Dešavanja oko Libije samo ponavljaju istorijski razvoj situacije vidljiv i u slučajevima Iraka i Srbije/SR Jugoslavije. Sve tri zemlje prošle su iste faze odnosa prema Zapadu, od prvobitne zategnutosti i sukoba do direktnog rata koji je na kraju odlučio o njihovoj sudbini.

Uvjeren sam da mnoge stvari Obama nije želio tako da se odvijaju, međutim jasno je da on kao vrhovni lider nije odlučivao o vitalnim stvarima svoje spoljne politike. Glavne konce cijele priče povlačili su kao i uvijek Pentagon i Stejt department.

Eksperti podržavaju po ovom pitanju ruskog premijera, a u poziciji Medvedeva zapažaju početak tendencija koje ne mogu, a da ne izazovu zabrinutost. “Danas mi vidimo objedinjavanje zapadne civilizacije, civilizacije zapadnog sveta, koja dovodi u pitanje princip suverene nacionalne državnosti”, smatra  Korovin.

Zemlje trećeg sveta se oslanjaju na savremeno rusko naoružanje koje bi im omogućilo odgovarajući faktor odvraćanja kao preventivu protiv eventualnih američkih vojnih intervencija, koje će biti sve teže izvodive s obzirom da su borbene efektive SAD.

Ono što je zajedničko zemljama koje trenutno velikim nagonom smrti ruše Libiju jeste činjenica da se gotovo sve te zemlje nalaze pred finansijskim krahom.  Umesto da leče sebe, oni napadaju druge.

Jedino pozitivno rešenje moglo bi da bude totalno preuređenje ruske države na nacionalnim, zdravim načelima. Ipak, za to je potrebna, ili volja ka preobražaju „na vrhu“, ili volja naroda, manifestovana „odozdo“.

Živimo u globalnom svetu u kome odnos uzrok-posledica spaja događaje na veoma udaljenim geografskim tačkama. A Japan nas je suočio sa nečim za šta smo više voleli da mislimo da je nemoguće.

Mnogi politikolozi u Moskvi ne vide povod za razgovor o protivrečnostima između predsednika i premijera i ne isključuju mogućnost da su izjave element igre, u prvom redu spoljnopolitičke.

Odnos prema Libiji u poslednjih četrdeset godina, posebno Velike Britanije, Sjedinjenih Država i Francuske, nikada nije bio blagonaklon. Štampa i televizija zapadnih zemalja tvrde da su libijski agenti obučavali i finansirali teroriste širom sveta.

Kada intervencija počne, optužbe za američki imperijalizam i evropski neokolonijalizam neće biti daleko. Ta otrovna atmosfera će se zadržati čak i ako zapadne sile uspeju da se suzdrže od kopnene intervencije – a što ni u kom slučaju nije izvesno.