Praktično nema boljeg dokaza da su srpsko-ruski odnosi znatno bolji danas nego pre deset-petnaest godina od činjenice da je već nekoliko godina potpuno normalna stvar videti savremene ruske filmove na repertoarima srpskih bioskopa.

Trebamo se prisetiti da su i robovi imali želju, da nešto materijalno, stvoreno krvlju i suzama, ostave potomstvu. Zapitajmo se, šta to mi ostavljamo našim potomcima? Jesmo li mi bez želja i ljubavi prema njima? Sem dužničkog i kolonijalnog ropstva, da li im još nešto ostavljamo?

Eto, samo još tih nekoliko uslovčića, pa će Srbija konačno dobiti dozvolu da se kandiduje za zvaničnog kandidata za člana EU. A odatle do punopravnog članstva 2020. i nije tako daleko.

Veoma različiti odgovori Kine i SAD na rat u Ukrajini ukazuju na razlike u razmišljanjima Pekinga i Vašingtona. Kinesku perspektivu dele mnoge zemlje, posebno na „Globalnom jugu“, koje ne veruju u tvrdnje Zapada da podržava poredak zasnovan na pravilima i koje smatraju da Bela kuća selektivno primenjujesvoje norme (napad na Irak 2003. je dobar primer)

Šta nije shvatio Donald Tramp? Vladanje u virtuelnom svetu je tek iluzija, lažna predstava o moći, dizajnirana hologramska maštarija koja će se, gle apsurda, za izvesno vreme obiti o glavu novim gospodarima, okupljenim oko DŽoa Bajdena

A još je tragikomičnije što u sred tog medijskog i političkog blata koje sam naručuje i permanentno proizvodi, Premijer skrušeno stoji pred kamerama poručuje gradu i svetu kako „od njega niko neće ni jednu ružnu reč“.

Poverenica je imala u vidu da prilikom ispitivanja da li konkretno ponašanje određene osobe predstavlja akt diskriminacije, s aspekta antidiskrimi-nacionih propisa, nije od značaja da li je ta osoba imala nameru da diskriminiše.

Nakon tragedije u Banjskoj postavlja se u našoj javnosti osnovano pitanje. Da li je A. Vučić izgubio legitimitet da i dalje pregovara o Kosovu i Metohiji? Naravno da jeste, jer je krahom njegove katastrofalne, neodgovorne i veleizdajničke politike na KiM izgubio pravo da vodi srpsku državu

Maske i agende su pale i iza njih je umesto litijumskih baterija, iza terora tzv. ljudskim i manjinskim pravima, iza navodne zaštite prirode, iza zaštite od veštački stvorenih zaraznih bolesti, ostala samo gola pljačka, kolonizacija i uništenje zemlje

Dok god se ovde vlast, makar i jako sporo, kreće u očekivanom pravcu i dok god nema ubistava novinara i opozicionih aktivista, Brisel sve drugo može da gurne pod tepih „stabilnosti“ i kamuflažnog „Prajda“, zakloni cool fikusom u vidu LGBT premijerke.