Односи Узбекистана и Казахстана су такође напети, услед економских несугласица и борбе за лидерство у Централној Азији између ове две највеће земље у региону. Тренутно, ови сукоби нису тако оштри као у случају Таџикистана и Киргистана.

У областима демократије и правне државе, ова држава-кандидат још увек јако подбацује. Парламент јој је изузетно слабашан. Не постоји независност и неутралност судства. Слобода изражавања мисли постоји само на папиру – али не и у пракси.

За разлику од Кине, запад сматра да такве операције САД имају за циљ очување стабилности и сопствене безбедности. Либерални лист "Нова Република" изражава забринутост што је "Кина послала десет ратних бродова у међународне воде, близу јапанског острва Окинава."

Како време буде одмицало, еврозона ће узурпирати ЕУ: еврозона ће имати сопствену БУ, сопствени буџет, сопствену политичку унију и – на крају крајева и сопствено заједничко тржиште – а то је нешто што у овом тренутку није легално могуће.

Када се узме у обзир она уништавајућа машинерија индустријског рата 20-ог века, онда се безобразни изговор о одбрани права малих држава и о одбрани неутралности “одважне мале Белгијице“ уопште не може прихватати као озбиљан повод за ратовање.

У Кабулу је за преговоре са талибанима био створен Виши мировни савет, на чијем челу је био екс-председник Авганистана Бурханудин Рабани. Ипак, прошле јесени он је био убијен, и после извесног времена место председника савета допало је његовом сину.

Не преврће се само Нобел у гробу када види шта се данас дешава са његовом наградом. Исти случај је сигурно са Бетовеном и Шилером чија се „Ода радости“, са својим завршним стиховима „Сви ће људи браћа бити“, изводи као химне те и такве (расистичке) Европе.

Питање је колико ће Турска заиста бити спремна да уђе у рат са Сиријом када већ има проблеме са Курдима који непрестано нападају њену армију. Међутим, америчке трупе су пребазирале своје одређене јединице на границу са Јорданом.

Стратешки циљ САД претходне деценије био је да се Југоисточна Европа чврсто укотви у ЕУ и НАТО. Мада је тај циљ могуће постићи, за његово постизање је потребно много више од повремених посета америчких званичника са празним џеповима.

Финансијска и војна помоћ Запада је омогућила да Сакашвили одржава свој режим, али западна помоћ није могла да прикрије економску кризу и смањи огромну незапосленост, док је Сакашвили вукао потезе који су изазвали врло тешке последице по државу.