Hokus pokus Evropus

Pošto je spomenik u Preševu uklonjen, očigledan je zaključak da vlast u Srbiji ne sluša glas naroda (ali se glas izroda i te kako čuje), jer da to čini postojala je mala mogućnost, ali ipak mogućnost da usvoji makar neki od predloga kojima im je ukazano kako spomenik u Preševu može biti brzo, lako, efikasno srušen, odnosno po predlozima te vlasti (srušen je izgleda surov i težak nacionalistički glagol), pomeren, uklonjen pa podignut na drugom mestu, manje provokativnom i manje uočljivom. No, pošto svaka vlast u Srbiji čim postane vlast misli da istorija počinje njezinim dolaskom na vlast, a kraj te vlasti označava kraj istorije, kraj čovečanstva, kraj sveta, galaksije, mlečnog puta, vasione i šire, da je samo njihova vlast Bogom dana, da su oni mesije, usrećitelji, najlepši i najpametniji, ne treba da čudi da takva vlast postaje gluva za predloge i slepa za činjenice, ma kako predlozi bili dobri, činjenice očigledne, a domaći savetnici što zvanični, što nezvanični dekor. Međutim, notorna je istina da vlast u Srbiji ima sasvim suprotan odnos prema zvaničnim i nezvaničnim savetima i savetnicima iz inostranstva, tačnije iz jednog sasvim određenog dela inostranstva koji zovu međunarodnom zajednicom, a međunarodnu zajednicu - to u Srbiji vrapci, a pogotovo trutovi, krpelji, crvi, gnjide i njihov napredniji oblik vaške znaju – čine EU i SAD.

No, da ne bih obilazio kao Njegovo Veličanstvo Datum oko Srbije, moj predlog zadovoljiće nasušnu i životnu potrebu vlasti u Srbiji da usvaja i sprovodi savete iz međunarodne zajednice, pošto je to očigledno pitanje opstanka. Problem spomenika u Preševu koji još uvek postoje (i problem i spomenik) iako je spomenik izmešten, kao i ostali problemi koji postoje ili će se javiti, bi se rešio tako što bi vlast u Srbiji angažovala čuvenog iluzionistu Dejvida Koperfilda. Tu ne bi trebalo da bude mesta zavisti, jer iluzije koje stvara Dejvid Koperfild i iluzije koje stvara vlast u Srbiji nisu međusobno suprotstavljene, štaviše imali bi jedni od drugih ponešto da nauče, mnogo više Dejvid Koperfild, nego vlast.

Zna se da je Dejvid Koperfild učinio nevidljivim Kip slobode u Njujorku, prema tome učiniti nevidljivim spomenik u Preševu, a takođe sve sadašnje i sve buduće probleme za njega je sitnica. Važno je napomenuti da Srbija nema bivših problema, već samo sadašnjih i budućih pošto su svi bivši problemi ujedno i sadašnji, jer ih ni bivše ni sadašnje vlasti u Srbiji nisu rešile, ali su zato zarad ravnoteže stvorile nove. Svima je takođe  znano da će svi sadašnji i svi budući problemi Srbije postati prošlost tek kada Srbija bude primljena u EU. Do tog momenta EUkstaze srpske probleme bi činio nevidljivim Dejvid Koperfild. Problemi bi postali nevidljivi čim crna trojka evropskih integracija - Ivica, Aca i Toma - jednoglasno (a kako bi drugačije) izrekne čarobnu formulu: Hokus, pokus Evropus. Mogućnost da i oni tom prilikom postanu nevidljivi svakako je veoma velika, ali moraju biti spremni da se žrtvuju za dobrobit Srbije, kao što su i obećali i dokazali do sada nebrojeno puta.

Spomenik je izmešten, ali kao što sam napomenuo i spomenik i problemi u vezi sa spomenikom postoje, umnožavaju se, komplikuju, a međunarodna zajednica ne želi u svom društvu problematičnu državu jer imaju dovoljno sopstvenih. Zbog toga za novu lokaciju predlažem Beograd, tačnije centar Beograda, još tačnije krug dvojke, pošto tamo ne bi iritirao lokalno stanovništvo, štaviše bio bi dobrodošao. Taj ambijent bi još više dobio u skladu, u urbanističkoj i ostaloj harmoniji i ironiji nadmašilo bi ga jedino sedište ovakve vlade koje se nalazi na raskrsnici ulica nazvanih po dva najveća srpska državotvorca Nemanji i Milošu i u blizini treće – Karađorđeve. Spomenik bi uz prigodan govor i svečanost otkrila Nataša Kandić uz prisustvo diplomatskog kora iz država članica međunarodne zajednice, naravno.

Ostaje još pitanje naknade nematerijalne štete. Svakom ucveljenom stanovniku Preševa i okoline vlast bi isplatila naknadu u iznosu jednakom sredstvima koji su siromašni stanovnici ovog dela Srbije utrošili za izgradnju spomenika, odnosno 1,5 milion evra. Sredstva bi se dodeljivala javnim konkursom, a kontrolu transparentnosti vršili bi novoimenovani poverenik za spomenik, novoosnovana državna agencija za spomenik, B-92 i Nataša Kandić, a obezbedila bi se tradicionalnim sredstvom vlasti u Srbiji – zaduživanjem u inostranstvu.

U začetku treba uništiti svaku primisao da se kreatori spomenika sa spiskom šiptarskih terorista podvrgnu istrazi i krivičnoj odgovornosti, pošto bi to samo usporilo vreme posete Njegovog Veličanstva Datuma, a time i prijem Srbije u deo međunarodne zajednice koju čini kako to već vrapci i ostale navedene živuljke znaju EU. Istraga i krivična odgovornost kao odgovor države koji mora biti jeziv rezervisana je samo za nacionalističke organizacije koje takođe petljaju sa nekakvim spiskovima. Nacionalističke organizacije normalno podrazumevaju pridev srpske pošto je davno utvrđena činjenica da nacionalističke organizacije u Srbiji imaju samo Srbi, a ne Šiptari, ili pripadnici neke druge nacionalne manjine. To je ujedno i odgovor zašto informativne emisije elektronskih medija sa (a)nacionalnom frekvencijom, od  JASERA evropske Srbije(javnog servisa), preko B-92,zaključno sa ostalim kada spominju kvazi državu Kosovo, kvazi premijera te države ili kvazi predsednicu te države izostavljaju izraz takozvani, pa tako slušamo i gledamo, gledamo i slušamo o državi Kosovo, premijeru Kosova, predsednici Kosova...itd.

Proverite. To nije iluzija.