Činjenica da nikada nisu utvrđeni tokovi novca kojim se finansiraju stranke i njihove izborne kampanje dovoljan je dokaz da su partije pre svega dobro organizovane interesne grupacije, da deluju iznad zakona, jer su postale prave privatne firme za održavanje na vlasti.

Kao da DSS nije bila u vlasti u vreme najvećih afera, razornih privatizacija, tajkunskih monopola, osiromašenja i povećanja nezaposlenosti. Ona se ponaša kao da nije ni izlazila iz opozicije i kao da se tek sprema za ostvarivanje svojih epohalnih ideja.

Ako sada Hrvati budu imali dokaz da su Krste Bjelić, Milorad Komrakov i Radovan Brankov podstrekivali na zločine nad hrvatskim civilima – jer su bili angažovani na državnim medijima – tužba protiv Srbije dobija možda i odlučujuću prednost u odnosu na onu koju je svojevremeno pokrenula Bosna.

(Iz Arhive NSPM-a, 28.06.2008)

Gde je Vidovdan, tu je uvek i priča o herojstvu, žrtvi i izdaji. Knjige kažu da je Vuk Branković, po svoj prilici, neopravdano optužen za izdaju u Kosovskoj bici. Nažalost, u aktuelnoj borbi za Kosovo takva greška teško da se može potkrasti.

LDP je i nastala na rezolutnim tvrdnjama da nikakvog kompromisa neće biti sa snagama starog režima, da bi nakon nekoliko meseci u parlamentu i gradskoj skupštini došli do epohalne spoznaje da je neuporedivo efikasnije insistirati na onome što spaja.

I pored ogromnog pritiska Zapada, na sve načine treba izbegavati ustavno učvršćivanje asimetričnih regiona sve dok postoji neposredna opasnost od raspada zemlje. Otcepljenje Vojvodine će dovesti u pitanje i smisao njenog postojanja i Srbe pretvoriti u evropske Kurde. 

Bivši američki predsednik DŽimi Karter izjavio je da Izrael ima oko 150 atomskih bombi(!), čime je prekinuo izraelsko ćutanje po ovom pitanju… Naravno da Izraelu i Americi nikako ne bi odgovaralo da u regionu postoji još jedna nuklearna sila.

U kulturološkom smislu, ondašnja globalizacija u vidu helenizacije i romanizacije, podseća na modernu evropeizaciju i amerikanizaciju. Kao u današnjoj Srbiji, tako su i u ondašnjoj Judeji postojale podele na one koji bi da se utope u svetske tokove i one koji bi da očuvaju tradiciju.

Moramo da zapitamo svoju vlast – iz kojih to razloga ona podržava "Paradu ponosa"? Ministarstvo za ljudska prava, i gospoda Čiplić i Karadžić, mogli bi da nam objasne koji je opštedruštveni interes da se pomogne gej-parada.

Ima li bogatije, sređenije i prosperitetnije zemlje od Švajcarske? Nema. Pa, kad su nemački kantoni predložili ulazak u EU, francuski i italijanski kantoni su lepo rekli da nema ništa od toga. „Ne ulazimo u Uniju kojom dominira Nemačka, i tačka!“.