Само су нам гусле преостале (док ширимо панику и лажи)

Видовдански циклус

Одлучиле српске главешине

Сарајеву неће у походе

Видовданске да славе јунаке

Гаврила ће Вишеград да слави

Сарајево Фрању Фердинанда.

Поручује господар-Вучићу

Западу се воли додворити

и помало босанским Турцима,

ал' да призна српског геноцида –

то је много, ако и од њега.

Тужан празник Србљи прославише

Видовдана, Светог цар-Лазара

када Србљи Царство одбацише

да прихвате Царства Небескога

и тирјанство свако да прокуну.

Отишао Томо-предсједниче

Газиместан хтједе да посјети

ал' је њега раја извиждала

обасула грдњом и камењем

што издаде Србље на Косову.

Уврједи се Томо-предсједниче

што је њега раја извиждала

јер он мисли да је рају спас'о

кад је даде Тачију у руке

Арбанасам државу признаде.

Мудар ли је господар-Вучићу,

Николића на Косово посла

да се тамо брука и црвени,

а он оде Кусти и Додику,

Андрићграда они отворише.

Циклус господара Вучића

Похитао господар-Вучићу

у далеку земљу Германију

да он клекне и пољуби скуте

наопакој баба Анђелији

што Јевропом мрачи и свањава.

Господара ухватила трема,

треба рећи баби Анђелији

да санкције увести не смије,

није зато што Русију воли,

него што ће земља гладовати.

Заклиње се Вучић-господаре

у сузама баба Анђелији

да су Србљи њима савезници,

то што два им царства уништише,

то је била обична случајност.

Радује се Вучић-господаре,

примила га баба Анђелија,

дочекала њега с осм'јесима,

чим то видје, одмах заборави

што уопште дође у Њемачку.

Све сазнаде Вучићева штампа:

да срдачан домаћин бијаше,

шта ручаше, веселише ли се,

само једно не знадоше рећи –

шта Њемачка тражи од Србије.

Саопштава Вучић-господаре

да Србија поштује Русију,

ал' Јевропа њена је судбина,

из Јевропе повратка јој нема,

све је за њу спремна учинити.

Ето нама госта ненадана,

дође нама кришом у потаји

Тони Блере, зликовац и хуља,

њега прима Вучић-господаре,

савјетником хоће га начинит'.

Смјешкају се Вучићу и Блере,

један другом љубазности зборе,

обилазе тему нашироко

књиге што је написа Војвода,

а Господар бјеше рецензентом.

Бесједио Вучић-господаре

да он никад није рају лаг'о

када рече за Тонија Блера

„поштују га страни плаћеници“

све је рек'о тада по истини.

Јекономски циклус

Саопштава Вучић-господаре

чет'ри мјере да се земља спасе –

даће новце газдама, господи,

а рају ће најурити с посла,

нек' о њима брину приватници.

Представио Вучић господаре

макету Београда на води,

да се раја може начудити

посред града стакленом чардаку

и ћуприји што не води нигдје.

Поручује Томо-предсједниче

да не може он ни замислити

да Србија санкције уведе

братској земљи, великој Русији,

али њега нико и не пита.

Бесједио Душан Вујовићу

неће влада продат Телекома

пошто-пото и по сваку цјену

него Њемци колико понуде

само ту ће цјену прихватити.

Јадна ли је варош београдска

кад јој Мали поста начелником,

сиротињи он укида помоћ

да сагради сарај Арапима

усред града поред р'јеке Саве.

Поплавни циклус

Мили Боже грдне непогоде,

кад се сручи киша на Србију,

усред маја кад јој вр'јеме није

цјелу земљу ласно поплавила,

направила општега поводња.

Похитали попови у цркве

да се моле Богу небесноме,

да заузда водену стихију,

а докони српски твитераши

нашли да се њима подсм'јевају.

Заклиње се паша београдски

да је спас'о он Обреновчане

кад им рече да сједе код куће,

када стиже поводањ до града,

јер је вода од аута бржа.

Мили Боже типичне ли сцене:

кад поплави у земљи Србији,

Руси нама шаљу авионе

и у њима људство и залихе,

а Јевропа шаље изговоре.

Слага Србље Порта у Бриселу

да ће дати једну милијарду

да би боља испала од Руса,

милијарда им шарена лажа,

ко и ц'јела Јевропска унија.

Дошла нама господа банкари

из Јевропе и бијелог св'јета,

па трљају руке од радости,

што поплаве нису подавиле –

подавиће повољни кредити.

Јевропејци стари опсјенари,

направе се да ти нуде паре,

а постанеш сиромах још већи,

све од њине подршке и новца,

претприступних њихових фондова.

Почеше се повлачити воде,

а за собом пустош оставише,

није страшна нанесена штета,

већ су страшна она свједочанства

јавашлука што се нагледаше.

Проговара Горан Пузовићу

у одбрану Вучић-господара,

окривљује Бога за поплаве,

Бог је крив што војска нема чамце,

а држава чизме и лопате.

Саопштава Томо-предсједниче

опомену српскоме народу,

јер се народ лоше показао,

у одбрани земље од поплава,

за разлику од владе и војске.

Муку мучи Илић Велимире,

дадоше му лоше министарство,

треба земљу спасти од поплаве,

сви од њега траже резултате

и да има представу шта прича.

Да су Вељи на вријеме рекли,

да министар мора знат' да ради,

да од њега траже резултате

и да знаде како шта се зове,

не би никад ушао у владу.

Полицијски циклус

Шарић Дарко нарко-харамбаша

оптужио шефа УКП-а

да је баш он „ђенерал Папаја“

и да жандар предводи хајдуке

звучи лудо, али вјероватно.

