Malo je verovatno da će se evropske zemlje, na čelu s Rusijom, povući iz sporazuma s Iranom. On će verovatno i ostati na snazi, samo u nešto promenjenoj formi. Teško da će Vašington ispuniti pretnju Majka Pompea, jer bi se onda i sam SAD izolovao. Što se Izraela tiče, teško da on ima snage za rat protiv Irana, iako će najverovatnije i dalje nastaviti da bombarduje sirijsku teritoriju.

 Posle šest godina rata, celokupan region Damaska vraća se pod totalnu kontrolu sirijskih vladinih trupa. Naime, režim Bašara Asada objavio je 21. maja, da je celokupna oblast prestonice „bezbedna zona“, nakon uspeha u operaciji protiv poslednjih džepova otpora džihadističkih pobunjenika, koji su delimično povezani sa Islamskom državom

 Izrael i Saudijska Arabija nikada nisu bili tako bliski. Političko približavanje obe države u njihovom pritisku da se preduzmu oštre akcije protiv rastućeg uticaja Irana, pretvorilo ih je u saveznike. I odluka američkog predsednika Donalda Trampa da se povuče iz nuklearnog sporazuma sa Iranom, jeste jedna od njihovih glavnih zajedničkih političkih pobeda

Zemlje članice EU ne samo da krše Konvenciju o ljudskim pravima EU, već i Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima UN i međunarodno pravo. Očigledno da su insititucije koje su ustanovljene posle Drugogo svetskog rata, izgubile svoju svrhu usled agresivne politike zapadnih sila koje su odlučile da vladavinu prava zamene vladavinom sile. 

Situacija u pogledu moguće pojave u Ukrajini jedinstvene pomesne pravoslavne crkve (JPPC), zadobija nove pojedinosti i nijanse. Nakon što je ukrajinski predsednik Petro Porošenko izjavio da namerava da uputi pismo konstantinopoljskom patrijarhu Vartolomeju, sa molbom da se daruje tomos o autokefalnosti JPPC, svoj korak je učinila i Vrhovna Rada. Njeni deputati su većinom od 268 glasova podržali tu inicijativu. Pri tome, glasali su „za“ ne samo zakonodavci pravoslavne veroispovesti, već i grko-katolici, muslimani i ateisti

Očekivano, posle niza izjava rukovodstava SAD-a, Velike Britanije i Francuske, dogodio se raketni udar po sirijskim ciljevima. Kako se i očekivalo, ovaj noćni napad nije nosio neke realne vojne zadatke – ciljevi su bili nepouzdani, a njihovo osoblje blagovremeno evakuisano.

Velika Britanija – napolje, Srbija, Crna Gora, Makedonija, Kosovo, Albanija, i Bosna i Hercegovina – unutra! Evropska Unija mogla bi da obuhvati 33 države 2025. godine.

Nakon zatvaranja glasačkih mesta, međunarodni posmatrači su održali konferenciju za štampu, na kojoj su izneli svoja zapažanja. Svi su imali pozitivnu ocenu i nije bilo nikakvih primedbi. Moj zaključak je bio da zapadne zemlje mogu mnogo toga da nauče o demokratiji od Rusije.

Koncept neliberalne demokratije prvi je izneo Farid Zakarija 1997. godine. Po njegovom mišljenju, neliberalne demokratije nalikuju u mnogome liberalnim demokratijama, jerimaju slobodne ili barem delimično slobodne izbore, s tom razlikom što u neliberalnim demokratijama nedostaju neki drugi elementi liberalne demokratije a prvenstveno se tu misli na jako civilno društvo. Međutim, neliberalna demokratija, jednako kao liberalna,obuhvatavrednosti slobode okupljanja, raznolikost medija i višepartijski sistem

Tokom govora u Interdisciplinarnom centru u Hercliji, početkom januara, načelnik glavnog štaba IOS-a Gadi Ajzenkot, identifikovao je pet frontova koji predstavljaju pretnju po Izrael