Вукадиновић: Звали то "прелазном" и "техничком" владом, или некако другачије, али без озбиљних режимских уступака опозиција на изборима не може, неће и не сме да се појави, јер би то било њихово политичко самоубиство

Спекулација о новим изборима у тренутку политичке кризе већ је предвидив корак када је актуелна власт у питању, а када се у том контексту сагледају и медијски наступи председника Србије и других функционера власти могло би се рећи да је неформална кампања већ почела.

Председник Вучић је у својим многобројним обраћањима од како су студентски протести добили на моментуму популистичким изјавама већ чини се кренуо у кампању. Од објављивања бројних инфраструктурних пројеката, најаве рата против корупције и нових стамбених кредите за младе, можда најпрепознатљивији весник избора је свакако најава народног покрета.

У тренутку овакве политичке кризе која је обухватила бројне проблеме различитих сфера друштва поставља се питање да ли услова за изборе уопште има.

Лидери опозиције наводе о расписивању избора дочекали су јасно држећи до става да изборни услови не постоје и да то свакако није опција. На изборе нико не желе бар не под овим условима. Од власти се тражи прово испуњење захтева па, прелазна влада коју власт потпуно одбија као опцију, па тек потом тога избори у чијој би организацији учествовала и опозиција.

Председник Нове Демократске странке Србије (Нови ДСС) Милош Јовановић оценио је да до нових избора у Србији не може доћи без промене изборних услова, те да је „једини смислен захтев мора бити смена актуелне Владе, а потом формирање прелазне Владе чији би једини задатак управо био да ради на стварању услова за одржавање правих избора“. Са њим се слаже и председник Народног покрета Србије (НПС) Мирослав Алексић, који је по овом питању поручио да „избори нису тема нити их ко тражи“.

„У овом тренутку, нико од (председника Србије) Александра Вучића нити тражи изборе, нити је то тема. Од њега се очекује да испуни захтеве студената, пољопривредника и свих грађана који су широм Србије устали да се боре против оваквог стања државе“, рекао је Алексић за лист Нова.

Поставља се питање, да ли власт покушава да ухвати „последњи воз“ за повратак легитимитета који иде константном силазном путањом од пада надстрешнице у Новом Саду 1. новембра.

Како за Данас оцењује политички аналитичар и уредник Нове српске политичке мисли Ђорђе Вукадиновић, власт не само да размишља већ се и спрема за изборе почетком године и да је оно што гледанмо у свакодневним обраћањима председника Вучића јесте у некој мери део предизборне кампање коју он већ води, паралелно са покушајима амортизације студентских протеста.

– Не могу рећи да је одлука пала, јер је за тај изборни плес, тај танго, дефинитивно потребно двоје. Опозиција најављује да на изборе неће изаћи без промене услова, али чињеница је да би такав излазак без озбиљне промене изборне атмосфере био нека врста и политичког самоубиства за опозицију – додаје наш саговорник.

Он поручује да председник „спрема терен“ за одржавање избора, али подвлачи да је за њихово одржавање неопходно да добије начелно сагласност од опозиције, јер мора да буде сигуран да ће бар већи део опозиције на ове изборе изаћи. С друге стране Вукадиновић понавља да опозиција не може изаћи на ове изборе без крупних уступака.

– Вучић и сви његови су толико пута поновили да прелазна влада не долази у обзир у циљу скидања те теме с дневног реда мада се види да се она понавља у захтевима, али независно од тога да ли ће се то звати прелазном или техничком владом или некако другачије чињеница је да без неког консензуса и озбиљних крупних а не козметичких уступака опозиција не може неће и не сме да се појави на изборима јер би то за њу значило политичко самоубиство – каже.

Наш саговорник подсећа да Вучић има ту много већи маневарски простор од опозиције због природе свог бирачког тела, али да он, наравно, жели да уступци буду што мањи. Додаје да се чини да смо свакако у овом тренутку још далеко од договора по том питању истичићи чињеницу да се симултано дешавају протести који представљају додатан проблем актуелној власти.

– Избори би били као неки појас за спасавање власти али истовремено би могли бити и корак у правцу смене власти ма колико било тешко замислити да овакав режим са власти оде мирно – оцењује Вукадиновић.

По питању испуњења студентских захтева и чињенице да би расписивањем избора они могли лако да буду „гурнути под тепих“, наш саговорник каже да се студентски захтеви већ и сад свакако „декоративно испуњавају“ и да је циљ да оне суштинске који се тичу рада и непристрасности државних институција гурају на страну.

Он закључује да икао избори носе одређени ризик свакако представљају прилику за повратак легитимитета власти у моменту када за то још увек имају услове, мада да колико год се они за њих спремали, али да сматра да није реално да се они одрже у тако кратком року.

– Он би уз релативно малу политичку цену покушао да поврати изгубљењи политички легитимитет то је суштина његове намере – каже.

Политички аналитичар Драгомир Анђелковић оцењује да је Србија класичан пример компететивне аутократије у којој су избори постали само формалност а не реална слика политичке воље грађана.

– Ми имамо формално демократски систем и вишепартијске изборе, али, од када је СНС преузео све полуге власти, унапред се зна њихов исход. Вучић контролише 90 посто медијског простора, злоупотребљава полицију и такозвану државну безбедност, буџет користи као да је његова приватна каса – каже Анђелковић за Данас и додаје да уз све наведено, ни услови на изборним местима не обезбеђују спречавање изборних махинација и крађе гласова.

Он оцењује да у таквим околностима свака „трка са Вучићем“ бесмислена, а да су избори свакако решени и пре гласања те да ће власт покушати да из огромне кризе у коју је запала изађе баш расписивањем избора у првој половини 2025. године, односно придобијањем дела опозиције да на њих изађе без озбиљнијих системских промена, чиме би „забила нож у леђа студентима и другим грађанима који су отпочели демократски, ненасилни устанак против диктатора“.

– Стога, већ сада демократска јавност мора да заузме категорички став да је излазак на Вучићеве све извесније изборе, под његовим преварантским условима – без формирања техничке владе која би их припремила на регуларан начин – колаборација са режимом и дисквалификација из опозиционог круга. Јер ако се спречи да иоле релевантни политички фактори изађу на лажне изборе, Вучић ће бити матиран. Притисак под којим се налази постепено ће резултирати његовим потпуним губитком легалитета и легитимитета како у земљи тако и иностранству – закључује.

(Данас)