Ребаланси и реконструкције Владе Вучићеве

Дође нама празнична сезона,

а влада је чека без средстава,

не може си дјелит' пакетиће,

нити има пара за одмора

док се мучне спроводе реформе.

Одлучио Вучић господаре,

министрима уприличит' славље,

не треба им благо из буџета,

да празници прођу у весељу,

мјесто скупих одмора и славља,

играју се дв'је друштвене игре,

Вучићеве игре најмилије:

једна игра ребаланс буџета,

друга игра смјена министара,

толико их Вучић добро игра,

откако је дошао до власти,

направио пет-шест ребаланса,

посмјењив'о буљук министара,

а да њега никада не смјене.

Подигла се граја и фертутма,

грми штампа, кукају министри,

ко је смјене своје заслужио,

а ко има добре резултате,

еда може јоште сачекати,

сљедећега термина за смјену.

Главу диже Зорка-министарка,

Вучићева што је љубимица,

своје смјене она се не плаши,

обећава друмове и пруге,

што ће Србљам она изградити,

неће проћи ни до два-три љета,

добићемо најбољих друмова

и са њима још брзијех пруга

(таман кад нам земља се развије

па будемо могли приуштити

да се неког прихватимо пута),

Вожду српском она указује

кога он би могао да смјени,

па све хвали српске напредњаке,

Вујовића газду од благајне

и Сертића јекономског мага,

штета би их била уклонити

кад су вични оним ребалансам,

знају раји укинути плате

и л'јепо их игнорисат' посл'је

како раја кука и јауче.

Муку мучи Селаковић Ниџо,

и са њиме Вербићу Срђане,

дигла им се на устанак раја,

учитељи и још адвокати,

грде владу, грде и министре,

да су раји зулум учинили.

Ниџо дао својим субашама

да постану јавни биљежници,

да намакну пет товара блага,

све за рачун српских адвоката,

и за рачун српскога буџета,

неће Вучић тога замјерити,

али хоће што дознаде штампа,

па му кваре доброга имена.

Још је горе Вербићу Срђану,

њега куну српски учитељи,

јер је њима плате посмањив'о,

па су школе они затворили,

и ђацима не дају оцјена,

џаба Срђан грди их и пр'јети,

на школе су ставили мандале,

и проклињу Вучића и владу,

ласно Вожда могу наљутити

на Срђану б'јеса да искали.

Није лако Илић Велимиру,

и њега је штампа поткачила,

да он није ништа учинио,

откако је сјео у фотељу,

заобиш'о кише и поплаве,

преспавао сн'јега и мећаве,

претходне је смјене преживио,

ал' је сада дош'о ред на њега.

Забринут је Ивице Дачићу,

сваки пут кад Вучић се одлучи

да мијења састава од владе,

загонетно њега погледује,

к'о да мисли да ли да га см'јени,

и доведе на његово мјесто,

неке вође опозиционе,

као што је Борисе Тадићу,

или можда Јовановић Чедо,

можда јесу у опозицији,

ал' Вучића они само хвале

и не штеде они топлих р'јечи

да услуге своје препоруче.

Радује се Вучић господаре,

што министри радо прихватише,

да играју игру омиљену,

кадгођ игра, увијек побједи,

као квасац рејтинг му нарасте,

а да ништа није учинио.

Открио је златнога правила,

како владат' може довијека,

окружи се неспособном владом,

да направи доброга контраста

кад се шњиме она упореди,

јер је од њих бољи, паметнији,

јер је од њих љепши и врједнији,

а они га критиковат' неће,

него ће се додворават' јоште,

и дизати њега у небеса,

да му јоште рејтинга подигну.

Кад би раји све то додијало,

он направи новог круга смјене,

неспособне избаци из владе,

(а ласкавце остави још мало)

и доведе новог ешалона,

па све онда може испочетка,

до новога каквог ребаланса,

и до нове смјене кабинета.

Ћути раја, гледа то и трпи,

како влада игра се буџетом,

и кадрове мјења и фотеље,

а да ништа друго не промјени,

је ли глупа раја, покварена,

или какве очекује вајде,

па је тако гласно заћутала?

Нит' је глупа, нити покварена,

нити какве очекује вајде,

него рају нико и не пита,

докле ћути кротко и покорно,

и нада се да ће бити боље,

а кад раја српска се подигне,

биће тада грднога белаја,

неће бити игре нит' мађије,

ребаланса нит' реконструкције,

што ће рају тада умирити,

Господару сачувати власти.