У српској полицији расуло,

ђенерал им у Земунском клану,

полицајци побуном пријете,

док министар Стефановић Нешо,

дорађује свога доктората.

Разгњеви се Вучић-господаре,

па начини сјечу главешина,

штоно лоше воде Полицију,

главешине све је посмјењив'о,

оста само Вељовић Милорад.

Бесједио Вучић-господаре

да жандари раде за хајдуке,

ал' не ради Вељовић Милорад,

то његово велико поштење

сви режими могу потврдити.

Прича к'о из Оливера Твиста:

закукаше српски полицајци

да су гладни и неопремљени,

држава то побуном прогласи,

коловође спрема се да хапси.

Састаде се Стефановић Нешо,

са делијом Стивеном Сигалом,

причаше о хватању хајдука,

Стивен јесте глумац и забављач,

ал' је мањи лажњак од министра.

Косовски постизборни циклус

Бесједио Рамуш-харамбаша,

да он хоће Тачија да свргне,

господара качачке државе,

бити Тачи умјесто Тачија,

то је њему програм и платформа.

Још бесједи Рамуш-харамбаша,

да су њему Србљи добродошли,

као украс у његовој влади,

Србљи њему више не сметају,

што сметаше – све је погубио.

Као да је мало понижења,,

поруши Господар барикаду

у свијетлом граду Митровици,

тврди да је срушише грађани,

а у ствари његове субаше.

У свијетлом граду Митровици

начини се театар апсурда:

уклонише српску барикаду,

насред пута саде жардињере,

„Парком мира“ то сад називају.

Српске власти ни тамо ни амо,

барикаду Србљима срушише,

Арбанасам преградише пута,

док признају државу Косовску,

заклињу се у законе српске.

Медијски ци(р)к(л)ус

Гњеван цепти Вучић-господаре

што је ОЕБС њега оптужио

да заводи медијам' цензуру,

лаже ОЕБС да то Вучић ради,

они сами себе цензуришу.

Заклиње се Вулин Александре,

да нема у Србији цензуре,

него странци то су измислили,

јер не воле Вучић-господара,

што га раја тол'ко уважава.

Заклиње се Вучић-господаре

у Србији да нема цензуре,

а како би могло да је буде,

када он је лично наредио,

да слободни буду сви медији.

Још позива Вучић-господаре

да се јави ко је цензурисан,

нека каже слободно и гласно,

само нека припази помало,

да не шири панику и лажи.

Гледа штампу господар Вучићу,

гледа своје вјерне таблоиде,

што би иког тамо цензурис'о,

кад га само хвале и уздижу,

и све пишу како им се каже.

Гњеван цјепти Вучић-господаре

од ОЕБС-а тражи извињења,

што оптужи њега за цензуру

јер медије он не цензурише,

он медије води на повоцу.

Захваљује Вучић-господаре,

побратиму господару Милу,

што га штити од медијске хајке,

хоће Вучић државу да брани,

само неће да каже од кога.

Заклиње се Поповићу Беба,

да је десна рука Господара,

са Вучићем често састаје се,

српског Вожда мудро савјетује,

много штошта тиме нам објасни.

Ударио јунак на јунака,

на „Курира“ јуначни „Информер“,

подигоше грају и прашину

Господару ко вјерније служи

и ко више њему денунцира.

Циклус Мегатренд-медресе

Затресла се Мегатренд-медреса,

сазнаде се да су преваранти,

пола владе сад се ишчуђава,

заклињу се да нијесу знали,

иако су тамо предавачи.

Муку мучи Јовановић Мићо,

докторат му не могоше наћи,

и сад траже његову оставку,

ућута се Стефановић Нешо,

мисли њега ће да забораве.

Наду гаји Стефановић Нешо,

да због ове с докторатом бруке,

неће морат оставку да даје,

ако ћемо часно и поштено,

пола владе морало би њим.

Јадикује Јовановић Мићо,

изгубио свога доктората,

омиљеног, оног из Лондона,

и не може нигдје да га нађе,

без њега је као по' човјека.

Шенлук чини Јовановић Мићо,

пронашао свога доктората,

доктората свога енглескога,

не баш онај штоно га изгуби,

али ништа лошији од њега.

Циклус војводе Воје

Бесједио војвода Шешеље,

тамничарам хашког казамата,

да он неће од њих милостиње,

него хоће да га ослободе,

и признају истину и правду.

Јоште рече војвода Шешеље,

у Србију хоће да се врати,

учествује у јавном животу,

али неће да се понижава,

и да буде на хашкоме ланцу.

Српска раја начуљила уши,

и повратка војводиног чека,

све је раја пустила низ воду,

изгубила вољу да се бори,

све се нада, Шешељ ће мјесто ње.

Политичка утихну елита,

тихо збори, често се осврће,

јер Војвода треба да се врати,

раја ћутке погнула је главе,

очекује раја ватромета.

Опозициони циклус

Шенлук чини Пајтићу Бојане,

поста газда Демократске странке,

али није неко достигнуће,

ко из странке није већ побјег'о,

није зато јер га нико неће.

Главу диже Чанак-надвојвода,

окренуо ћурак наопако,

побратима Пајтића издаде,

па умишља да је неки фактор,

а у ствари служи напредњаке.

Бојан Пајтић над судбином кука,

уклета му страначка фотеља,

како неко у њу се посади,

одмах мора да падне са власти

кол'ко год је чврсто запосјео.

„Гусле онлајн“ (@gusleonline) су сатирични твитер-налог „Филипа Вишњића“, који свакодневно твитује на теме из политичког и друштвеног живота у епском десетерцу (и 140 знакова).