Da li smo mi do te mere izgubili osećaj za odgovornost i ogrezli u politikantstvu i moralnom relativizmu da ne možemo više da prepoznamo stvarno značenje moralnosti. Proglašavati članove RIK-a za moralne uzore, može se tumačiti kao vrhunac bahatosti.

Razlog za uvođenje novog Poslovnika i ukidanje televizijskog prenosa je dugo otkazivana rasprava o usvajanju krajnje kontroverznog Statuta Vojvodine, i dolazak krize koja bi mogla da uzdrma vlast, ukoliko bude opozicije da kritikuje njene postupke.

Podmetanje se sastoji u tome što status Vojvodine nije samo političko, već i državno i nacionalno pitanje o kome svaki pojedinac, a kamoli crkva može, pa i treba da se izjasni. Tako se pristupilo se kampanji dezavuisanja same Crkve i značaja njenog istupa.

Problem je u tome što liberalno-demokratska politička grupacija nije spremna da čuje drugačije mišljenje, oni su zatvoreni u svoje ideološke krugove i nemaju sluha i potrebe da vode ozbiljan dijalog o najvažnijim pitanjima našeg društva.

Srpska pravoslavna crkva je stvorila srpski nacionalni identitet, očuvala ga kroz vekove, te najviše njoj treba zahvaliti što i danas postojimo kao narod. Zbog toga to za Crkvu nije političko, nego državno pitanje koje opstaje još iz vremena kad svetom nisu hodali Čankovi.

Peščanik ne postoji ako se o njemu ne priča. U trenutku kad rejting emisije opasno padne, poželjno je smisliti neku aferu koja bi skrenula pažnju javnosti na to da Peščani još postoji. U Srbiji je najbolji način za privlačenje pažnje igranje uloge žrtve.

Tvrdeći da se Statut Vojvodine „suprotstavlja” Ustavu Srbije na čak 30 do 40 mesta, često se kao primer za to navodi i da Statut nacionalnim savetima manjina daje prava koja prevazilaze prava manjina u drugim delovima zemlje.

U Demokratskoj stranci zaista nema kreativnog talasanja i produkovanja novih političkih ideja i to bi trebalo da zabrine pre svega predsednika DS-a, jer kada nema talasanja, onda se stranka pretvori u političku baru u kojoj opstaju samo podanici i klimoglavci.

Tokom rata u BiH, radi postizanja „svetog cilja“, tj. borbe protiv pravoslavnih Srba koji su se našli na putu jedne faze njegove realizacije, mnoštvo islamskih ratnika stupilo u redove armije bosanskih muslimana. S druge strane, ni jedan Izraelac nije se borio protiv Srba.