Vodič kroz kohabitaciju

Šta je kohabitacija?: To je saradnja između dve strane koje su zakonskim okvirom i/ili tek pukim sticajem okolnosti prinuđene na izvestan stepen saradnje, uprkos tome što ne mogu očima da se vide. Radikalni primer kohabitacije je, recimo, ugovoreni brak između dve tek venčane gluvoneme gej osobe različitog pola i veroispovesti.

ŠTA JE POLITIČKA KOHABITACIJA?: Gotovo isto što i gore navedeni primer, ali verovatno uz mnogo više seksa. U ovom trenutku u Srbiji politička kohabitacija bi, kako stvari stoje, trebalo da bude proces saradnje između predsednika i premijera, gde jedan nije baš za diplomatiju a treba da nas predstavlja u svetu, a drugi nije baš za ekonomiju a treba da nas izvuče iz krize. Poslednjem javnom zajedničkom viđanju ove dve osobe prisustvovalo je - u parlamentu koji još nema predsednika - i njegovo kraljevsko veličanstvo koje je prestolonaslednik u republici koja nema monarhiju, a i dalje govori srpski jezik nešto slabije no predsednik engleski, čime je kohabitacija upotpunjena do poslednjeg atoma racionalnosti i logičnosti.

OTKUD NAMA KOHABITACIJA?: Neki se pametnjaković svojevremeno setio da bi predsednika trebalo da odabere narod, a premijera parlament. To je smišljeno za slučaj da stranka sa popularnim predsednikom države izgubi vlast u parlamentu, pa da ipak ima neku vlast u zemlji, datu od naroda. Tokom evolucije te ideje u praksi stigosmo nekako i do situacije da stranka koja je dobila vlast u parlamentu više nema popularnog predsednika, makar po mišljenju 800.000 gorepomenutog naroda, koji su umesto na drugi krug predsedničkih izbora otišli na izlet i roštilj, a po zlehudom nagovoru očigledno uticajnih intelektualaca.

KAKO KOHABITACIJA TREBA DA IZGLEDA U PRAKSI?: Sudeći po ocenama i u medijima iznetim mišljenjima osoba sklonih javnoj političkoj analizi, predsednik države bi tokom svog mandata trebalo da ne radi ništa od onog što je predsednik države radio u prošlom mandatu, da bi premijer Vlade u narednom mandatu mogao da radi sve ono što premijer Vlade nije radio u prethodnom mandatu. Ukoliko ne bude ovako, preti opasnost da država prestane da funkcioniše kao nikada do sada.

KAKO ĆE KOHABITACIJA STVARNO IZGLEDATI?: Predsednik države može, ako mu se prohte, da vraća zakone u parlament do Sudnjeg dana, da kritikuje vladu u domaćim i stranim medijima, da postavlja svoje generale u vojsci i jednu trećinu sudija u sudovima, kao i da slobodno protumači šta znači „koordinacija službi bezbednosti“, a što nekako postade zadatak kojim se bavi njegov šef kabineta. Ukoliko to predsednik želi, on može i da odigra već ponuđenu ulogu crvene krpe za srpskog nacionalizma žedne profesionalne ucenjivače i uslovljavače Srbije, kao i pružaoca razloga za donacije, postojanje i rad izvesnoj i nemaloj količini organizacija i pojedinaca. Ukoliko sve ovo gore navedeno nekom predstavlja problem, taj neko može ponuditi neku količinu nečega (od radnih mesta i upravnih odbora, preko medijskog prostora i uticajnih prijateljstava, pa do čega god konkretnijeg) da bi pomenute radnje ostale samo na nivou nepomenute pretnje.

KAKO ĆE SE SVE TO ZAVRŠITI?: Da bi se nekako završilo, bilo bi zgodno i da počne. A da bi počelo, bilo bi lepo da postoji Vlada. A da bi postojala Vlada, bilo bi dobro znati ko će u nju da uđe. A da bi u nju neko ušao bilo bi odlično da mu se nešto i ponudi. A da bi se to nešto ponudilo, bilo bi veličanstveno saznati šta je uopšte ostalo za nuđenje. A da bi nešto ostalo za nuđenje, bilo bi izvanredno znati ima li država novca da uopšte funkcioniše, a samim tim i to što se nudi. A da bi država imala novca za funkcionisanje, bilo bi straobalno kad bi joj to neko i dao. A da bi neko dao novac, taj neko sigurno ima i neke uslove. Iz čega proističe da će se kohabitacija završiti onog momenta kada neko od kohabitanata ne pristane na uslove koji kohabitaciju uopšte i omogućavaju.

ŠTA TO ZAPRAVO ZNAČI:

1. Da je kohabitacija u Srbiji jedna prilično komplikovana rabota

2. između postojećeg predsednika i zasad nepostojećeg premijera

3. koju tek treba dogovoriti

4. i koja uopšte ne zavisi od onih koji treba da sarađuju

5. a koji bi najradije od svega toga odustali

6. samo da nije konkretne koristi

7. do koje se stiže putem ispunjenja uslova

8. koje nameću svi oni koji imaju stvarnu moć,

9. a koji nisu ni predsednik ni premijer.

PRAKTIČNA UPUTSTVA ZA KOHABITANTE: Do daljeg se ne javljati na telefonske pozive suprotne strane. Čekati dalja uputstva od ambasada i/ili savete ne previše prezaduženih ili previše poznatih privrednika.

(Večernje novosti)