Možda danas pišemo ćirilicom, možda imamo zastavu sa orlom i ocilima, možda pevamo "Veseli se srpski rode" umesto "Igra rokenrol cela Jugoslavija", ali šta nam to vredi ako smo izgubili slobodu da sami odlučujemo u kakvom društvu želimo da živimo, sa kim hoćemo da radimo i trgujemo, ko su nam saveznici, a ko neprijatelji?

Nedopustivo je da Dejan Zlatanović odgovara zato što je protiv izdaje Kosova. Ako mu je to krivica, onda će morati da bude uhapšena skoro cela Srbija. Ili pak oni koji izdaju nameravaju da sprovedu – otvoreno ili prikriveno

Na zapadu već postoji ono što je nekad bilo u komunizmu – autocenzura. Oni su tu autocenzuru uveli kroz ideju političke korektnosti, dakle sve ono o čemu ne treba da se priča, oni kao disciplinovani ljudi koji pripadaju protestantskom i katoličkom odgoju, oni to vrlo lako prihvataju. 

Ono što danas imamo je dakle kombinacija slabog rasta i značajnog povećanja nejednakosti. Rezultat svega ovoga može biti mala manjina velikih pobednika i veliki broj gubitnika. Ali, takav ishod bi bio izbor, a ne sudbina. ‘Tehno-feudalizam’ nije neizbežan rezultat.

Ono što je važilo za "Miloševićev" zakon o informisanju ne može a da ne važi za "Dinkićev". Represija je motiv, cilj, sadržina i glavna karakteristika ovog zakona. On je osvetnički, zlonameran i represivan. 

Predsednički izbori u Rusiji održaće se od 15. do 17 marta. Prema podacima Centralne izborne komisije, pravo glasa ima blizu 108 miliona građana, ne računajući birače registrovane u Donjeckoj i Luganskoj republici, Zaporožju i Hersonskoj oblasti

Prvog maja 1894. Nikola Tesla je u američkom časopisu „Senčuri magazin“ objavio tekst „Zmaj Jovan Jovanović: najveći srpski pesnik današnjice“ u kojem je govorio o svom najdražem pesniku, ali i srpskoj poeziji, kulturi i istoriji

Ukratko, nemojmo se zavaravati. Ovaj put smo se zamalo i doslovno za dlaku provukli. Ali Priština najavljuje novu, još bolje „potkrepljenu“, to jest, još skuplje izlobiranu inicijativu za prijem. 

Beograd zahteva visok stepen autonomije za srpske opštine, po ugledu na slučaj Katalonije, kao i da se ta autonomija garantuje najvišim zakonskim aktima pokrajine i da iza nje stoje zvaničnici međunarodne zajednice.

Pod firmom "prava na slobodu govora i kritičkog mišljenja" u Srbiji se pojavio određeni krug ljudi (u tu kategoriju spada i Dinko Gruhonjić) koji ne prezaju od najgrubljih diskvalifikacija srpskog naroda, njegovih nacionalnih interesa, tradicije i istorijske svesti. I sve se to plasira u tzv. "nezavisnim i profesionalnim medijima" kao "izraz borbe za slobodno mišljenje"