Samo smeh Srbina spasava | |||
Izveštaj sa službenog puta paše Gula |
petak, 01. jul 2011. | |
Velikom Sultanu, Stambol Varoš Od Abdulaha Gula, predsednika uže Turske Ja, paša Gul evo više puta obiđoh nahije naše carevine, srbijansku, bosansku, a nikšićku sada ne stigoh. Odmah da ti velim, nije se mnogo promijenilo u djelovima našeg otomanskog carstva, koje se prije jedan vijek privremeno odluči za kanabe-opcije. Te neke nahije, zbog kojih se naša carevina sada zove „Uža Turska“, nazvali republikama. Pa proglasili bratstvo i jedinstvo, jedan vakat živjeli kao burazeri. Pa krenuli da se pobratime, to jest – proburaze. Mnogo fini insani. Dosta koriste moje ime. Gulanfera koliko hoćeš. Gulikoža još više. Stalno pominju i nekog efendiju Gugla, ne znam jesmo li rod kakav. Kad god sam išao tamo, dočekivao me Veliki Vezir, efendija Tadijazoglu. Mnogo fini insan. Vidi se da je rođen u Sarajevu. Jedino što mi ne dade zapaliti nargilu. Ni u mahali ni u krčmi. Kaže, takav hatišerif stigo iz nekog Brisela. Nego, poslednji put me ugosti u Karađorđevu. Taman sam mu pomenuo da je Crni Đorđe pravosnažno osuđen u našem sudu i pogubljen, te da mi nismo tražili da nam ga isporuče, nego samo glavu njegovu, kad me efendi Tadijazoglu ubedi da je to zato što će to mestašce da bude pogranično. Između nas i habzburgovaca. Moji taliri u moj buđelar, moja pura u moju ćasu. Da ne kažem –u moj čanak. Jedino što ćemo boju morati mijenjati. Sve neka žuta. Ona ranije bila crvena, da je ostala, bilo bi taman. I zvijezdu imala, samo polumjesec dodaš. Kad ovaj put dojargamo gdje smo bili, biće nam lakše. Ranije nas u pohodu zaustavljali kauri Krajišnici, oni krupni, sa balvanima. Ne dadoše nam ni do Zagorja prići a kamoli ravnu Vijenu osvojiti. Sad nam, vala, neće smetati. Onoliki insani, a osetljivi na promaju i oluju posebno. Razišli se što po svijetu, što po dunjaluku srbskome. Narodni bakrači sve zastupljeniji. Raja siromašnija nego kad smo mi bili. Svi kupuju na veresiju. Moj dobri sultanu, kakve mi avetinje bijasmo! Uzimasmo samo desetinu od svake nafake. Sada imaju neki harač koga zovu PDV. On gotovo duplo veći. Pa neke akcize, pa provizije. Ima da uživamo kad se vratimo. Naša muzika nikad nije ni odlazila sa Balkana. Naša jela takođe. Samo što su dali neka čudna imena. Ne mogu da im utuvim da ćevapi niti su banjalučki niti sarajevski, nego juneći. Naše serije gledaju kao omađijani. Šeherezada ih baca u dert. Jedan vakat su bili malo zastranili, pa voljeli ašik kadune Esperansu i Kasandru, ali sada ni mukaet. Naš eglen se divani i dalje. Jeste da su malo pobrkali, pa pričaju i nekakav eglenski. Ne znaju da on nema veze sa našim eglenom. Nego, najveća neznalica ispao njin maksuz pendrek-efendija, neki Ivica. Doveo neke musafire na Kalemegdan, pa im reko da to znači Bojno brdo a ne Bojno polje. Napravili neke sprave i samo bulje u njih. Zovu ih Vindous, i to ćemo morati pod hitno da mijenjamo u naški, to jest- Pendžer. Uslovi za danak u krvi su idealni. Sami ga daju. Đeca im sama idu u jabanu da robuju i na brzinu zaborave i ime i zavičaj svoj. Samo što ih ne odnose u sepetima na konju. Odvode ih u nekim čezama sa konjskim snagama. Vjeru ne mijenjaju za večeru, nego za hamburger. Na Savi i Dunavu sve neke dereglije. Ali, ne plove nigdje, nema ni kapetana Miše ni krmadi ni soli da švercuje. Ponegdje bude nešto slično soli, bijel prah, ali sitniji. Na tim dereglijama, dernekuju neki mladi japalaci i fištekulje. Nema krmadi, ali im brnjice ostale, pa ih proturaju kroz nos, obrvu, ili čak usnu. Igraju trbušnjak do zore, ko da si u haremu. Samo što ne igraju za naš đeif i seir, nego za efendije iz zapadnih zemalja, počev od Slovenije. Jedino ti, čestiti Sultane, očekujem nekih problema sa pravom prve bračne noći. Snaše se nešto popišmanile, pa se ne udaju mlade. A kakav ti je merak da ti dovedu mladu od 3 banke? A da ti dođe čedna, nemoj ni sanjat'. I još moraju age dobro razmisliti: Ovde su počeli da sklapaju nove brakove, gdje se efendija hevta sa efendijom. I onda, kada se uzmu, nećeš znati koga od njih da pozoveš da ti uljepša noć. Možda je najbolje da ih pozove obojicu. Ali, to nek svaki aga odluči po svom ćefu. Tvoj odani Paša Gul. |