Termin „geoekonomija“ – odnosno korišćenje ekonomske moći od strane država u cilju ostvarivanja njihovih geopolitičkih i ekonomskih ciljeva – ušao je na velika vrata u diskurs današnjice

Kineska industrijalizacija je bez presedana. Gledajući od 1995, ova zemlja je trku započela malo ispred Kanade, Britanije, Francuske i Italije

Pokret „Degrowth“ ili „NE-rast“ predstavlja nemilosrdnu kritiku dogme ekonomskog rasta, pre svega u odnosu na njegove ekološke posledice o mogućoj "klimatskoj katastrofi"

Demokratija je tek puki ukras. Na nju se gleda u nacionalističkom svetlu, kao na pokret za samoopredeljenje i kraj eksploatacije od strane drugih. Nacionalna zajednica je jedinstvena i jednoglasna. Ako se pojedinac ne slaže sa tim jednoglasjem, onda on ne može istinski pripadati nacionalnoj zajednici

Još je Hantington sredinom devedesetih u svom čuvenom delu Sukob civilizacija u poglavlju o Ukrajini, naveo da je ona geopolitički i civilizacijski nepovratno podeljena zemlja, na veći deo koji je proruski, i onaj zapadni koji to nije. Tako podeljena Ukrajina je nekako funkcionisala kao načelno prvi put u istoriji nezavisna država putem pluralizma, gde su se na vlasti naizmenično smenjivale „proruske“ i „prozapadne“ vlasti, sve do puča februara 2014, kada praktično prestaje da postoji u svom dotadašnjem formatu i balansu. I pre toga u dva navrata otimana je na sumnjiv način, vlast proruskim strankama i političarima (krajem 2004, ili tzv. „narandžasta revolucija“ i proleća 2006. kada je pod sumnjivim okolnostima od strane predsednika Juščenka raspuštena tzv. druga Janukovičeva vlada). Međutim, ovaj treći put februara 2014. suverena vlast predsednika Viktora Janukoviča i premijera Azarova je oborena na ulici i uz pomoć zapadnih struktura, te dotle često vladajuće proruske stranke Partija regiona i Kompartija zabranjene. Od tada više ništa neće biti isto, pa je došlo do poznatih događaja secesija Krima i Donbasa, sukoba i napetosti. Pobeda Zelenskog nad Porošenkom 2019. na predsedničkim izborima dala je nadu u smirivanje situacije. Međutim, Zelenski nakon dolaska Bajdena u Belu kuću nastavlja koncept politike Ukrajina-antiRusija, i na unutrašnjem planu (nova crkva, marginalizacija ruskog jezika i ruskojezičnog stanovništva) i na spoljnom planu (ne poštovanje Minska 2), što je verovatno presudno delovalo na Moskvu da krene u oružani sukob.

Menadžere takvih gradova ne otpuštaju onda kada iznevere interese stanovnika, već kada iznevere poslovne interese ulagača. Prioritet je dobit, a ne pravo "građana"

Solženjicin je na Zapadu beskompromisno stao na stranu Rusije, prepoznajući u imperijalnim ambicijama SAD najveću pretnju po svoju otadžbinu.

Što se duže željena pobeda nad Rusijom bude odlagala, a do nje vrlo verovatno nikada neće doći, to će Nemačka sve više postajati žrtveni jarac, ne samo Ukrajinaca i Amerikanaca, već i ostatka Evrope

Rast geopolitičkih i ekonomskih tenzija, posebno između dva najvažnija globalna aktera, SAD i Kine, te ankete koje pokazuju da je Donald Tramp favorit na predstojećim američkim izborima, ukazuju da je pred nama još jedna burna godina – i to ne samo za globalnu ekonomiju

 Ako Tramp pobedi na američkim izborima, nateraće Ukrajince na kraj rata ili će im uskratiti svu pomoć, što će izazvati egzistencijalnu krizu za NATO i EU. Nastojaće da napadne Iran, cene nafte će rasti