Kapitalizam, sa aksiomom sebičnosti koja vodi ka opštem dobru, prosto ne važi kad je u pitanju kolektiv, niti važi kad je u pitanju sama suprotnost sebičnosti, suprotnost kao što je samopovređivanje, samožrtvovanje, a nikako samousavršavanje, briga o sebi itd. Druga su merila vrednosti u pitanju.

A onda je dolaskom svetske ekonomske krize na Balkan postalo izvesno da će obale hrvatskog primorja ove godine ostati puste. ,,Rat je gotov i ne možemo menjati naše susede. Srbi su takođe dobri ljudi“ (?), rekao je vlasnik nekoliko dubrovačkih hotela.

Multikulturalizam i „govor ljubavi“ valjda nalažu da slavimo tuđe zločine nad nama. Hoće li novosadska gradska vlast da senima otomanskih hordi podigne spomenik na teritoriji Vojvodine, u kojoj su masakrirali deset hiljada Sremaca?

Tužba postaje sinonim za pravo, ona ga zamenjuje u potpunosti. Tužba je dragocena veština koja na srpskom Divljem zapadu zamenjuje brzinu na obaraču. Ko prvi potegne, taj je obično pobednik. Sve što kasnije usledi, sve to čili i gubi se u vrevi naslovnih stranica. Ko prvi potegne, dobija naslovnu stranu. 

Kakvo će biti glasanje? Da li će predsednik Ovada i sudija Koroma biti uz Srbiju kao kada su bili protiv stava većine da je MSP nadležan po tužbi Hrvatske? Da li će uz nas opet biti Skotnikov iz Rusije i Ši iz Kine? I da li će biti iznenađenja da neko od sudija glasa mimo stava zemlje iz koje dolazi?

Dok građanin Dimitrijević ima pravo da ne voli te hrišćanske, tradicionalne i postradavše Srbe, pomoćnik Dimitrijević mora da nauči da ih ceni. Makar toliko da ih ne vređa svojim neumesnim komentarima i stavovima.

Bivši šef Spoljnopolitičkog odbora Senata SAD u svakoj etapi jugoslovenskog raspada, i u Bosni i na Kosovu, zagovarao je uvek istu politiku bombardovanja Srba. Vašington će od srpskih vlasti zauzvrat očekivati više “realizma” i “konstruktivnosti” u odnosu na Kosovo i Bosnu i Hercegovinu.

Stranke su svojim okoštalim načinom organizovanja postale prevaziđeni politički relikt i najveća smetnja daljem razvoju demokratije u Srbiji. Dovoljno je samo analizirati statute naših stranaka i videti da su one organizovane kao strogo centralizovane liderske organizacije.

Propuštanje Narodne skupštine da se izjasni o Predlogu statuta Vojvodine, pored svoje pravne manjkavosti, predstavlja u političkom smislu izbegavanje da se izričito prizna da je taj akt protivustavan, a time i pokušaj spasavanja pokrajinskih funkcionera i jedinstva vladajuće stranke.