom, Pju ne vodi računa o jednom još značajnijem faktoru – veći deo onih koji se izjašnjavaju kao agnostici, u Sjedinjenim Državama, jesu vernici. Oni se ne identifikuju sa bilo kojom konfesijom posebno, ali priznaju da postoji iskonska inteligencija, veruju u Boga, inteligenciju koja je udahnuta u svaku stvar, kako je mislio Platon.

Dakle, za jednog hrišćanina, Amerika ostaje najsigurnija zemlja za život?

Na dva suprotna pola imamo Švedsku koja je najateističkija nacija, i Poljsku koja je najviše hrišćanska. Dobro, slažem se sa sociologom Piterom Bergerom, kada tvrdi da Amerika ima švedsku elitu koja vlada poljskom populacijom.

Razgovarao Stefano Manji

Preveo sa italijanskog: Nebojša Vuković

Izvor:

http://www.lanuovabq.it/it/articoli-parla-novaklamerica-e-ancora-cristiana-13016.htm