Америка је још увек хришћанскија од Европе, лаицизам и сексуална револуција прете целом свету

Сједињене Државе током Обаминих мандата постале су амблем секуларизације. Са дипломатијом која агресивно промовише родна права, са борбама за ,,нова права“ које директно подржава Бела кућа, легализованим позним абортусом, и по многим другим аспектима, САД се све мање препознају као једна хришћанска нација и постају све непопуларније међу италијанским католицима. До те мере да многи почињу да мисле да је у новом хладном рату између Обаме и Путина овај други мање зло.

Када смо ово пренели Мајклу Новаку, једном од највећих савремених америчких католичких аутора, личном пријатељу папе Јована Павла II, филозоф је остао изненађен, скоро шокиран. Нарочито му је било тешко да поверује да Путина, бившег пуковника КГБ-а, немали број католика види као мање зло у односу на Обаму. ,,То је тачно она слика коју Путин жели да пројектује о себи у иностранству – као браниоца хришћанских вредности у домовини и свету. Али то је само једна слика коју је смишљено конструисала пропаганда, која не одговара стварности. Не могу да схватим како једна особа, макар са минимумом духа за посматрање, чак и да се не разуме у међународне проблеме, може да дође до таквог закључка. У питању је драматична грешка перцепције, тешка чак и да се схвати“.

Професоре Новак, мислите ли да на такав драстичан закључак, католичко јавно мњење наводи лаицизам који промовише Обама?

Не верујем да је председник Обама лаициста, антихришћанин. Није хришћанин на начин на какав је био Џорџ В. Буш, али је још увек председник-хришћанин, на свој начин. Хришћанство у Америци говори гласовима који се много разликују међу собом. Не кажем да је Обама велики портпарол хришћанских идеја. Нипошто. Промоција родне културе, хомосексуалних бракова није хришћанска политика. Треба рећи, ипак, да борбе за мањине подржава једна политичка и културна елита, која је у мањини у држави. И тврдити да овде имамо један лаицистички табор који води Обама, и један хришћански који води Путин, јесте једно искривљавање реалности.

Како то, онда, да се САД перципирају као предводник лаицистичке културе?

Америчка историја, као и америчко друштво данас, генерално се слабо познају у Европи и Италији, мало се познају и још мање разумеју. Вероватно се познају преко филма и телевизије. Не бих знао. Али, у свакодневној реалности, тешко је наћи земљу у којој се религија више осећа и практикује него у Сједињеним Државама. Сваке недеље имамо више народа у цркви него на стадионима где се гледају кошарка и амерички фудбал, упркос томе што су популарни колико и фудбал у Италији. Како то објаснити осим чињеницом да Американци озбиљно држе до своје вере?

У не једном чланку који је објављен у Италији читамо да су све револуције које се тичу обичаја и сексуалности потекле из Сједињених Држава...

Макар смо били поштеђени револуција које су довеле на власт комунизам, фашизам и нацизам. Били смо имуни на тоталитаризам и уништавање десетина милиона људских живота и то није ситница. Што се тиче обичаја, не бих сигурно изабрао да образујем моју децу у школи Холивуда. Сигурно, не. Али, која је држава имуна на ове револуције обичајности или сексуалности? Не можемо за све окривити Холивуд. Ако упоредимо са европском телевизијом и филмом, открићемо ствари које су много више аморалне и такође отвореније антихришћанске. Програми које ви уобичајено гледате, овде не би били ни емитовани. Што се тиче сексуалне револуције, непорециво је да је у току у Америци. Али, такође овде, то није само амерички проблем, већ светски. И није рођена овде у Америци, сигурно.

Хришћанство је, дакле, чвршће у Сједињеним Државама него у Европи?

Довољно је једноставно питати Европљане да би се схватило – питајте их како гледају на хришћанство у Америци. Одговор је увек овај – значи много у животу Американаца. Сматрамо се ,,претераним хришћанима“, практично фанатицима од вас Европљана. Антихришћанска тенденција у Америци је раширена, пре свега, на универзитетима и још више у медијима. Ја је зовем хришћанофобија, то је права правцата мржња против сваке јавне манифестације хришћанства. Али, не верујем да ће ови амерички лаицисти победити у својој борби јер су хришћански корени у популацији сувише јаки и издржљиви.

Ипак, истраживачки центар Пју (PewResearchCenter) истиче да је број атеиста и агностика надмашио број католика, појединачно, најбројније религије...

Знам за то истраживање, и верујем да је нетачно. Пре свега, упоређујући ове статистике са оним у Европи, видећемо да је број америчких атеиста и агностика и даље мањи у односу на онај у Француској, Италији или Шпанији. Европа, не Америка, јесте извор и упориште атеизма и агностицизма. Потом, Пју не води рачуна о једном још значајнијем фактору – већи део оних који се изјашњавају као агностици, у Сједињеним Државама, јесу верници. Они се не идентификују са било којом конфесијом посебно, али признају да постоји исконска интелигенција, верују у Бога, интелигенцију која је удахнута у сваку ствар, како је мислио Платон.

Дакле, за једног хришћанина, Америка остаје најсигурнија земља за живот?

На два супротна пола имамо Шведску која је најатеистичкија нација, и Пољску која је највише хришћанска. Добро, слажем се са социологом Питером Бергером, када тврди да Америка има шведску елиту која влада пољском популацијом.

Разговарао Стефано Мањи

Превео са италијанског: Небојша Вуковић

Извор:

http://www.lanuovabq.it/it/articoli-parla-novaklamerica-e-ancora-cristiana-13016.htm